Zaručenje sestrića Kraljevića Marka

* * *


Zaručenje sestrića Kraljevića Marka

Fala bogu, fala jedinome,
Služi sveca bane od Jedrane,
Služi sveca letnju sveta Petku!
Vikao je gosti i doslari,
Vikao je Kraljevića Marka, 5
Fala bogu, fala jedinome!
Ispružio bane tej dugačke sofre,
Pa mu došli gosti i pretelji
I mu došli gosti i doslari,
Još ga nema Kraljeviću Marko, 10
Fala bogu, fala jedinome!
Vrlo bane marak s' učinio,
Što ga nema Kraljeviću Marko!
Pa se diže od dugačke sofre,
Iskočio Marka da mi čeka, 15
Fala bogu, fala jedinome!
Sal dade se jedna tamna magla,
U tuj maglu Kraljevića Marko
I sas Marko Steva na Marka sestrić.
Lepo bane on gi dočekao, 20
Pa gi metnu u dugačke sofre,
Pa gi služi vino i rakiju
I gi služi i njegova ćerka.
Ona redom čaše dopunue,
Fala bogu, fala jedinome! 25
Kad je došla do Stevu Markova sestrićm,
Ona njemu čašu prepunue
I sas oko njemu potkimnue!
Opazi gu Kraljeviću Marko,
Progovara Kraljeviću Marko: 30
Da li čuješ bane od Jedrane,
Će te pitam, al' atar nemoj da t' ostane!
Da li oćeš pretelji da s’ ufatimo?"
Fala bogu, fala jedinome!
Progovara bane od Jedrane: 35
„Da li čuješ Kraljeviću Marko,
'Oću bogme, ako bog je reko!
Nego da ide Steva tvoj sestričić,
On da ide preko Crno more,
On da uzme smiljak i bosiljak, 40
Tad ćemo mi pretelji da s' ufatimo!”
Fala bogu, fala jedinome!
Pa se diže Kraljeviću Marko,
Pa se diže od dugačke sofre,
Pa on slježe dolje u podruma, 45
Pa on sprema Šarca pelivana,
Šarca sprema i ovako mu progavara:
„Da li čuješ Šarcu pelivane?
Oćeš bogme sad ti da putuješ,
Ti da ideš preko Crno more 50
I sas tebe Steva moj sestričić;
Da naberete smiljak i bosiljak,
Da naberete i ovdek da donesete!”
Fala bogu, fala jedinome!
Kad su pošli preko Crno more, 55
Još govori Kraljeviću Marko:
„Da li čuješ Šarcu pelivane,
Kad će priđeš do to Crno more,
Lepo Stevu ti da mi naučiš,
Nek’ izvadi svoje belo krpče, 60
Neka vrže svoje crne oči!
Steva mi je jošte adžamija,
On će bogme da se oplaši!
Tuja ima vile samovile,
Oće njega bogme da prevariv, 65
Da prevariv, bogme da pogubiv!"
Fala bogu, fala jedinome!
Kad su prišli do to Crno more,
Progovara Šarac pelivane:
„Da li čuješ Stevo, moj sestriću, 70
Ti izvadi svoje belo krpče,
Pa ti vrži svoje crne oči,
Sad će prođemo preko Crno more!"
Izvadija Steva belo krpče,
Pa vrzaja svoje crne oči, 75
Tad su prešli preko Crnu moru.
Progovaoa Šarac pelivane:
„Da li čuješ Stevo, moj sestriću,
Ti odvrži tvoje crne oči,
Sag smo prošli preko Crnu moru, 80
Ti naberi smiljak i bosiljak!”
Odvrzaja Steva crne oči,
Pa nabraja smiljak i bosiljak;
Pa se baci Šarcu na ramena.
Progovara Šarac pelivane: 85
„Da li čuješ Stevo, moj sestriću,
Opet vrži tvoje crne oči,
Sad će prođemo preko Crno more!"
Pa vrzaja svoje crne oči,
Tad su prošli preko Crna mora. 90
Fala bogu, fala jedinome!
Vrlo Marko marak s' učinija,
Iskočija od dugačke sofre,
Da mi čeka Stevu sestričića.
Fala bogu, fala jedinome! 95
Kad vidaja Steva što mu ide,
Lepo Marko on gi dočekaja;
Ljubi Stevu među oči crni,
Pa su došli u bana od Jedrana
I doneli smiljak i bosiljak. 100
Kad videja bane od Jedrane,
Što je doša Stevo Markov sestričić,
Što doneja smiljak i bosiljak,
Tad se oni pretelji ufatili!


Reference

Izvor

  • Tatomir P. Vukanović: Srpske narodne epske pesme, Narodni muzej u Vranju, Vranje, 1972., str. 36-38.