Zmaj ognjeni i Višnjevića Jele (malo drukčije)
0001 Konja kuje Višnjević-Lazare,
0002 Ukraj njega Jele ljubi svoja,
0003 Iz skuta mu čavle dodavala,
0004 U nje bl’jedo od umrća lice,
0005 Na nju Lazo često pogleduje,
0006 Pa je svojoj ljubi govorio:
0007 „O Jelice, moja ljubi draga!
0008 Što je tvoje lice tako b’jelo,
0009 Ali ti je što do mene, Jele,
0010 Ol do vile, dobra konja moga,
0011 Ali štogod do dva brata moja,
0012 Al do dvije drage sestre moje?“
0013 Odgovara Jele Lazareva:
0014 „Gospodare Višnjević-Lazare!
0015 Što j’ ovako moje lice bl’jedo,
0016 Gospodare, nije mi do tebe,
0017 Ni do vile dobra konja tvoga,
0018 Niti do dva mila brata tvoja,
0019 Ni do dvije drage sestre tvoje,
0020 Neg je meni do Boga nevolja,
0021 Ma je tebi kazati ne smijem,
0022 Jer je meni teško zapr’jećeno,
0023 Da bih kome ovo pokazala,
0024 Ja bih moje oči izgubila,
0025 A ti, Lazo, sa ramena glavu.“
0026 Kad to čuje Višnjević-Lazare,
0027 Plane Lazar kako oganj živi,
0028 Pa potegne sablju okovanu,
0029 U desnici drži posjeklicu
0030 I govori Jelici ljubovci:
0031 „Kaži, Jele, što li kazat ne ćeš,
0032 Evo ću ti odasjeći glavu!“
0033 Kad to čuje Jele Lazareva,
0034 Od britke se prepadnula ćorde,
0035 Pa zaviče tanko iza glasa:
0036 „Ne udaraj, dragi gospodare!
0037 Evo ću ti kazati pravedno:
0038 Kad ti pođeš u lov u planinu,
0039 Kada noćiš u gori zelenoj,
0040 Iz gore se ljuti zmaje vuče,
0041 Dovuče se u našu livadu,
0042 Pa se vije kulu uz bijelu
0043 Na prozore naše, gospodare!
0044 Sa prozora u kulu se svali,
0045 Pa se svije na meke dušeke.
0046 Kad ja, mili gospodare, dođem,
0047 Sine junak ko na gori sunce,
0048 Mene ljubi u meku dušeku.
0049 I meni je težko zapr’jetio,
0050 Da nikomu za njega ne kažem,
0051 Niti tebi, dragi gospodare.
0052 Pa još hoće, nosili ga đavli!
0053 Da me zove: Poluljubi moja!
0054 A ja njega: Polugospodare!“
0055 Kad to čuje Višnjević-Lazare,
0056 Udara se rukom uz koljeno,
0057 Na koljenu dobra čoha puče,
0058 I govori Višnjević-Lazare:
0059 „O Jelice, draga ljubi moja!
