Zrinič Osmanaga i Simo Badović

* * *


Zrinič Osmanaga i Simo Badović

0001 Piće piju do dva pobratima
0002 Na Udbini, na bijeloj kuli;
0003 Piće piju, razgovaraju se.
0004 Mili Bože, ko su pobratimi?
0005 Lahko ti je pobre pogoditi,
0006 Jedno ti je Babić Husejine,
0007 A drugo je Zrinić Osmanaga.
0008 Piju piće oba pobratima
0009 A u kuli Babić Husejina.
0010 Babić pije šenli i veselo,
0011 Kad kad pali iz pušaka mali;
0012 Zrinić pije nujan, neveseo,
0013 On okiso glavu objesio.
0014 Kad mu koja obredica dogje,
0015 Brk uzvije, a čašu popije.
0016 A pita ga Babić Husejine:
0017 „Pobratime Zrinić Osmanaga,
0018 I do sad smo hladno piće pili,
0019 Ali nismo pobro neveselo.
0020 Što si pobro neveseo v’oma?
0021 A veli mu Zrinić Osmanaga:
0022 „Pobratime Babić Husejine,
0023 Kako neću neveseo biti?
0024 Kad ti dojdeš svojoj biloj kuli,
0025 Ljuba ti se šeće po odaji,
0026 Igraju t’ se dva posobca sina;
0027 Treći ti se vere uz kolino.
0028 Ti si s’ pobro vaktom oženio.
0029 Mene mladost u starosti progje,
0030 Još se pobro oženio nisam.
0031 Đe ja nagjem za sebe divojku,
0032 Tuj mi majci prijatelja nejma;
0033 Đe ja majci prijatelja nađem,
0034 Tude za me ne ima divojke.
0035 Skoro pobro nagjo divičicu,
0036 Nisko doli u Noviću bilom,
0037 Lipu Zlatu age Crnkovića,
0038 Ja pojaha debela dorata,
0039 Sigjo s dorom do Novića bila
0040 I isprosi Zlatu Crnkovića,
0041 Prsten dado, svadbu ugovori,
0042 Pobratime trećem ponedeljku,
0043 Dok pokupim kićene svatove,
0044 Pa se vrati svojoj biloj kuli.
0045 Jedno jutro pobro podranio.
0046 A izveo debela dorata.
0047 Seiz Simo timari dorata,
0048 Ja izjašo na tepu ledenu
0049 Pa seirim debela dorata.
0050 A dorata hora poduzela,
0051 Sta ga cika a kopa nogama.
0052 Malo vrime ni dugo ne bilo,
0053 Pomoli se vlašče na kapiju
0054 Na kobili vranki bedeviji,
0055 Šarnu knjigu nosi u pracipu.
0056 „Dobro jutro“, sa kobile viknu,
0057 Pa me pita s vrane bedevije:
0058 Ja Turčine imena ti tvoga,
0059 Koje j’ kula Zrnić Osmanage,
0060 Je li doma Zrinić Osmanaga,
0061 Da mu knjigu dadem šarovitu.
0062 Ja mu reko pobro na avliji:
0063 Ovo j’ kula Zrinić Osmanage,
0064 Ovo j’ glava Zrinić Osmanage.
0065 Ovo j’ aga što s tobom divani.
0066 Kada vlašče riči razumilo,
0067 Ono frci s mrke bedevije,
0068 Pa pogrnu do Tepe ledene.
0069 Triput vlašče zemlju poljubilo
0070 Dok menika s knjigom prestupilo,
0071 Na koljenu knjigu ostavilo.
0072 Kad ja primi knjigu šarovitu,
0073 Vlahu dado dvanest magjarija;
0074 Ode vlašče odvede kobilu,
0075 A ja razvi knjigu šarovitu,
0076 Da ja vidim, šta mi knjiga kaže,
0077 Kad li knjiga iz Doljnji kotara,
0078 Od džidije Sime Badovića.
0079 Šta j’ u knjizi štenac napravio:
