Zvonimir/59

←Četrnajesti prizor

Zvonimir Pisac: Jovan Subotić PETNAJESTI PRIZOR

Šesnajesti prizor→

PETNAJESTI PRIZOR

ZVONIMIR:
Svemogući otče nad oblaci!
Sve mi uzmi, što si mi god dao,
I sam život nemoj mi štediti,
Samo ovoj tvojoj svetoj kćeri
Daj života, ma i na čas samo.
Nagradi je, jer je zaslužila
Dugom smrću za mlada života!
LIEPOSAVA (tiho):
Zvonimire!
ZVONIMIR:
(klekne s druge strane i uzme je za ruku)
                          Tu sam, mila!
LIEPOSAVA (gledi ga):
                          Jesi l'
Ti Zvonimir?
ZVONIMIR:
                          Ja sam draga dušo!
Petnajest je godina proteklo,
Odkako se zadnji krat vidismo.
Što bi mladić, sad je zrieo čoviek.
LIEPOSAVA:
Ti si! Ti si! (pogledi na Radovana)
ZVONIMIR:
                          To je naš sin, Liepa!
Oko ti ga poznati nemože,
Al' majčino srdce poznat' će ga.
LIEPOSAVA:
(pruži ruke da ga zagrli, ove joj klonu)
RADOVAN:
Majko sladka, zagrli svog' sina!
LIEPOSAVA:
Majko! (plače tiho, ujedared skoči i zagrli diete)
                          Sine! (klone na stolicu)
ZVONIMIR:
                           Ubit' će je radost!
Ćuti, sine, dok se neosnaži.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.