0060 Kadar moga potkujem dorina,
0061 Iznesi mi pivo i jedivo
0062 I svijetlo moje oružije,
0063 Ja ću poći u lov u planinu,
0064 Ostat hoću u gori zelenoj.
0065 Ako li ti ljuti zmaje dođe,
0066 Upitaj ga, Jele, ljubi moja!
0067 Boji li se na sv’jetu junaka,
0068 U Turcima ol u Latinima.
0069 Dobro slušaj, Jele ljubi moja,
0070 Što će tebi ljuti zmaje r’jeti.“
0071 U to Lazar konja potkovao,
0072 Jele nosi pivo i jedivo
0073 I oružje sv’jetlo Lazarevo,
0074 Pa se Lazar na konja metnuo
0075 I otide u goru zelenu.
0076 Zdravo Lazar u planinu dođe,
0077 Lova lovi gori po zelenoj,
0078 Sve dok bilo na zapadu sunce.
0079 Tad počine pod jelu zelenu,
0080 Konju dade zoba od šenice
0081 I on Lazar blagovat stanuo.
0082 U to s’ hvati mrkla sutorina,
0083 A zmaj ide iz gore zelene,
0084 Pa se vuče u rosnu livadu,
0085 Pod tanahnu kulu Lazarevu,
0086 Pa se kulu vije uz visoku,
0087 Izvije se kuli na prozore,
0088 Pa se svali kulu u tanahnu,
0089 Pa se meke meće na dušeke.
0090 Dokle Jele Lazareva dođe,
0091 Sinu tada ko na gori sunce.
0092 Govori mu Lazareva Jele:
0093 „Ljuti zmaje, polugospodare!
0094 Što te pitam, hoćeš kazat pravo?“
0095 Ali joj je zmaje govorio:
0096 „Nu upitaj, Lazareva Jele!
0097 Neka čujem, što ćeš govoriti?“
0098 Ali mu je Jele govorila:
0099 „Ljuti zmaje, polugospodare!
0100 Bojiš li se na sv’jetu ikoga
0101 Od Turaka ali od Latina?“
0102 To je zmaju muka čuti bilo,
0103 Pa je zmaje njojzi govorio:
0104 „Kučko Jele, poluljubi moja!
0105 O nevjero, što me za to pitaš,
0106 Al si kome povidjela za me,
0107 Oli tvojim dragim djeverima,
0108 Ol Lazaru, tvome gospodaru?
0109 Da ja znadem, Lazareva Jele!
0110 Da si kome povidjela za me,
0111 Oba bih ti oka povadio,
0112 A Lazaru osjekao glavu,
0113 Pogubio dva djevera tvoja.“
0114 Oklinje se Jele Lazareva,
0115 Oklinje se i krivo se kune:
0116 „Ljuti zmaje, polugospodare!
0117 Ja nikome n’jesam povidjela
0118 Za u glavi oba oka moja.
0119 Ako li sam komu povidjela,
0120 Na nebu se oblak zametnuo,
0121 Iz oblaka udarile str’jele,
0122 Ne udrile drva ni kamena,
0123 Nego mene Jele Lazareve,
0124 Razn’jele mi i kosti i meso!
0125 Neg te pitam ja iz glave moje,
0126 Neka vidim Jele Lazareva,
0127 Da li ljubim golema junaka,
0128 Jesi l’ bolji od moga Lazara?“
0129 Tad joj ljuti zmaje odgovara:
0130 „Kad je vjera, Lazareva Jele!
0131 Da nikome n’jesi povidjela,
0132 Neka da znaš, draga dušo moja!
0133 Da ti ljubiš plemića junaka
0134 Triput boljeg od tvoga Lazara.
0135 A kad želiš znati, dušo moja!
0136 Ne bojim se na sv’jetu junaka
0137 Od Turaka, niti od Latina,
0138 Nešto malo od Prilipa Marka,
0139 Ma ne bih se Marka uzbojao,
0140 Neg pod njime šarina dorina
0141 I njegove puške čeferdala,
0142 Što mu b’jela vila darovala,
0143 A što bije pod oblakom ždrala.
0144 Dobar bi me dorat dostignuo,
0145 I sprednjijem nogam pogazio,
0146 Marko bi me puškom udario,
0147 Tako bih ti lasno poginuo.“
0148 Kad je zora zab’jeljela b’jela,
0149 Skače zmaje iz meka dušeka,
0150 Ide zmaje kuli na prozore,
0151 Pa se svije kulu niz bijelu,
0152 Evo ti ga rosnu niz livadu
0153 U Jastrebić visoku planinu.
0154 A kada je oko podne bilo,
0155 Evo k dvoru Višnjević-Lazara,
0156 Igra dobra niz livadu konja,
0157 Vidjela ga Jele sa prozora,
0158 Leti Jele niz kule bijele,
0159 A pred dvorom pričeka Lazara,
0160 Konja prima, za zdravlje ga pita:
0161 „Jesi l’ zdravo, dragi gospodare!