0080 Čuj Turčine Zrinić Osmanaga,
0081 Zar se nisi mogo oženiti
0082 Iz Udbine i s boljom divojkom;
0083 Jer nabasa na moju divojku.
0084 Zlatija je moja jauklija
0085 Sva sa Zlate ostala Krajina,
0086 A ti si se junak napravio,
0087 Da isprosiš moju jaukliju.
0088 Već Zriniću ako žensko nisi,
0089 De izjaši debela dorata.
0090 Pa ti sigji do Novića bila,
0091 I povedi Liku Mustajbega,
0092 Nemoj reći da sam prevario.
0093 Ja ću silnu pokupiti vojsku,
0094 Sići s vojskom do Novića bila,
0095 U Noviću šest stotina kula,
0096 Sve ću kule vatrom popaliti,
0097 Sve ću žensko u roblje primiti,
0098 Sve ću muško pod sablju uzeti,
0099 Udariti kuli Crnkovića,
0100 Hoću bjelu kulu poharati,
0101 Pogubiti agu Crnkovića,
0102 Posići mu dva posobca sina,
0103 Ujagmiti Zlatu Crnkovića,
0104 Pa se hoću oženiti s njome,
0105 Otalen ću pa podići vojsku,
0106 Sići s vojskom na Vedrice ravne,
0107 Tuj odžaka trijest i četiri,
0108 A sve bega mladi Zenkovića;
0109 Sve odžake vatrom popaliti,
0110 Sve ću muško pod sablju uzeti,
0111 Sve ću žensko u roblje primiti.
0112 Otalen ću, pa podići vojsku,
0113 Sići s vojskom na Podove ravne,
0114 Tuj odžaka trijest i četiri
0115 A sve bega Poparženovića.
0116 Sve ću bege pod sablju uzeti,
0117 Sve ću kule vatrom popaliti,
0118 Sve ću žensko u roblje primiti.
0119 Otalen ću, pa podići vojsku,
0120 Sići s vojskom na Poljane ravne,
0121 Tuj ću bijel čador razapeti,
0122 Poredati u glidu soldate,
0123 Naokolo vrći paličare,
0124 A hiljadu vrći paličara,
0125 Što ga turska sablja ne posica,
0126 A čekati lički nabodica,
0127 Pa im ruse osicati glave.
0128 Poniti ih na donje Kotare,
0129 Darovati kotarske serdare,
0130 Piti piće, ljubiti Zlatiju
0131 Na sramotu svoj širokoj Lici,
0132 Pa moj pobro Babić Husejine,
0133 Sad ja ne znam šta ću od života?
0134 Da bi išo do Novića bila
0135 More štenac pa podići vojsku,
0136 Sam ne mogu ništa učiniti;
0137 Da bi išo na visoku Liku,
0138 Da povedem Liku Mustajbega
0139 More slagat Simo Badoviću,
0140 Ne izvesti vojske do Novića,
0141 Šta će reči ličke nabodice
0142 Vidi fale Zrinić Osmanage,
0143 Đe ne smijede do Novića sići,
0144 Brez našega Like Mustajbega
0145 Od džidije Sime Badovića“.
0146 Kad te Babić razumio riči,
0147 Diže glavu pobri govorio:
0148 „Pobratime Zrinić Osmanaga,
0149 Da sam znao, da si ženska glava,
0150 Ja se s tobom ne bi pobratio,
0151 Ne smi j’ štenac do Novića sići,
0152 Od našega Like Mustajbega.
0153 Već ču li me Zrinić Osmanaga,
0154 Čekni mene tri četiri dana,
0155 Onda će mo do Novića sići,
0156 Ja ću s tobom po divojku poći
0157 I izvesti Zlatu Crnkovića“.
0158 To je Zrnić agu poslušao,
0159 Tude bio tri četiri dana.
0160 Kad im peto jutro osvanulo,
0161 Sjede pobre kod džamli pendžera,
0162 A pukoše Novićki topovi,
0163 Dva ujedno, trideset zajedno,
0164 A stotinu jedan za drugijem.
0165 Kada aga tope preslušao,
0166 Pljesnuo se rukom po koljenu,
0167 Nova saja puče na koljenu,
0168 On pogrmi niz mostove kuli.
0169 Za njim skače Babić Husejine.
0170 O dobre se konje pojagmiše,
0171 Okrenuše do Novića bila
0172 Zrinić aga kidiso doratu,
0173 Za njim Babić nametno alata,
0174 A viče ga Babić Husejine:
0175 „Pobratime Zrinić Hasanaga,
0176 Što s’ toliko kidiso doratu,
0177 Bojiš li se eksikluku svome?
0178 Neće t’ moći kad ustreba pobre“.
0179 Tada Zrinić ustavi dorata
0180 A dopade Babić Husejine,
0181 Pa on veli Zrinić Osmanagi:
0182 „Pobratime Zrinić, Osmanaga
0183 Sad nećemo do Novića bila,
0184 Hajd’mo sada na široku Liku,
0185 Da čekamo Like Mustajbega“.
0186 A veli mu Zrinić Osmanaga:
0187 „Pobratime Babić Husejine,
0188 Hajde pobro kud je tebi drago
0189 A ja odo do Novića bila,
0190 Da vidimo Babić Husejina,
0191 On okrenu na široku Liku.
0192 Zrinić svoga oćera dorata,
0193 Kud god ide do Novića side.
0194 Kada side do Novića bila,
0195 Kad pogleda Zrinić Osmanaga,
