Zla žena (J.S.Popović)/5
| ◄ Pozorje 4. | Pozorje 6. ► |
POZORIJE 5.
SRETA, PREĐAŠNjI
SRETA (malo nakvašen): Dobro veče želim, milostivi gospodine.
TRIFIĆ: Bog ti dobro dao, Sreto, šta mi ti dobro nosiš?
SULTANA: Bog ti dobro dao, Sreto, šta mi ti dobro nosiš! Kako se slatko s njime razgovara, radije nego sa svojom ženom! Ajde, poljubite se jedanput.
SRETA: Ja to ne tražim, milostiva gospođo, ali to je poznato da je naš gospodin vrlo dobar i milostiv.
SULTANA: A ja? Valjda sam ti oči iskopala?
SRETA: A i vi ste dobri, samo kažu da ste malo ljuti.
SULTANA: Napolje iz moje kuće! Napolje, ili ću te taki sa služitelji izbaciti!
SRETA: Oho, milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor!
SULTANA: Ti si bezobraznik, ti si nitkov!
TRIFIĆ: Sultana!
SULTANA: Prvi će mi posao biti da te sramno iz varoši proteram.
TRIFIĆ: Ali, šta sad imaš opet s njime?
SULTANA: Ako si ti prosijak, nisam ja.
TRIFIĆ (nepovoljno): Sultana!
SULTANA: Zašto nisam neka zla žena da pustim nokte i svakom, koji me god dirne, oči iskopam.
TRIFIĆ: Ti si pravo dete!
SULTANA: Ti si... ti si... poslednji čovek na svetu.
SRETA: He, he! Što joj nisam ja muž!
SULTANA (poleti mu u oči; Trifić je zadrži): Puštaj, ili sad ću i tebi oči iskopati!
TRIFIĆ: Ali kaži je li pristojno?
SRETA: Milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor!
SULTANA (jednako se otima od Trifića): Molim te, kao moga oca, pusti me da mu samo dva zuba izbijem.
SRETA: A, to je mlogo! Gospodine, ja vam želim svako dobro, ali ja sam bio dvaput cehmajstor. Da je to moja Pela, vidila bi kako se cehmajstor dočekuje. Bogami, to je mlogo, ovde treba da je
čovek kao kamen. O, sačuvaj me, bože, zle žene! (Otide.)
SULTANA (jošt se otima): Puštaj me, ili ću svisnuti!
TRIFIĆ: Oćeš za njim na sokak da trčiš?
SULTANA: Makar u pakao!
TRIFIĆ: Sultana, ti si mene jako uvredila.
SULTANA: Uvredila sam te, a ti mene nisi? Šta si tražio otmenu ženu, kad joj ne znaš čuvati čest?
TRIFIĆ: Ja ne znam u čemu ti čest polažeš?
SULTANA: da me kojekakve nesreće sa sokaka psuju i ruže, to je čest kod tebe!
TRIFIĆ: Tebe jošt niko nije obeščestio.
SULTANA: Nije, čekaš dok me tko ne popljuje, pak će onda dobro biti! Sram te budi! Ti si muž! Dok nisam novce donela, bila sam i lepa i dobra, a sad sam nevaljala, sad ti nisam po volji. Gdi su
minđuše s brilijanti, a? Za tebe je otmena gospođa?
TRIFIĆ: Ja sam ti poslao čoveka, zašto nisi uzela koje ti se dopadaju.
SULTANA: Ja da uzmem, a ti ne umeš svoju ženu s čim da obraduješ? Oćeš da mi Čivutin zamaže oči koječim?
TRIFIĆ: Pa dobro, de! Uzeću ja.
SULTANA: Dobro, de? Dobro, de? Samo mi donesi, pak ću ij sve izgaziti!
TRIFIĆ: Sad kaži mi tko ti može ugoditi?
SULTANA (plače): Ko mi može ugoditi? Oćeš da se najpre živa iskidam, pak onda da mi kupiš štogod? Misliš da sam ja panj, da ništa ne osećam? dok sam bila kod roditelja, svaki mi je mogao
ugoditi, a kod tebe ne može. Kod tebe sam pakosna, kod tebe sam...
TRIFIĆ: Kakva si bila, takva si i sad.
SULTANA: Ih! (Stisne zube.) Idi mi ispred očiju, ili će sad biti pokor od nas!
TRIFIĆ: Opet počinješ.
SULTANA: Idi, molim te, idi da te ne vidim, harsuzine! Ukrao si mi tri godine života s tvojim postupkom.
TRIFIĆ (gledi je žalostivo): Ej, moja Sultano, ej, moja Sultano! (Najedanput otide.)
SULTANA: Čekaj samo dok prođu tri nedelje, drugojače ćemo se razgovarati! (Zvoni. Persida dotrči.) Načini mi limunade da me prođe ovaj jed. (Persida iziđe.) Ili ću biti gospođa u kući,
ili ću sve rasterati. Nisam ja kao pečurka iz đubreta izrasla.
|