0162 Jesi li se gorom umorio?“
0163 Odgovara Višnjević-Lazare:
0164 „O Jelice, draga ljubi moja!
0165 Zdravo jesam, al veselo n’jesam.
0166 Ja se n’jesam gorom umorio,
0167 Jer je mene dobar konj nosio.
0168 Neg mi kaži, Jele ljubi moja!
0169 Je li zmaje noćas dohodio,
0170 Jesi li ga štogod upitala?“
0171 Ali mu je Jele govorila:
0172 „Gospodare Višnjević-Lazare!
0173 Zmaje ti je ljuti dohodio
0174 I u noćas mene pohodio,
0175 Ja sam ljuta zmaja upitala.
0176 Krutan junak, mio gospodare!
0177 Da s’ be ihu ba sv’jetu nikoga
0178 U turskome, ni u latinskome,
0179 Nego nešto od Prilipa Marka.
0180 Ma ne bi se njega uzbojao,
0181 Neg šarina njegova đogina,
0182 I njegove puške ćeferdala,
0183 Štono mu ga vila darovala,
0184 A što bije pod oblakom ždrala.
0185 Dobar bi ga dorat dostigao
0186 I prvijem nogam pogazio,
0187 Marko bi ga puškom udario,
0188 Da bi tako lasno poginuo:
0189 Da ja ljubim plemića junaka
0190 Triput boljeg od tebe Lazara.“
0191 Kad to čuje Višnjević-Lazare,
0192 Leti Lazar kulu u bijelu,
0193 Nema kadar da će blagovati,
0194 Nego uzme divit i artije,
0195 Brzo Lazar b’jelu knjigu piše
0196 I pozdravlja Kraljevića Marka:
0197 „Pobratime, Kraljeviću Marko!
0198 Da si brzo mojoj kuli tankoj.
0199 Ti dovedi šarina đogina,
0200 Ne ostavi pušku čeferdala,
0201 Što ti b’jela vila darovala,
0202 A što bije pod oblakom ždrala,
0203 Jer je meni do Boga nevolja,
0204 Ti ćeš meni u nevolji valjat.“
0205 Kad je b’jelu knjigu napravio,
0206 Pod nju nađe brza knjigonošu,
0207 Podaspe ga spenzom nebrojenom,
0208 Da otide Prilipu b’jelome,
0209 Da nikome ne da knjige male,
0210 Neg u ruke od Prilipa Marku.
0211 Kad to vidi knjigonoša mladi,
0212 Da ga dobro bio darovao,
0213 Rusom mu se glavom poklonio,
0214 U b’jelu ga ruku poljubio,
0215 Turi knjigu u džep od dolame,
0216 Pa otide zdravo i veselo.
0217 Kudgod pođe, ka Prilipu dođe,
0218 Pod bijelu kulu Kraljevića.
0219 To pred kulom Kraljeviću Marko,
0220 Marko dugi čibuk zapalio,
0221 Pa se šeće tamo i ovamo.
0222 Kad ga vidi momak knjigonoša
0223 Kapu skida, pod pazuho tura,
0224 Lijepo se Marku poklonio,
0225 Pa povadi knjigu šarovitu,
0226 Dava mu je u bijelu ruku.
0227 Kad se Marko knjige dobavio,
0228 On čas na njoj pečat razlomio,
0229 Pred oči je knjigu rastvorio.
0230 Kadar vidi, što je napisano,
0231 Hvati momka za bijelu ruku,
0232 Pa ga vodi uz visoku kulu,
0233 Za sv’jetlu ga sopru postavio,
0234 Pa zaviče tanko iza glasa:
0235 „Mandaljeno, moja sestro draga!