0196 Kad mu butum Nović izgorio.
0197 Jadi leže s obadvije strane,
0198 Sve izašle ostarile nene.
0199 Pa prevrću dicu po sokaci,
0200 Svaka svoga po haljina znade,
0201 A sve kunu agu Crnkovića.
0202 Neka t’ aga puška te ubila,
0203 Što ne dogje do Novića bila
0204 Ne odvede Zlatu Crnkovića.
0205 Ne bi na nas štenac udario.
0206 Već bi sišo tvojoj biloj kuli.
0207 Kraj njih Zrinić proćera dorata
0208 A do kule age Crnkovića,
0209 Kad agina oduspravke kula,
0210 Nije kula vatrom izgorila.
0211 Zrinić svoga oside dorata,
0212 Pa on hoda a dorata voda,
0213 Da mu dorat soluke potegne.
0214 Hodajući doru vodajući,
0215 On ugleda agu Crnkovića
0216 I kraj njega dva posobca sina.
0217 Ni na jednom ruse glave neja.
0218 Tako Zrinić provađa dorata,
0219 A drmnuše Vedrički topovi,
0220 Dva ujedno trideset zajedno,
0221 A aga se dorom prigovara:
0222 Kuku dore goleme žalosti,
0223 Eno dušman na Vedrice side,
0224 Pa pojaha debela dorata,
0225 Pa okrenu na Vedrice ravne.
0226 Kud god ide na Vedrice side,
0227 Al’ mu jadi i tuj porađeni,
0228 Pogorile kule i odžaci.
0229 Zrinić svoga oside dorata,
0230 Pa on hoda a dorata voda,
0231 Da mu dorat soluke potegne
0232 A drmnuše Novički topovi.
0233 On se svojim dorom razgovara,
0234 „Kuku dore goleme žalosti,
0235 Eno dušman na Podove side“.
0236 Pa se povi na konju doratu,
0237 A otišće na Podove ravne,
0238 Kud god ide na Podove side.
0239 Kada side na Podove ravne,
0240 I tuj jadi mnogi poragjeni,
0241 Sve odžaci vatrom popaljeni,
0242 Zrinić svoga proćera dorata
0243 Proćera ga za Podove ravne,
0244 A do kule Dabić Mehmedage,
0245 Tu mu bješe sladak pobratime,
0246 Kada Zrinić beloj kuli side.
0247 Al agina oduspravke kula.
0248 Sve se čudi Zrinić Osmanaga:
0249 Mili Bože na svemu ti fala,
0250 Vid’ pobrine oduspravke kule.
0251 Al na ovu kulu gledajući
0252 Ko kada se jesu pritrefile,
0253 Pritrefile ličke nabodice,
0254 Kod mog pobre Dabić Mehmedage,
0255 Dok mu kulu popalili nisu,
0256 Oko kule bedem ozidao
0257 A od leša mladi Kotarana.
0258 Zrinić svoga doćera dorata
0259 U avliju Dabić Mehmedage.
0260 Pa oside debela dorata,
0261 Pa on hoda a dorata voda,
0262 Da mu dorat soluke potegne.
0263 A sa kule čekma poletila,
0264 A na čekmu ispade divojka,
0265 To je sestra Dabić Mehmedage,
0266 Ona veli Zrinić Osmanagi:
0267 „Đe si brate Zrinić Osmanaga,
0268 Kad valjade tebe ne imade“.
0269 A veli joj Zrinić Osmanaga:
0270 „Sestro Hanko Dabić Mehmedage,
0271 Đe je bratac Dabić Mehmedage?“
0272 A stade mu Hanka kazivati:
0273 „Jučer pobro oko ikindije,
0274 Projde štenac do Novića bila,
0275 Našoj kuli ni mukajet nije;
0276 Kad se danas brate povratio,
0277 On udari našoj biloj kuli,
0278 Kod kule se bratac pritrefio
0279 I sa njime trideset delija,
0280 Kad udari silovita vojska.
0281 Ima vojske trideset hiljada.
0282 Udariše našoj biloj kuli
0283 A dočeka bratac i delije,
0284 Oko kule razgone soldate.
0285 Kad vidiše kotarski serdari,
0286 Da legoše momci oko kule,
0287 Otiskoše vojsku niz poljane.
0288 Malo vrime za dugo ne bilo
0289 Pomoli se Simo Badoviću
0290 I on jaši ata alatasta,
0291 A za njim se zasobica bili,
0292 Lipa Zlata age Crnkovića.
0293 Kad nastupi pokraj naše kule
0294 Ona brata viče Mehmedagu:
0295 „O čuli me Dadić Mehmedaga
0296 Ako si se doma pritrefio,
0297 Možeš ono utuviti vrime,
0298 Kad ti sideš do Novića bila
0299 A uzjašeš ata doratasta,
0300 Pa ponisko pustiš čemerliju,
0301 Pa sve age vele po Noviću:
0302 Vidi age Dadić Mehmedage,
0303 Nakog age u Noviću nejma.
0304 Sada aga Dadić Mehmedaga,
0305 Ako si se doma pritrefio,
0306 De išćeraj debela dorata.
0307 Pa me vrati iz dušmanskih ruku“.
0308 Kad te bratac razumio riči,
0309 On ufati dugu granajliju,
0310 Da ubije Simu Badovića,
0311 Al’ mu bila zadrhtala ruka,
0312 A ja bratu pušku ugrabila:
0313 „Nećeš brate vlaha potrefiti.
