Zelene oči

ZELENE OČI


Prošla si, noći, da ne dođeš više,
Noći saznanja, noći iskušenja,
Noći ponora, bola i spasenja,
Noći u kojoj živci živce piše.

Zeleni kolut zenica pun sanje,
Pod mekom senkom ljubičastog perja,
Prevučen prahom stucanog biserja,
Zavese kriju od prizraka tanje.

A želja senke razgrće i siže,
Tone u čivit ozvezdanih laži,
Gde zasićenost sna i mira traži
A volja stremi u nemoć sve niže.

A sasvim tiho, od samrti tiše
Modar je plamen kliznuo mi telom,
Ispio mozak, bol i snenim velom
Spustio umor da sen volje zbriše.

Prošla si, noći, da ne dođeš više.

(1912)