0236 Nosi bolje piva i jediva.“
0237 Kad to čula Mandaljena mlada,
0238 U mlađega pogovora nema,
0239 Skače mlada niz kulu bijelu,
0240 Nosi odma piva i jediva,
0241 Mlado momče blagovat stanulo.
0242 Kad blagovo momak knjigonoša,
0243 Tad se noge na lagane skače
0244 I klanja se Kraljeviću Marku
0245 I ljubi ga u bijelu ruku.
0246 Njega Marko dariva lijepo,
0247 Dade njemu dvadesti dukata
0248 I govori Kraljeviću Marko:
0249 „Ajde s Bogom, momak knjigonoša!
0250 I pozdravi Višnjević-Lazara,
0251 Neka mi se prije podne nada.“
0252 Otole se momak otpravio,
0253 Marko side niz bijelu kulu,
0254 Iz podruma istegne šarina,
0255 Lijepo ga Marko opravio,
0256 Da mu zoba bijele šenice,
0257 Te se vrati u kulu bijelu.
0258 Pa otide u b’jelu odaju,
0259 Pa se Marko resiti stanuo.
0260 A kada se naresio bio,
0261 Tad prehiti svijetlo oružje,
0262 U svijetlu pušku čeferdala,
0263 Štono mu je b’jela vila dala,
0264 A što gađa po oblakom ždrala.
0265 Kad se Marko otpravio bio,
0266 Pa zaviče tanko glasovito:
0267 „Ostan’ s Bogom, sestrice rođena!
0268 Evo idem do Višnjice grada
0269 B’jeloj kuli Višnjević-Lazara,
0270 Bog će dati, da će dobro biti.“
0271 To žo bilo Mandaljeni mladoj,
0272 Niz obraz je suzom udarila,
0273 Pa je Marku bratu govorila:
0274 „Kud ćeš, brate, kome na megdane?