0314 Već ćeš ubit Zlatu Crnkovića,
0315 Pa se pobro oženiti neće“.
0316 A brata mi izjede sramota,
0317 On pogrmi niz visoku kulu,
0318 A za njime trideset delija,
0319 Na gotove ate posjedaše,
0320 Ja od kule zatvorila vrata,
0321 Pa ispado džamu i pendžeru,
0322 A potego srčali durbina,
0323 Pa ja brata sejrim i delije.
0324 Vidi štenca Sime Badovića,
0325 Đe u vojsku uskoči alata,
0326 Za njim bratac naćera dorata,
0327 A za njime trideset delija.
0328 Ašićare brata dočekaše
0329 I na njega puške opališe.
0330 Pade tama po polju zelenom,
0331 Ja ne vidi što od brata bješe.
0332 Malo vrime za dugo ne bilo,
0333 A ja pala kod džamli pendžera
0334 Pa prolivam suze od očiju,
0335 A ja brata žalim kod pendžera,
0336 Dok me njeko ispod kule viknu.
0337 Kad pogledam sa džamli pendžera,
0338 Kad me bratac ispod kule viče.
0339 Ja šta bratac reče Mehmedaga:
0340 Sestro Hanko u mene jedina
0341 Je li dušman kuli udario?
0342 Ja mu brate sa pendžera kažem,
0343 Da nij’ dušman kuli kidisao.
0344 Kada mene bratac razumio,
0345 Ispod kule otišće dorata,
0346 Ja potego durbin od očiju,
0347 Pa sejirim brata i dorata,
0348 Al’ mi bratac u vojsku umače,
0349 Već ja ne znam šta j’ od njega bilo.
0350 Već čuj brate Zrinić Osmanaga,
0351 Goni brate debela dorata,
0352 Bolje ti je tamo poginuti,
0353 Neg’ crn obraz sniti na Udbinu,
0354 Da o tebi pivaju divojke.
0355 Da vidimo Zrinić Osmanage
0356 Kad uzjaha debela dorata,
0357 Pa okrenu poljem zelenijem,
0358 A svojim se dorom prigovara:
0359 „Vidi dore oba moja krila,
0360 Đe nas cura sad rezil učinu,
0361 Sada dore povraćanja nejma“.
0362 Pa oćera debela dorata.
0363 Kad ispade na polje zeleno,
0364 Tu on vidi trideset delija,
0365 Ni na jednom ruse glave neja,
0366 Zrinić njima rahmet ostavio.
0367 Kraj njih Zrinić proćera dorata,
0368 On se fati klanca bjelajskoga;
0369 Kako Zrinić jaše na doratu,
0370 Tako leše sreta povaljane.
0371 Malo vrime, za dugo ne bilo,
0372 On ugleda debela dorata
0373 A dorata Dadić Mehmedage,
0374 A za jelu privezana doru,
0375 Zakopo se dorat do trbuha.
0376 Kad primače Zrinić na doratu,
0377 On ugleda Dadić Mehmedagu,
0378 Đe on sjedi pod zelenom jelom,
0379 A na njemu devet grdnih rana.
0380 Tada Zrinić ustavi dorata,
0381 Pa Dadiću turski selam viknu.
0382 Dadić njemu selam odprimio.
0383 A veli mu Zrinić Osmanaga:
0384 „Ja Dadiću sladak pobratime,
0385 Hairli ti tvoje rane bile“.
0386 „Hairli su jer na tebi nisu“.
0387 Onda veli Zrinić Osmanaga:
0388 Pobratime Dadić Mehmedaga,
0389 Je li dušman davno prolazio?“
0390 A veli mu Dadić Mehmedaga:
0391 „Pobartime Zrinić Osmanaga,
0392 Sa mnom duga nemaj razgovora,
0393 Nije dušman davno prolazio,
0394 Odnese ti Zlatu Crnkovića.
0395 Goni pobro ako žensko nisi,
0396 Bolje ti je tamo poginuti,
0397 Neg’ crn obraz sniti na Udbinu.
0398 I ja ću ti u svatove poći
0399 Ako Bog da dok rane utegnem“.
0400 Otle ode Zrinić Osmanaga.
0401 Kad ispade na polje zeleno,
0402 Đe je reko Simo Badoviću,
0403 Da će čekat ličke nabodice;
0404 Kad pogleda Zrinić Osmanaga,
0405 Kad mu polje butum pocrnilo
0406 Od škrljaka i od telećaka.
0407 Što je štenac u knjizi napiso,
0408 Sve je štenac nako učinio.
0409 On pometo glide i parade,
0410 On poredo vlaške paličare
0411 A hiljadu vrgo paličara.
0412 Što ga turska sablja ne presica,
0413 A na polju čador razapeo,
0414 Pije piće a služi Zlatija.
0415 Zrinić svoga oside dorata,
0416 Pa on hoda a dorata voda;
0417 Primače se jednom paličaru,
0418 Pa on s njime mekano govori:
0419 „Hajde kaži Simi Badoviću
0420 Nek mi vrati Zlatu Crnkovića,
0421 Nek mi vrati za hator divojku;
0422 Ako mi je povratiti neće,
0423 Nek je proda za novce gotove;
0424 Ako mi je prodavati neće,
0425 Mrtvom ću mu govoriti glavom“.
0426 Kad to začu vlaški paličaru,
0427 Osiče se tom agi Zriniću,
0428 „Ajde Ture nemoj budaliti!
