Zvonimir/7

Zvonimir
Pisac: Jovan Subotić
SEDMI PRIZOR

SEDMI PRIZOR

Zvonimir i Lieposava. (dođu)

Zvonimir

O netuži mila moja ljubo,
Ta vodi te ljubov najsvetija.
Prie će pasti ono plavo nebo,
I sunašce svoj put ostaviti,
Neg' što će mi ljubov oslabiti,
I ja prestat' za tebe živiti.
Razvedri se i budi vesela,
A Bog sve će na dobro izvesti.

Lieposava

Nemogu ti kazat', Zvonimire,
Kako mi je u srdcu i glavi.
Srdce mi je i puno i prazno,
Sad mi igra, sad mi opet sieva;
A u glavi smiešala se svietlost
S crnim mrakom, pa nit' mogu mislit',
Nit' odbiti misli nasrćuće.

Zvonimir

Dva tri časa, eto nas na brodu,
Pak kad budeš na slobodnom moru,
Na pučini oku nepreglednoj,
U naručjah bezmierne ljubovi,
Stišat će ti s' bura u prsima,
Razići se vrieva u mislima,
Pa ćeš vidit' srećniju budućnost
Kao sjajnu nad morem zviezdicu.

(Čuje se šum)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.