0275 Ti ne hodi, gdje ćeš poginuti.“
0276 Kad to čuje Kraljeviću Marko,
0277 Za to junak ništa i ne haje,
0278 Neg izide kuli niz skaline,
0279 Pa se konju na ramena baca,
0280 Udre konja gvozdenom kandžijom,
0281 Kudgod pođe, u Višnjice dođe.
0282 Kad je bio kuli na poglede,
0283 Daleko ga Lazar ugledao,
0284 Prema njemu largo išetao,
0285 Konja prima, za zdravlje ga pita.
0286 Kad je Marko konja oskočio,
0287 Bijel’jem se rukam zagrliše,
0288 Ljubiše se lišca u junačka,
0289 Vodi Marka dvore u bijele.
0290 Sluge dobra konja odvedoše,
0291 Staviše ga u tople podrume,
0292 Dadoše mu, što je od potrebe.
0293 Marko sjede za svijetlu sopru,
0294 Pa mi Marko blagovat stanuo,
0295 Pored s njime Višnjević-Lazare.
0296 A kada je po objedu bilo,
0297 Skočiše se na noge lagane,
0298 Pripasaše svijetlo oružje,
0299 Izađoše iz bijele kule,
0300 Momci su im konje otpravili,
0301 Metaše se konjim na ramena,
0302 Okrenuše niz rosnu livadu,
0303 Otidoše zelenu u goru.
0304 Love lova gori po zelenoj,
0305 Dok se mrkla nojca uhvatila,
0306 Počinuli jelu pod zelenu,
0307 Dobr’jem konjim zoba podadoše,
0308 A dva pobra blagovat stadoše.
0309 Kad evo ti zmaja iz planine,
0310 On se smuče goricom zelenom
0311 Do livade rosne Lazareve,
0312 Pa se rosnu u livadu vuče,
0313 Dokle dođe pod kulu bijelu,
0314 Tad se vije uz visoku kulu,
0315 Dokle kuli na pendžere dođe,
0316 Pa se svali u kulu tanahnu
0317 I meke se svije na dušeke.
0318 Dokle Jele Lazareva dođe,
0319 Onda sinu junak kako sunce,
0320 Ljubi zmaje Jelu Lazarevu.
0321 Kad je noći u ponoća bilo,
0322 Eto k dvoru Višnjević-Lazara,
0323 S njime pobra Kraljevića Marka,
0324 U livadu rosnu počinuše
0325 I čekaju zmaja ognjenoga.
0326 Kad je zora zab’jeljela bila,
0327 Eto zmaja kuli niz prozore,
0328 Pa se vije niz bijelu kulu,
0329 Svalio se trave na zelene,
0330 Pa se vuče niz rosnu livadu,
0331 Suproć njemu Kraljeviću Marko
0332 Na šarinu, dobru konju svome.
0333 A kada je Marka ugledao
0334 Bježi zmaje uz rosnu livadu,
0335 Jere misli, da će pobjegnuti.
0336 Ma ga stiže šarin Kraljevića,
0337 Sprednijem ga nogam pogazio,
0338 A Marko ga puškom udario,
0339 Oba mu je oka osl’jepio.
0340 Tad zaviče Višnjević-Lazare:
0341 „Brate Marko, os’jeci mu glavu!“
0342 Viče zmaje glasovito tanko:
0343 „Ne udaraj, od Prilipa Marko,
0344 Ne udaraj, Boga za miloga!
0345 N’jesam zmaje gore od zelene,
0346 Nego d’jete kralja budimskoga.
0347 Nema babo neg mene jedinoga,
0348 Za mene bi svoju krunu dao
0349 I što ima zlata i dukata,
0350 Majka moja oba oka svoja!
0351 Evo ima devet godin’ dana,
0352 Da su mene zatravile vile
0353 U planini, u gori zelenoj,
0354 I ljutim me zmajem učinile.
0355 Nego, Marko, Bogom pobratime!
0356 Ti ne slušaj Višnjević-Lazara,
0357 Moje ruse ne os’jecaj glave,
0358 Ti ćeš punu milost zadobiti
0359 Od mog baba, budimskoga kralja,
0360 Moje majke, budimske kraljice,
0361 Primit hoćeš plemenite dare.“
0362 Kad to čuje Kraljeviću Marko,
0363 Uzboja se kralja budimskoga,
0364 Drži sablju u ruci junačkoj.
0365 Jadan Marko u razmisli stane,
0366 A poviče Višnjević-Lazare:
0367 „Ne vjeruj mu, Bogom pobratime!
0368 Nego vragu osijeci glavu.“
0369 Zmaje viče glasovito tanko:
0370 „Kraljeviću, ne s’jeci me, Marko!
0371 Evo tebi tvrda vjera moja,
0372 Ne manjka mi petnaest danaka,
0373 Svuć ću s’ sebe zmajeve haljine,
0374 Ja ću ostat ko na gori sunce,
0375 Vas u svili i u suhu zlatu,
0376 Vodit ćeš me Budimu b’jelome,
0377 Darovat me kralju, babu mome,
0378 On će tebi plemenite dare,
0379 Ti ćeš biti đenđil za života.“
0380 Tad mu reče Kraljeviću Marko:
0381 „Ljuti zmaje, moj po Bogu brate!
0382 Kad sam tebi oči osl’jepio,
0383 Kud ću tebe voditi slijepa?“
0384 Ali mu je zmaje besjedio:
0385 „Pobratime, Kraljeviću Marko!