0429 Da je ćeo Simo Badoviću,
0430 Da je ćeo vraćati divojku,
0431 Mogo ju je nama povratiti,
0432 Bilo j’ bolji od tebe junaka“.
0433 Kad to začu Zrinić Osmanaga,
0434 On se savi pod kolan doratu,
0435 A sijnu mu kolankinja ćorda,
0436 On udari vlaškog paličara,
0437 Udari ga po desnom ramenu,
0438 Pa mu desnu odsiječe ruku,
0439 Pa se savi da dofati ruku,
0440 Te mu desnu u lijevu dade.
0441 Sad ga posla Simi Badoviću:
0442 „Hajde kaži Simi Badoviću,
0443 Nek mi vrati za hator divojku;
0444 Ako mi je povratiti neće,
0445 Nek je vrati za gotove novce;
0446 Ako mi je on prodati neće,
0447 S mrtvom ću mu glavom govoriti“.
0448 Otle ode vlaški oklopniče,
0449 Kada dogje Simi Badoviću:
0450 Pred njeg baci svoju desnu ruku,
0451 A pita ga Simo Badoviću:
0452 „Ko je tebi krivo učinuo,
0453 Ko ti bilu odrezao ruku?“
0454 A pojde mu vlašče govoriti:
0455 „Dojde Turčin na konju doratu,
0456 Pa mi reče Turčin sa dorata:
0457 Hajde kaži Simi Badoviću,
0458 Nek mi vrati Zlatu Crnkovića,
0459 Nek mi vrati za hator divojku,
0460 Ako mi je povratiti neće,
0461 Nek je vrati za gotove novce,
0462 Ako ni to učiniti neće,
0463 S mrtvom ću mu govoriti glavom.
0464 Ja osiko momku kod dorata,
0465 A momak se sleže po doratu,
0466 A sijnu mu kolankinja ćorda,
0467 Pa mi desnu odrezao ruku;
0468 Pa se sage momak od dorata,
0469 Moju bjelu uzgrabio ruku,
0470 Pa mi desnu dade u lijevu,
0471 Pa me posla tebi i čadoru“.
0472 Kad divojka te razumi riči,
0473 Jer se Zlata trefi pod čadorom,
0474 Ona se je odmah osjetila,
0475 Da je glavom Zrinić Osmanaga,
0476 Ona pisnu a Zrinića viknu.
0477 Oču pisku Zrinić Osmanaga,
0478 Pa pojaha debela dorata,
0479 Pa u vlaški logor uskočio,
0480 Oni njega čvrsto dočekaše.
0481 Triput aga hršum učinuo,
0482 Al’ zaludu kad mu fajde neja,
0483 Vratiše ga, stati ne dadoše.
0484 Zrinić svoga oside dorata,
0485 Pa se svojim dorom razgovara;
0486 Vid’, dorate oba moja krila,
0487 Bez egjela umiranja neja,
0488 Kamo srića da smo poginuli,
0489 Ovog dana dočekali nismo“.
0490 Tako aga s dorom razgovara,
0491 Opet Zlata pisnu pod čadorom
0492 Opet aga izjaha dorata
0493 Pa na vlaški logor udario.
0494 Opet agu dobro dočekaše,
0495 Ali aga u logor zamače,
0496 Al zaludu kad mu fajde neja.
0497 Opet aga isćera dorata,
0498 Pa oside debela dorata,
0499 Opet agu dobro dočekaše,
0500 Ali aga u logor zamače,
0501 Al zaludu, kad mu fajde neja,
0502 Opet aga isćera dorata,
0503 Pa oside debela dorata,
0504 Ali agu rane osvojile,
0505 Sedam rana od puške dobio.
0506 Tako aga provagja dorata,
0507 Opet začu pisku divojačku,
0508 Pa on vara debela doratata,
0509 Al se dorat ne da uzjahati,
0510 Jer doratu vatra pritužila.
0511 Tako s aga goni sa doratom,
0512 Dok ga njeko iza legja viknu:
0513 „Ne jaš’ aga debela dorata,
0514 Sam ne moreš ništa učiniti,
0515 Vidiš aga da ćeš poginuti.
0516 Eto našeg Like Mustajbega
0517 Uzdigo je svu vrhovnu Liku,
0518 De pogledaj Zrinić Osmanaga,
0519 Pa ’š viditi što vidio nisi“.
0520 Kad pogleda Zrinić Osmanaga,
0521 On ugleda Liku Mustajbega,
0522 I sa njime sva široka Lika.
0523 Odmah se je aga povratio,
0524 Pa on side do čadora Liki,
0525 Tude oni vojsku siguraše.
0526 Malo vrime za dugo ne bilo,
0527 Pomoli se Dadić Mehmedaga.
0528 Jer je aga rane utegnuo.
0529 Malo vrimo, za dugo ne bilo
0530 Pomoli se Babić Husejine,
0531 I on vodi trista Turličana,
0532 Svakom momku prvo četovanje,
0533 Ati mamni a djeca pomamna,
0534 Jer je Babić sišo do Turlića
0535 I podigo decu Turličane,
0536 Upravio polju i čadoru,
0537 A čadoru Sime Badovića.
0538 A sta vika Like Mustajbega:
0539 „Viči Tale Babić Husejina,
0540 Sad će Babić zametnuti kavgu,
0541 Izginuće djeca Turličani,
0542 Jer ne znaju djeca Turličani,
0543 Kako j’ njima rane bolovati“.
0544 Prodreči se Tale Ličanine,
0545 A on viče Babić Husejina,
0546 Da povrati decu Turličane,
0547 Al’ mu nejma fajde nikoliko
0548 Jer to Babić haje i ne haje,
0549 N ezna Babić što je umirati.
0550 Sam u sebi Babić pomislio
0551 Nije mi ih mati porodila,
0552 Pa na vlaški logor udario,
0553 A za njime trista Turličana,
0554 Zamakoše ko u sinje more,
0555 A dočeka Simo Badoviću.
0556 Prodreči se Tale Ličanine,
0557 Pa on viknu Liku Mustajbega:
0558 „Mustajbeže sram te i stid bilo,
0559 Jesil’ tertib vezirev primio,
0560 Sram te bilo turska izdajico,
0561 Izginuše djeca Turličani“.
0562 Kad to začu Lika Mustajbeže
0563 I on viknu hodžu šuvaliju.
0564 Hodža đulbe dovu zaučio,
0565 A viče ga Tale Ličanine:
0566 „Uči dovu hodža šuvalija.
0567 Što s’ toliko grlo otanjio.
