Zašto je Novak otišao u hajduke
0001 Pita Gruja staroga Novaka:
0002 „A moj babo, Starina Novače,
0003 Kakva tebi nevolja bijaše,
0004 Te ti ode silom u ajduke?”
0005 Al’ govori ajduk, Novak stari:
0006 „O moj Grujo, dete nerazumno,
0007 Kako m’ nije za nevolju bilo ─
0008 Ora, kopa, pogaziše Turci,
0009 Čuva ovce, podaviše vuci.
0010 Kad ja vidi da tu leba nejma,
0011 Ja se digo da ti argatujem,
0012 Pak ja uzo budak i motiku,
0013 I obesi tikvu o motiku.
0014 Argatova za nedelju dana,
0015 Kopao sam vinograde, sine,
0016 Nit’ promenu kape ni haljine,
0017 NI u torbi proje ni slanine
0018 Ni u tikvi vina ni rakije.
0019 Kad ja vidi da tu leba nejma,
0020 Ja se vrati mome belom dvoru.
0021 Kad ja dojđo gori Romaniji,
0022 Al’ ja čujem gdi pevaju Turci,
0023 Šenluk čine kićeni svatovi,
0024 Šenluk čine kroz goru zelenu ─
0025 Ženilo se Ture aznadare,
0026 Konja jezdi ostrag za svatovi.
0027 Ja se njima i ukloni s puta
0028 Da bi l’ Turci projezdili mirom.
0029 Svi svatovi projezdiše mirom,
0030 Al’ ne ktede Ture đuveglija,
0031 Već on uze trostruku kamdžiju,
0032 Pa m’ udari po tankoj košulji,
0033 Vrknuše mi suze iz očiju,
0034 A meni se žao učinilo,
0035 Jedno žao, a drugo sramota
0036 Gdi me Turci po drumovi tuku.
0037 A ja skido budak sa ramena,
0038 Pa udari Ture đuvegliju;
0039 Kako sam ga lako udario,
0040 Spade Ture s dobrog konja svoga,
0041 S jedne strane Ture đuveglija,
0042 A na drugu bisage sa blagom,
0043 Što su zetu poklonile šure.
0044 Svi svatovi u gori stadoše,
0045 A u mene redom pogledaše,
0046 Il’ ne kteše ili ne smedoše,
0047 El menika ništa ne ktedoše,
0048 Već govore ti turski svatovi:
0049 ‚Ko god nosi budak i motiku,
0050 Valja mu se ukloniti s puta!’
0051 Zato sam ti ot’š’o u ajduke ─
0052 Da menika ne dosade Turci!”