0386 Imaš brzina pod tobom dorina,
0387 Udri konja na Dunaj na vodu.
0388 A kad vodu na studenu dođeš,
0389 Ti poviči tanko iza glasa;
0390 „ „Koja j’ ovdje vila Nadanojla,
0391 Kojano je sv’jem vilam gospođa,
0392 Koja drži zmaja ognjenoga,
0393 Mila sina kralja budimskoga?
0394 Neka leti rosnu na livadu,
0395 U livadu Višnjević-Lazara,
0396 Zmaja su joj ljuto nagrdili,
0397 Obadva mu oka osl’jepili.“ “
0398 Kadar čuje vila Nadanojla,
0399 Dolećet će rosnu na livadu,
0400 Hoće vila izvidati mene.“
0401 Kad to čuje Kraljeviću Marko,
0402 Udre konja niz rosnu livadu,
0403 Udre šara na Dunaj na vodu,
0404 Brzo Marko na Dunaj dopade,
0405 Pa zaviče tanko glasovito:
0406 „Gdje je ovdje vila Nadanojla,
0407 B’jela vila sv’jem vilam gospođa?
0408 Da je brže u rosnu livadu,
0409 U livadu Višnjević-Lazara.
0410 Vidat oči zmaja ognjenoga,
0411 Mila sina kralja budimskoga,
0412 Jer sam ti ga krutno nagrdio,
0413 Oba sam mu oka osl’jepio.“
0414 Kad to čula vila Nadanojla,
0415 Brže vila krilim polećela
0416 Na livadu Višnjević-Lazara,
0417 A za njom mi Kraljeviću Marko.
0418 Prije vila u livdu dođe,
0419 Prije vila, jer je nose krila,
0420 Nego Marko na šarinu svome.
0421 Al ako je nije dostignuo,
0422 Ni s oka je nije izgubio,
0423 Vila zmaju crne oči vida.
0424 U to doba Kraljeviću Marko
0425 Na šarinu vilinjega traga.
0426 Govori mu vila Nadanojla:
0427 „Čekaj, pobro, Kraljeviću Marko!
0428 Dokle prođu petnaest danaka,
0429 Da izvidam oči ljuta zmaja,
0430 S njega svučem zmajinu haljinu,
0431 Pridat ću ga k tebi na šarina,
0432 Da ga vodiš Budimu b’jelome,
0433 Pridat ćeš ga kralju budimskome,
0434 Dat će tebi, štogod ti je drago.“
0435 Čeka Marko vilu od planine
0436 Tu dan po dan petnaest danaka.
0437 Vila zmaju oči izvidala,
0438 S njega svlači zmajinu haljinu,
0439 Sine junak ko na gori sunce
0440 Vas u svili i u suhu zlatu,
0441 Pa ga dava Kraljeviću Marku:
0442 „Pobratime Kraljeviću Marko!
0443 Sad ga vodi Budimu b’jelome,
0444 Pa ga predaj kralju budimskome
0445 I gospođi kraljici budimskoj.
0446 Kad budete preko b’jela grada,
0447 A vas vide dva junaka mlada,
0448 Koliko je tamo djevojaka,
0449 Bog da znade, hoće l’ ostat koja?
0450 Pomamit se hoće svekolike
0451 I na vas će jurišati mlade,
0452 Udarat će djevojke Budimke
0453 Sa kitama cv’jeća međijana.
0454 Ne daj, sivi moj sokole Marko!
0455 Njem’ u ruke da primi nijednu,
0456 Vet ih bacaj trave na zelene.“
0457 Kad je Marko vilu razumio,
0458 Otole se junak otpravio,
0459 Baca kralja na konja preda se,
0460 S njime ide Budimu b’jelome,
0461 Zdravo gradu na kapiju dođe.
0462 Dočeka ih na vratima straža.
0463 Teškijem se čudom začudili,
0464 Pozna straža Kraljevića Marka,
0465 Ne poznaje uz Marka junaka.
0466 Među sobom oni govoriše:
0467 „Mili Bože, na svemu ti hvala!