0568 A toliko dovu oduljio.
0569 Skraćuj dovu hodža šuvalija,
0570 Da bez dove ne ginu junaci“.
0571 Svaki aga stao do bajraka,
0572 Svaki svome šapće bajraktaru:
0573 „Gledaj Bajro Munju ugrabiti,
0574 A daću ti stotinu dukata“.
0575 Trgoše se mladi bajraktari.
0576 Fuka stade u nebu bajraka,
0577 Ko će prvi munju ugrabiti.
0578 Sijnu šimšir ko iz neba krupa,
0579 Nije šimšir to iz neba sjajna,
0580 Već je dorat Zrinić Osmanage,
0581 Na njem aga radosna mu majka.
0582 Prvi puta nosi do logora,
0583 U prvoj se vatri pomišaše,
0584 Na se butum vatru izmamio,
0585 Smišaše se Turci i kauri.
0586 Dženjak bilo četiri sahata,
0587 Već u peti sahat ustupilo,
0588 Tad beg lički isćero goluba,
0589 Pa on hoda a goluba voda
0590 A sve misli Lika Mustajbeže
0591 Što no rade moji bajraktari
0592 Što mi djece nejma iz četnice,
0593 Đe su godjer djeca udarala,
0594 Vavik dogju u trećem sahatu,
0595 Evo sada peti udario,
0596 Još mu djece nejma iz četnice,
0597 U riječi u kojoj bijahu,
0598 Pomoli se uskok Radovane,
0599 I on nosi do tri ruse glave,
0600 Pokloni ih Liki Mustajbegu,
0601 A pita ga Lika Mustajbeže,
0602 Radojica moja virna slugo,
0603 Kakoj’ tamo bilo na poljani.
0604 De ne pitaj Lika Mustajbeže,
0605 Bilo jada i tamo i vamo,
0606 Al’ je dobro Lika Mustajbeže,
0607 Pobigo je Simo Badoviću,
0608 A naša je zapristala vojska,
0609 Biće kavge na dolnji Kotari.
0610 Sve odoše ličke nabodice
0611 U tebdili, katanski odili,
0612 Oćeraše Simu Badovića,
0613 Jer je ot’šo Simo Badoviću
0614 I odnio Zlatu Crnkovića.
0615 Da vidimo Zrinić Osmanage,
0616 Kasno na um agi pripanulo,
0617 Pa on sišo bijelu čadoru,
0618 Do čadora Sime Badovića,
0619 Kad pobigo Simo Badoviću
0620 Tada Zrinić otišće dorata,
0621 Već se beše noćca prikučila.
0622 Da vidimo Zrinić Osmanage,
0623 Kada Zrinić otišće dorata,
0624 A da goni Simu Badovića,
0625 Kog će aga prvog utukati.
0626 On susrete Četić Osmanagu:
0627 Pa on pita Četić Osmanagu:
0628 „Oj Četiću bogom pobratime,
0629 Je li igje Sime Badovića,
0630 Oćera l’ ga iko uz planinu?“
0631 A veli mu Četić Osmanaga;
0632 Pobratime Zrinić Osmanaga,
0633 Kasno ti je na um prepanulo,
0634 Već je sišo Simo Badoviću,
0635 Već je došo kuli od kamena.
0636 Danas projde oko pola dana,
0637 Ćero sam ga pobro na gavranu,
0638 Pa mi susta gavran od mejdana,
0639 Pobiže mi Simo Badoviću,
0640 Dobar mu se alat pritrefio.
0641 Već kad svoga povrati gavrana,
0642 Ja sam sreo dva Čejvanagića,
0643 Mehinagu i Muhedinagu,
0644 Oćeraše njega niz planinu,
0645 Pa sam srio Muju na đogatu.
0646 Pa sam srio Vrhovca Alagu
0647 Još susrido oba pobratima,
0648 Jedno pobro Čelebić Hasane,
0649 A drugo je Kurtagić Hasane.
0650 Šta bi tebi mnogo govorio,
0651 Sve su ošle ličke nabodice,
0652 Najstrag ode Tale Ličaninu.
0653 Kad te Zrinić razumio riči,
0654 Zrinić svoga otišće dorata;
0655 Već Zrinića noćca osvojila,
0656 Kada Zrinić pade u planinu,
0657 Vidna mu se noćca pritrefila.
0658 Kad pogleda Zrinić u planinu.
0659 Tuj ugleda Talu Ličanina,
0660 Đe on sjedi pod tankom jelikom;
0661 Za jeliku privezo kulaša,
0662 Pa on pije piće iz mješine.
0663 A veli mu Zrinić Osmanaga:
0664 „O čuli me Tale Ličaninu.
0665 Zar kad ide vira za neviru,
0666 Ti ispijaš piće iz mešine!“
0667 A veli mu Tale Ličaninu:
0668 „O čuji me Zrinić Osmanage,
0669 De odjaši debela dorata,
0670 Što s” toliko atu kidisao,
0671 Neće moći, kad valjadne pobro;
0672 De odjaši, da se napijemo!“
0673 Tada Zrinić oside dorata.
0674 Tale pije mihu na gr’oce,
0675 Zrinić tegli mihu na nožicu.
0676 Kada oni miha izprazniše,
0677 Tale s mihom o tle udario,
0678 Pa povika Zrinić Osmanagu:
0679 „Ha na noge Zrinić Osmanaga,
0680 Valja sada na Kotare sići“.
0681 Na debele ate posidoše.
0682 Tale jaše prvi na kulašu,
0683 Za njim Zrinić jaše na doratu,
0684 Da vidimo Tale Ličanina,
0685 Đe on veli Zrinić Osmanagi:
0686 „Goni aga kud je tebi drago,
0687 A ja odo kud je meni drago“.
0688 Bir to reče, bir ga i nestade,
0689 Brz mu se je kulaš pritrefio,
0690 Osta Zrinić na doratu svome,
0691 Al’ mu susto dorat od mejdana
0692 Jer mu prvlje aga kidisao.
0693 Da vidimo Zrinić Osmanage,
0694 Zrinić kune pod sobom dorata,
0695 Al’ mu fajde nejma nikoliko
0696 Jer mu dorat maknuti ne more.
0697 Zrinić tepa u sedlu doratu:
0698 „Haj dorate oba moja krila,
0699 Moreš ono utuviti vrime.
0700 Kad je dukat oka zobi bila,
0701 Nisam ti je dore izmicao,
0702 Već je uvijek dore primicao,
0703 Štedio te za ovaki dana“.
0704 Al mu fajde od moljenja nejma.
0705 Otalen je dva puna sahata,
0706 A do kule Sime Badovića,
0707 Al se agi rane ohladile,
0708 Pa sve kune sebe na doratu:
0709 Kamo sreća da sam poginuo,
0710 Da ’vog dana nisam dočekao.
0711 Da je meni do pod kulu sići,
0712 Da poginem kod bijele kule.
0713 Sve mislio na jedno smislio,
0714 Pa na lijevo okrenu dorata.
0715 Kud će aga s dorom okrenuti?
0716 On okrenu kuli Gavranovoj,
0717 Jer mu Gavran bješe pobratime,
0718 A blizu se kula pritrefila.
0719 On pod kulu doćera dorata,
0720 Ispod kule pobratima viknu!
0721 Sa kule se snaša odaziva:
0722 „Ko to noćas mog Gavrana viče?
