Zaprosio silan Džafer beže

* * *


[Zaprosio silan Džafer beže]

Zaprosio silan Džafer beže,
Preko Drine čak u Foči ravnoj —
U nekakva Vahiz efendije.
Prsten dava, svadbu ugovara:
„Ova svadba do petnaest dana, 5
„Dok ee vrnem gradu u Trebinju,
„Dok iskupim kitu i svatove:
„Trista svata i trides jendžija
„I trideset mladije čauša!“ ...
Pa se vrnu gradu u Trebinju, 10
Pa sakupi kitu i svatove —
Odvede ih Foči kalovitoj.
Kad’ su došli Vahizovu dvoru,
Svi svatovi pod dvor na livadu;
Poglavare na nove ahare, 15
Jendži kade na visoku kulu.
Svi svatovi konje razjahaše,
Ali neće silan Đafer beže.
Igra konja oko b’jele kule,
Pa dozivlje tasta efendiju: 20
„Izađ’ amo, taste efendija —
„Izađ’ amo, iznesi darove!
„Svakom svatu ata nejahata,
„Starom svatu ata pod rahtima,
„Pod rahtima i pod pusatima; 25
„Jenđijama peče od bisera,
„Baš jendžiji tanahnu robinju;
„Čaušima od zlata čukljune,
„Đeverima zlatne boščaluke!“ ...
Dok se srdnu Vahiz efendija: 30
„Jaši konja, silan Džafer beže!
„Ne bi dara ni sva Foča dala,
„A dela li Vahizovi dvori!“ ...
Kad u jutru jutro osvanulo,
Podranio Vahiz efendija, 35
Šćeri svojoj u šikli odaju;
Otvorio od odaje vrata,
A kad pred njom nuri gorijahu,
Meleći joj sabah kazivahu,
A hurije podvit ruka stahu, 40
Kad uljeze miloj šćerci svojoj,
Nuri joj se uput izduniše,
A meleći nebu pobjegoše,
A hurije gaip učiniše!
„Ču li mene, mila šćeri moja! 45
„Ima tamo gora Orahova,
„Ne bi goru soko nadletio,
„A dela li svati nadjahali!
„Ima pred njom Tulbet polje ravno,
„Tude ima tulbe djevojačko; 50
„Tu će svati konje razjahati,
„Pa će uzet’ turski abdest na se,
„Pa će klanjat dva hadžet rićata —
„Ti ćeš, šćeri, četiri rićata!
„Tulbetu se otvoriti vrata: 55
„Savij skute — u tulbe ušetaj!i ...
— Luda šćerca mudre svjete prima!
Sve zavika čauš do čauša:
„Hazur ola, kita i svatovi!
„Kratki dani, a dugi konaci, 60
„Daleko je u Trebinje doći“.
Pa pođoše kita i svatovi.
Kad’ su bili gori Orahovoj —
Ne bi goru soko nadletio,
A dela li svati nadjahali. 65
Tu svatovi konje razjahaše,
Pa uzeše turski abdest na se,
Pa klanjaše dva hadžet rićata, —
A djevojka četiri rićata!
Tulbetu se otvoriše vrata: 70
Savi skute, u tulbe ušeta!
Od svatova niko i ne gleda,
Pošlje jedan djever Muhamede;
A zavika grlom bijelijem:
„Zlo ti jutro, silan Džafer beže, 75
„U tulbe ti ušeta djevojka!“...
A da vidiš silan Džafer bega:
On je traži tri bijela dana —
Po tulbetu i oko tulbeta;
No zaludu fajde ne imade. 80
Kad’ četvrti danak osvanuo,
Dok se mlada iz tulbeta krivi:
„Jaši konja, silan Džafer beže,
„Jaši konja i vodi svatove;
„Ovdje nema za tebe djevojke, 85
„Vet je ovo hurija djevojka!“ ...
A da vidiš silan Džafer bega:
On mi savi alajli bajrake,
Zaustavi jasnu daulbanu,
Pa on ode gradu i Trebinju — 90
Kukajući i lelekajući ...

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Bosanska vila, godina IH, broj 12, Sarajevo, 15. jun 1894, str. 186-187.