Zvonimir
Pisac: Jovan Subotić
TREĆI PRIZOR



TREĆI PRIZOR


Soba u dvoru Zvonimirovom
Zvonimir, Klonimir

Zvonimir
(ulazeći naglo)

Istina je, dakle? Sutra Liepu
Kralj Krešimir sebi zaručuje?
Klonimire, rec' de jošt jedared,
Takav glas se odmah nevieruje!

Klonimir

Istina je. Eno se u dvoru
Sve već spravlja. S otcem je u redu,
A i Liepa valjda s' privoliela,
Jer inače nebi počinjali.

Zvonimir

Lažeš, adu! To nemože biti!
Dok Zvonimir diše i govori,
Nemož' Liepa na to priklonit' se!
Ban je tebe ovamo poslao,
Da mi srdce tim glasom otruješ,
Da zasliepim, pak da ovim mačem
Samog sebe sa svieta ukinem,
Kako će vam poslie lakše biti
U ad svući onoga andjela!

Klonimir

Ja ti kazah, što tamo doznadoh,
I kazah ti, što sam ti prijatelj.
Ako t' mogu u čemu pomoći,
Reci samo, pa ćeš me poznati.
A ako se drugo činit' neda,
Do ubit' se il' kaluđeriti:
Tim ćeš putem sam morati poći.
Jer ja neću ni jedno ni drugo!

Zvonimir

O neboj se, neću ni ja tamo.
Nego ćemo čudo učiniti,
Da se priča po cielome svietu.
Odmah sada, kako ovdie stojim,
Idem pa ću ubit' Krešimira;
Idem banu, pa ću ga zaklati!

Klonimir

Ha, ha, ha, ha!

Zvonimir

               Čemu s' imaš smiejat'?

Klonimir

Baš je pravo rek'o, ko je kaz'o,
Da kad ljubav u srdce ulazi,
Onda pamet iz glave izlazi.
Ideš kralju, pa ćeš ga ubiti,
Ideš banu, pa ćeš ga zaklati:
Kao da je kralj Krešimir pile,
A ban Petar jučerašnje mače —

Zvonimir

Pa neka su obadva divovi,
Ova će ih sablja salomiti.
O, još ovu ti neznaš desnicu:
U njoj leži snaga jedne vojske!

Klonimir

Znam ja dobro tu junačku ruku,
Al' ti danas ni triebati neće.
Da li misliš, da će kralj Krešimir
Svog takmaca pred sebe pustiti?
Ili da će ban jedva dočekat'
Da se vidi sa tobom na samo?
Idi bolje, pa se za put spremaj:
Jer il' danas, il' najdulje sutra,
Od kralja ćeš zapoviest dobiti,
Da poglediš, kako se živuje
Izvan zemlje, u kojoj on vlada.

Zvonimir

Vrlo dobro! hvala ti na tome!
To je mis'o, koja više vriedi
Neg sva pamet najmudrije glave.
Ha, ha, ha, ha!

Klonimir

                                  To mi se dopada!
Sad se srdiš, sav bi sviet poklao,
A sad ti se tako sladko smije,
Da b' mislio, ti se sutra ženiš.

Zvonimir

I pogodi! O počekaj, kralju,
Pretrpi se, ponositi bane!
Želite li brakom sroditi se
Jedan drugog' uzeti možete,
Ali Liepa meni će ostati.

Klonimir

Zvonimire, lezi u postelju,
Pa otvori žilu na rukama,
Neka malo krvi ti otiđe,
Jer vieruj mi, tu t' dobro nestoji.

Zvonimir

A, za moju glavu nebrini se,
Već mi kaži što o srdcu tvome,
Mogu li se u njega pouzdat'?

Klonimir

Kao da ga sam tamo posadi.

Zvonimir

Čuj me dakle, ali se zakuni,
Da me nećeš ni sanu izdati.

Klonimir

Tako m' sablje, i tako m' desnice,
Što mi kažeš, jednom sebi reče,
Mogbudem li, hoću ti pomoći.

Zvonimir

Slušaj dakle!

Klonimir

                       Slušam i očima;
Koliki sam, jedno sam ti uho.

Zvonimir

Ja ću noćas Liepu ugrabiti
I pobieći sa njom prieko mora!

Klonimir

Zvonimire, klanjam ti s! pameti!
Ta moram te za to poljubiti.
(Zagrli ga i poljubi)
Kako ću ti sutra da uživam,
Kad kralj dođe banu po dievojku!
Dobro jutro! Gdie vam je dievojka?
Dobro jutro ali Zvonimiru,
Jutro nađe kod njega dievojku.
A u meni, srdce da s' razprsne,
A lice mi s' s dva pedlja raztegnu,
S' polom s' čudi, s' drugom polom žali.
Ha, ha, ha, ha! Zvonimire, to će
Biti sladost za tvoga prijana;
Šteta, što ti tu biti nemožeš!
Hoćeš štogod od mene triebati?
Kazuj samo: ruke, noge, glava,
Vrat i leđa, sve je tvoje, druže,
Pa govori i tek razpolaži.
Ali samo jedno mi obreci,
Da ćeš sutra tu me ostaviti,
Da ti vidim, kako tast izgleda,
Kad zet dođe, a dievojke nema,
I da vidim, kako j' mladoženji,
Kad po liepu dolazi dievojku,
Pa mu kažu, da s drugim uteče.

Zvonimir

Tebe nesuđeni ni u šta miešati,
Jer tu trieba da se uviek nađeš,
I javljaš mi, šta s' o meni radi.
A ja ću to noćas učiniti,
Pa i same ma me stalo glave,
I onako živiti nemogu,
ili s' Liepom il' bolje nikako!

Klonimir

Radi dakle, i sve dobro spravi,
Crna b' šteta bilo da promašiš.
Vriednije će t' biti to svršiti,
Neg kad si se od majke rodio.
(Pođe)
S Bogom!

Zvonimir

                               S Bogom! I možda navieki!

Klonimir
(vrati se)

Pravo kažeš. Sa kim si spregao,
Možda nikad vidit' se nećemo!
S' Bogom dakle (zagrli ga) i nezaboravi
Da u meni imaš prijatelja
I na ovom i na onom svietu.

Zvonimir

A ti ovdie nemoj skrstit' ruku,
Već s' obazri za svog prijatelja.

Klonimir

A mogu li dugo bit' bez tebe?
Ako tebi vratit' se nedadu
Skoro amo, eto mene k tebi,
Samo m' javi, da te znadem naći.

Zvonimir

To ćeš čuti, ma i ondie (gore pokazujući) bio.

Klonimir

Dakle opet s Bogom! — al' sad odoh!

(ode)




Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.