0723 A veli joj Zrinić Osmanaga:
0724 „Deder snašo otvori mi vrata!“
0725 A veli mu snaša sa prozora:
0726 „Ja ti noćas otvorila ne bi
0727 Već da s’ glavom Zrinić Osmanaga,
0728 Koj’ je jučer svijet promjenio“.
0729 A viknu je Zrinić Osmanaga:
0730 „Otvor’ snašo od avlije vrata,
0731 Glavom jesam Zrinić Osmanaga,
0732 Ja je ovo ja ga drugog nejma“.
0733 Kad te snaša razumila riči,
0734 Ona spade niz visoku kulu,
0735 Pa otvori od avlije vrata,
0736 Kad upade Zrinić Osmanaga.
0737 Ja šta radi snaša od đevera:
0738 „Oj đevere Zrinić Osmanaga,
0739 Jučer štenac proćero alata,
0740 Jučer negje oko ikindije
0741 I pronese Zlatu na alatu,
0742 Pa se fali mome gospodinu,
0743 Da j’ posiko tebe na Udbini,
0744 Pa je ot’šo Gavran kapetane
0745 Otišo je Simi Badoviču,
0746 Da on vidi je li to istina.
0747 U riječi u kojoj bijahu
0748 Pomoli se Gavran kapetane,
0749 Pa on veli ljubi na avliji:
0750 „Ljubo moja zmija te šinula,
0751 S kim se noćas nosi po avliji?“
0752 A veli mu ljuba u avliji:
0753 „Tvojim pobrom Zrinić Osmanagom.“
0754 Kad se oni tude sastadoše,
0755 Ja šta reče Zrinić Osmanaga:
0756 „Pobratime Gavran kapetane,
0757 Jesil’ bio kod bijele kule?“
0758 Jesil vigjo’ Simu Badevića,
0759 Pijel’ piće služi li Zlatija?
0760 A veli mu Gavran kapetane:
0761 „Pobratime Zrinić Osmanaga,
0762 Jesam išo Simi Badoviću,
0763 Pije piće Simo Badoviću.
0764 Nego pobro Zrinić Osmanaga
0765 Hoće sutra Kotar izgoriti,
0766 Ja sam bio tamo u avliji,
0767 Pa sam vigjo što vidio nisam.
0768 Tuj ugleda Liku Mustajbega
0769 U tebdilu katanskom odilu.
0770 Još sam vigjo serdar Mustafagu
0771 U tebdilu katanskom odilu.
0772 Pa sam vigjo dva Čejvanagića
0773 I vigjo sam Talu Ličanina
0774 Na njemu su popovske haljine.
0775 Tale stoji na kulini vrati,
0776 Još je Tale pićem prićerao,
0777 Pa on veli Simi Badoviću:
0778 „Gospodine Simo Badoviću
0779 Još će kavge biti na Kotari,
0780 Al’ mu niko da zamiri neće,
0781 Jer je Tale pićem prećerao.
0782 Još sam vigjo sladak pobratime
0783 Pije piće Simo Badoviću,
0784 A dvore ga oba pobratima,
0785 Gole sablje drže u šakama.
0786 Jedno pobro Goješan Halile,
0787 A drugo je Vršić Ibrahime
0788 Pred kapiju isćera Gavrana
0789 Tude najde Bega Zenkovića
0790 I sa njime Poprženovića
0791 U tebdilu katanskom odilu,
0792 Vavik pobro pridolazi vojska.
0793 Kad pogleda crnijem očima,
0794 Tude vidi Dadić Mehmedagu,
0795 Đe on hoda a dorata voda
0796 U tebdilu katanskom odilu,
0797 Aga tuži, da ga bole zubi“.
0798 Onda viknu Zrinić Osmanaga:
0799 „Stani pobro dalje ne divani
0800 Jer ćeš zgubit sa ramena glavu.
0801 Aga tuži da ga bole zubi“.
0802 „Kakvi zubi sada pobratime
0803 Agu su nam rane osvojile.
0804 Već ču li me sladak pobratime
0805 Daj ti meni svojega gavrana,
0806 Da ga sjašem kuli i avliji,
0807 Susto mi je dorat od mejdana;
0808 I daj meni takum odijelo,
0809 Da ja idem Zlatu potražiti“.
0810 Ja šta reče Gavran kapetane:
0811 „Ljubo moja draža od očiju,
0812 Hajde spremi Zrinić Osmanagu,
0813 Dok mu spremim debela gavarana“.
0814 Ode Zrinić uz visoku kulu,
0815 Da vidimo ljube Gavranove,
0816 Iznese mu sedmere haljine:
0817 „Biraj aga, koje tebi drago“.
