* * *


Zora, Maro...

Zora, Maro, izvedi mi konja!
Ja ču idem na Pirin planinu,
tuv se biju orli i gavrani;
od orlovi bela pena leti,
od gavrani crna krvca teče, 5
pa se steče reka Ravijojla,
kraj voj bije u t’vne t’vnice.
U t’vnicu nikoj nigde nema,
samo ima Đura t’vničarin,
i pri Đuru pile sokolovo, 10
sl’ze roni pa ga s vodu poji,
prsti krši pa ga lebom rani.
Progovara pile sokolovo:
Da l’ me raniš da me preprodavaš,
il me raniš za lek da me pratiš?" 15
— Ja te ranim, pile sokolovo,
da te pratim do moji dvorovi.
Progovara pile sokolovo:
„Tvoji dvori u pelin urasli,
i u plamik drvo ogorelo, 20
a u drvo do tri kukavice:
jedna kuka, več ne može više,
druga kuka, veče osipnula,
treća kuka jutrom pa večerom."
— Štoto kuka pa ne može više, 25
onoj ti je moja mila majća;
štoto kuka pa se osipnula,
onoj ti je moja mila sestra,
štoto kuka jutrom i večerom,
onoj ti je moja verna ljuba. 30


Reference

Izvor

  • Dragoslav Manić Forski, Antologija lužničkih narodnih pesama, Babušnica : [b. i.], 1974., str. 29.