Zmija i pila
| ←Krtina i mati njena | Zmija i pila Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Apolon i čovek lukav→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Zmija uđe noću ujednu kovačnicu, Tražeći tu što za jelo; nađe pilu i počne je lizati: okrvavi jezik, no misleći da je ta krv iz pile, ne prestane ližući, dok sebi sav jezik ne izliže.
Ovo se događa onima koji sa svoji zmijski jezici nauku i prosveštenije naroda zloslove, klevetajući i posmejavajući im se misle da njima vrede, ni ti znadu bedaci da ćedu pre svoje jedovite jezike istreti i u ništa obratiti nego će nauci nauditi. Kad se njihove kosti u prah obrate, ona će cvetati i pobednuju pjesan pojati, jer ona u bogu početak imade, i s njim vekovečno vekuje. Glupost, varvarstvo i ludo nevježestvo mogu za neko doba na visoki prestoli sedeti, krune zlatne na glavam nositi i dobrodjetelj udručavati; no vreme, koje je svačemu pila, njihove će prestole i s njima zajedno u prah obratiti, i na njihovim istim razvalinam, naukam, mudrosti i dobrodjetelji akademije i carske gradove vozdvignuti i utverditi. Jezik bezumnoga što nije kadar reći? Veli da ni boga nejma! Kako i zašto? „Rastlješa v načinanijah svojih.” Evo kako: jer bezuman nema dobrodjetelji u srcu svome. Pak što mu biva? Za neko vreme prevoznese se i uzvisi kao kedar na divanu, no malo potom, dok samo mimoiđoh, al' eto ti ga nestade, nit mu mesta ni traga ostade.
Izvori uredi
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|