0818 Kad se aga takum učinuo
0819 Onda veli gospi u odaji:
0820 „Snaho moja draža od očiju,
0821 Koliko je toga odijela,
0822 Da ti platim za gotove novce;
0823 Ako umrem da ti dužan nisam“.
0824 Na to mu se snaha nasmijala:
0825 „Hajde aga nemoj budaliti,
0826 Sve će tebi snaša poklonuti“.
0827 Kad se spremi Zrinić Osmanaga,
0828 Pa ga eto niz visoku kulu,
0829 Kad ga čeka Gavran kapetane,
0830 A za kajas on gavrana voda.
0831 Ja šta reče Zrinić Osmanagi:
0832 „Pobratime Zrinić Osmanaga,
0833 Hajde pobro tamo na Kotare;
0834 Kad se pobro vratiš sa Kotara.
0835 Navrati se mojoj biloj kuli
0836 Ja ću s-tobom poći na Udbinu.
0837 Dojde vrime Kotar ostaviti;
0838 Ja ću s tobom na Udbinu sići
0839 I hoću se pobro poturčiti.
0840 Pa zavika svoju virnu ljubu:
0841 „Robi ljubo moju belu kulu,
0842 Sve ponesi na mermer avliju“.
0843 Neka robe kako njima drago.
0844 Da vidimo Zrinić Osmanage,
0845 Kada kuli side i avliji
0846 A do kule Sime Badovića,
0847 A sve gleda Zrinić po avliji,
0848 A poznaje ličke nabodice
0849 U tebdili katanski odili,
0850 Avlija je puna prepunjena,
0851 Više lički ima nabodica,
0852 Neg što ima Kotarski serdara.
0853 Kad pogleda Zrinić sa dorata,
0854 Jandal Zrinić Golu ugledao,
0855 Za njom sjedi Simo Badoviću
0856 A dvore ga oba pobratima,
0857 Gole drži u šakama ćordu.
0858 Kada Zrinić štenca ugledao
0859 On oside debela dorata
0860 Pa on Goli i trpezi pride,
0861 Pa vlaščetu dobro jutro viknu.
0862 Vlašče njemu jutro odprimilo,
0863 Diže glavu vako govorilo:
0864 „O ču li me obor kapetane,
0865 Otkle jesi od senta kojeg si“.
0866 A veli mu Zrinić Osmanaga:
0867 „Gospodine Simo Badoviću,
0868 Jesi l’ čuo junak na ćenaru,
0869 Ja sam duka Janoklića bana,
0870 Ja se pišem obor kapetane,
0871 Na trideset i tri kapetana.
0872 Prva duka Janoklije bana,
0873 Pa je čuo Janokliću bane
0874 Da s izveo Zlatu Crnkovića
0875 Pa me posla tebi na veselje“.
0876 Kad te štenac razumio riči,
0877 Pa on viknu Zrinić Osmanagi:
0878 Hajd obore da se napijemo!“
0879 Zrinić sjede hladno piti piće,
0880 Pa on veli Simi Badoviću:
0881 „Gospodine Simo Badoviću,
0882 Kad si eto na širokoj Lici,
0883 Je sil’ dov’o Zlatu Crnkovića,
0884 Je li Zlata u visokoj kuli,
0885 Bil’ je mogo svesti na avliju,
0886 Da ja vidim gizdavu divojku,
0887 Je li ’naka ko što ljudi kažu?“
0888 Kad to začu Simo Badoviću
0889 Na sluškinje hršum učinuo,
0890 Da dovedu Zlatu Crnkovića,
0891 Da je vidi obor kapetane.
0892 Kad sluškinje Zlatu dovedoše,
0893 Ja šta reče Zrinić Osmanaga:
0894 „Ja Boga ti Simo Badoviću,
0895 Kad si bio na širokoj Lici,
0896 Ima l’ tamo dobrije junaka,
0897 Imaju li brzije paripa,
0898 Jesi l vigjo Zrinić Osmanagu,
0899 Šta je Zlati bio mušterija.
0900 Je li junak Zrinić Osmanaga,
0901 Je l’ mu dobar dorat od mejdana?“
0902 A veli mu Simo Badoviću:
0903 „Ima dobri u Lici junaka,
0904 Ima brzi u Lici paripa.
0905 Ja sam vigjo Zrinić Osmanagu
0906 Dobar junak Zrinić Osmanaga,
0907 A dobar mu dorat od mejdana.
0908 Stigo me je na polju zelenom,
0909 I mene je na mejdan zovnuo,
0910 Ja sam njemu na mejdan izašo.
0911 I Zrnića glavom rastavio“.
0912 Kad te Zrinić razumio riči,
0913 Pa on veli Simi Badoviću:
0914 „Što mi lažeš Simo Badoviću.
0915 Da s’ posiko agu Crnkovića,
0916 Ne bi s tobom hladno piće pio“.
0917 Kad te štenac razumio riči
0918 On se fati mali kotarkinja
0919 A na agu grlo okrenuo.
0920 Ne dadoše njemu odapeti,
0921 Na njemu se sablje sastadoše
0922 U avliji zavrže se punta.
0923 Da vidimo Zrinić Osmanagu,
0924 Đe on pride pobrinu gavranu,
0925 Pa uzjaha debela gavrana.
0926 Za se baci Zlatu Crnkovića,
0927 Pa okrenu pobratimu svome.
0928 Da vidimo Like Mustajbega
0929 Kako pali sela po Kotaru;
0930 Sav su oni Kotor popalili.
0931 Kad okrenu silovitu vojsku,
0932 Pa on ode kuli Gavranovoj,
0933 Tude najde Zrinić Osmanagu
0934 I sa njime Gavran kapetana.
0935 Kada krenu Lika Mustajbeže,
0936 On okrenu na široku Liku
0937 I povede Gavran kapetana
0938 I sa njime bjelogrlu ljubu.
0939 Dotle bila silovita vojska,
0940 A otale kićeni svatovi.
0941 Kud kod išli na Udbinu sišli,
0942 Tude bili na Udbini ravnoj,
0943 A kod kule Zrinić Osmanage.
0944 Oženiše Zrinić Osmanagu,
0945 Kum mu bio Lika Mustajbeže.
0946 Kad ženili Zrinić Osmanagu
0947 Poturčili Gavran kapetana
0948 I sa njime bjelogrlu ljubu.
0949 Dotle bio Gavran kapetane
0950 A otolen Ogroš Hasanaga.


Izvor

Muslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909.