Zvono (Jovan Grčić Milenko)

Zvono Pisac: Jovan Grčić Milenko

I
Kad na kuli zvono drhti
I pozdravlja praznik sveti,
Svaki zvuk mu ptica mila,
Što u moje srce leti, —
Ptice razumem!

Pa kad zvono i umukne,
Ne umuknu ptice moje,
Već i dalje u srdašcu
Slavu višnjem Bogu poje, —
Slavu razumem!

II
Kad na kuli zvono kuca,
Oglašuje požar noćni,
Čini mi se k’o da jeca
S pogorelci bespomoćni, —
Plač mu razumem!

A kad dom se sav zasija,
Čudno bukti, strašno puši,
K‘o da s kula zvono viče:
»Bež’te, dom će da se sruši!« —
Strah mu razumem!

III
Kad nad mrtvim zvono plače,
S njim bih plak’o i ja tade,
Ja osećam isto ono,
Ja osećam zvona jade —
Ja ga razumem!

Pa sve dokle tako plače,
Mene teret neki goni,
A čim stane, nepravo mi
Što i dalje još ne zvoni —
Kad ga razumem!

Izvor

Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 230-231

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Grčić Milenko, umro 1875, pre 149 godina.