0468 Ko je ovo s Kraljevićem Markom?
0469 Je li ovo od majke rođeno,
0470 Al ljepotom od Boga stvoreno?“
0471 Tijem prođu gradu kroz kapiju.
0472 Kad su bili preko b’jela grada,
0473 A glas leti po cijelu gradu,
0474 Da je došo Kraljeviću Marko
0475 I doveo ljepotu junaka.
0476 Mili Bože, na svemu ti hvala!
0477 Kad se čulo po Budimu gradu,
0478 Što je gođe u majke djevojke
0479 Za udaje i ašikovanja,
0480 Sve to skače na noge lagane.
0481 Sve buknule Budimke djevojke,
0482 Gotovo se pomamile mlade;
0483 Svi prozori i tamo i amo
0484 Okite se glavam djevojačkim,
0485 A čaršiju protisle djevojke,
0486 Kud prolazi šarine đogine
0487 I na njemu dva dobra junaka.
0488 Pa da vidiš čudo i djevojke,
0489 Među sobom govorile mlade:
0490 „Evo ovud Kraljevića Marka,
0491 Vodi l’jepa kod sebe junaka,
0492 Brzo kite cv’jeća napravimo
0493 I u cv’jeće mađije bacimo,
0494 Pa na njega kitam udarimo.“
0495 Kako šaro tapa naprijeda,
0496 Onako mi na njeg napadaju
0497 Sa prozora bijelijeh dvora
0498 Puste kite djevojačkog cv’jeća,
0499 Čim gađaju na konju junaka.
0500 Al je Marka naučila vila,
0501 Pa on znade, što djevojke rade.
0502 Ne da Marko l’jepome junaku,
0503 Da bi čiju kitu usprimio,
0504 Vet padaju kite po sokaku,
0505 A šaro ih tari kopitima.
0506 Tako prođu preko b’jela grada
0507 Sve do dvora budimskoga kralja.
0508 Vidili ih kralju i kraljica,
0509 Šalju momke pred bijele dvore,
0510 Da pod Markom uhvate šarina.
0511 Kad je Marko sa konja skočio,
0512 Primi kralja na ruke bijele,
0513 Pa ga vodi u dvore kraljeve.
0514 Suproć njima kralju i kraljica,
0515 A govori kralju od Budima:
0516 „Dobar došo, Kraljeviću Marko!
0517 Gdje si b’jelu vilu ulovio,
0518 Pa je vodiš u dvore za ruku?“
0519 Govori mu Kraljeviću Marko:
0520 „Sv’jetli kralju, mili gospodare!
0521 Nije ovo vila od planine,
0522 Nego Ivo, tvoje d’jete drago,
0523 Kojega si u Boga prosio,
0524 A koga si izgubio bio,
0525 Izgubio i zaboravio.“
0526 Kad to čula kraljica gospođa,
0527 Obe dvije raskrilila ruke,
0528 Da se Ivu vije oko vrata,
0529 Da ga grli i da ljubi majka.
0530 Al je prije na tavan padnula,
0531 Pridiže je Kraljeviću Marko
0532 I on Ivo svoje d’jete drago,
0533 Odn’jeli je meke na dušeke,
0534 Izišla su dobra dva sahata,
0535 Dokle se je bila razabrala.
0536 Tad da vidiš od Budima kralja,
0537 Gdje on čini veliko veselje
0538 U svojemu u dvoru b’jelome,
0539 Kakvo nije učinio kralju,
0540 Kada se je krunom okrunio.
0541 Kad veselje dovršilo bilo,
0542 Ide kralju da dariva Marka,
0543 Da mu dava po kraljevstva svoga.
0544 Al mu Marko puno zahvaljiva:
0545 „Hvala tebi, sv’jetla kruno moja!
0546 Gospodar sam u Prilipu mome,
0547 Pa većega gospodstva ne tražim,
0548 A blaga mi od potrebe nije:
0549 Dok imadem posestrimu vilu
0550 I pod sobom šarina đogina,
0551 Bit će blaga u junaka Marka,
0552 Ako mnogom ni biti ga ne će.“
0553 Kada vidi od Budima kralju,
0554 Da mu Marko uzet ne će blaga,
0555 Dava njemu kolainu od zlata
0556 I križ na njoj od kamena draga.
0557 Na križu je kraljevo zlamenje,
0558 Nek se znade, ko je Marku dade,
0559 Da je nosi oko b’jela vrata
0560 Sve za diku i svoje poštenje,
0561 Što je njega kralju darovao.
