◄   Pozorje 3. Pozorje 4. Pozorje 5.   ►

POZORIJE 4.

PERSIDA, PREĐAŠNjI


TRIFIĆ: Devojko, gledaj dobro ovu ženu.

PERSIDA: (Ista naša gospođa).

TRIFIĆ: Sad kaži: gdi ti je gospođa?

PERSIDA: Izvela se na karuca.

SULTANA: Nisam se ja izvela.

PERSIDA: Ta ti i nisi.

TRIFIĆ: Ovo je tvoja gospođa.

PERSIDA: I — hi! hi! (Smeje se.) Takva gospođa mogu i ja biti!

SULTANA: Ih! (Cikne.) Strvino ženska! (Poleti joj, Trifić je zadrži.)

TRIFIĆ: Oho, draga moja, treba da znaš da si u tuđoj kući. (Dobro je kad je i sluge ne poznaju, tako će viditi da nije šala, pak se može kako popraviti).

SULTANA: Orjati, ja sam u mojoj kući.

SRETA: Vidite, gospodine, tako me po ceo dan jede. Ali sad ću ja načiniti razlaz. (Izvadi kaiš.) Kući!

SULTANA: Slatki Sreto, budi barem ti pametan.

SRETA: Ja sam pametan, ali ti si luda. Kući!

SULTANA: Okani se, Sreto, mene, molim te, kao mog brata!

SRETA: Ni reči više, nego kući!

TRIFIĆ: Stante, evo dolaze karuce. Sreto, sad ćemo viditi koja je čija žena.

SRETA: Ja sam moju izrovašio, te će pamtiti dok je god živa.

SULTANA (pipa se po leđi): Ah!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.