[Zrasla jelva posrid Sarajeva]
Zrasla jelva posrid Sarajeva,
Nadaleko j' grane raspustila.
Nije ono ona vitla jelva,
Već je ono Anica gospoja;
Što j' nadugo grane raspustila, 5
Ono j' kćerce nadugo udala:
Jednu daje kralju nimačkomu,
Drugu daje kralju muškovskomu,
Tretu daje v Misir koludrice.
A Ivana j' za se ostavila, 10
Sprosila mu j' lijepu divojku.
Ivanu je govorila majka:
„Aj Ivane, moje dite drago,
Zovi, sinko, mile sestre tvoje,
Da ti one u svatove dojdu!" 15
A Ivan je govorio majki:
„Aj, starice, moja stara majko!
Ku si dala kralju nimačkomu,
Ona j’ mlado čedo porodila;
Ku si dala kralju muškovskomu, 20
Ona j' majko umrla odavna;
Ku si dala v Misir koludrice,
Njoj ne dadu ni z Misira vanka!"
Kad to čuje Ivanova majka,
Skupila mu j’ kitjene svatove, 25
Lipo jih je ona opravila,
Već u zlato, neg u tanko platno,
A Ivana j' opravila majka,
Opravila u svilu i zlato,
Idu oni dvoru divojkinu. 30
Lipo svati priko polja jašu,
Gledale jih iz gorice vile,
Gledale su ter su govorile:
„Mili bože, čuda velikoga!
Lipih konja, još lipših svatovah, 35
A najlipši mlajan juvegija!"
Vila j' vili tiho govorila:
„Vilo moja, posestrimo moja,
Oću l’ striljat mlada juvegiju?"
Vila vili tiho odgovara: 40
„Vilo moja, posestrimo moja,
Nemoj striljat jedinca kod majke,
Već ustrili konja pod junakom!"
Za to vila haje i ne haje,
Već ustrili konja i junaka. 45
Nujno Ivan priko polja jaše,
Ivanu je ujac govorio:
„Aj, Ivane, moje dite drago,
Ča mi sinko tako nujno jašeš?
Al ti nije po volji divojka?" 50
A Ivan je ujcu govorio:
„Aj, moj ujče, milo dobro moje,
Po volji je meni dijevojka,
Al me j' jako zabolila glava,
Da bi glava, nego i srdašce!" 55
Ivanu je ujac govorio:
„Aj, Ivane, moje dite drago,
Kad dojdemo dvoru divojkinu,
Upri srcem u sedlene luke,
Da se tvoja ne domisli draga!" 60
Kad su došli dvoru divojkinu,
Dojde pred njih mlajana divojka,
Svim svatovom konje prifatila,
I odvede v konjske konjušnice
I hladne je vode napojila, 65
A Ivanov ni rakije neće;
Sve je konje zobi nazobila,
A Ivanov ni šenice neće.
Idu svati za stole sidati;
Svi se svati kruhom založiše 70
I rujna se ponapiše vinca,
Ali Ivan ni gledati neće.
Govori mu mlajahna divojka:
„Aj, Ivane, moja dušo draga,
Al ti nisam za u volju mlada, 75
Ali dvori stare majke moje?"
Divojki je Ivan govorio:
„Za volju si, moja dušo draga,
Ti i dvori stare majke tvoje,
Al me j’ ništo zabolila glava!" 80
Uzmu svati mlajahu divojku,
Pak ju vode dvoru Ivanovu.
Kad su došli posrid polja ravna,
A Ivan je ujcu govorio:
„Aj, moj ujče, milo dobro moje, 85
Ja grem jašuć malo ponaprida!"
Ide Ivan jašuć ponaprida.
Kad je došal jašuć dvoru svomu,
Starici je govorio majki:
„Aj, starice, moja stara majko, 90
Steri meni mekahne ložnice,
Jako me je zabolila glava,
Da bi glava, nego i srdašce!"
Još je Ivan majki govorio:
„Aj, starice, moja mila majko, 95
Evo tebi prsten desne ruke,
Kada dojdu gospoda svatovi,
Podaj njega mlajahnoj divojki!"
To izusti Ivan dite mlado,
To izusti, a dušicu pusti. 100
Kad su došli gospoda svatovi,
Al su dvori u crno zaviti,
A na dvom kuka kukavica;
Nijc ono crna kukavica,
Vcć je ono Ivanova majka, 105
Govorila mlajahnoj divojki:
„Bora tebi, mlajahna divojko,
Žali s manom Ivana mojega,
Žali s manom tri godine danah,
Dat ću tebi dvore Ivanove!" 110
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
