Zanišala se dragana

Zanišala se dragana,
Na tanki, dugi konopci,
Konopci mi se klasnuše,
Pade dragana u Dunav.
Pa mi govori taj bajo:
„Plivaj mi, plivaj dragano,
„Ne mogu, bajo, ne mogu,
Rusa se kosa zakači,
Za tanko rakit korenje.“
Al on joj opet govori:
„Plivaj mi, plivaj dragano!“
„Ne mogu, bajo, ne mogu:
Noge mi se zakačiše,
Za sitno, drobno kamenje.“
Bajo dragani govori:
„Plivaj mi, plivaj dragano!“
„Ne mogu, bajo, ne mogu
Čedo niz Dunav otide.“
Bajo joj opet govori:
„Plivaj mi, plivaj, dragano!“
Dokle mi na kraj isplivaš.“
Dragana baji govori:
„Neću ti, bajo, neću
Dok mi ne dođe dragi!“
Dragi mi dođe dragani,
Ali ga uze bajo,
Pa mi ga baci u Dunav!
Mrtvu mi dragi draganu,
Za desnu ruku izvuče,
I spusti dragu na travu.
Baju mi sablju potrže,
Da dragog njenog poseče;
Al sablju uze mu drali,
Pa njome baju poseče:
Crna mu krvca ne pade,
Ne pade crna iz grla,
Dve ljute zmije padoše:
Jedna se vija, previja,
U gušu njemu da uđe;
Druga s' uspravlja na noge,
Bogu se moli i veli:
„Mili mi Bože podaj,
Da mrtva duša ustane.“
„Bajo mi dušu izgubi,
Jer mi draganu pogubi.“

Imena lica od kojih su zabeležene pesme

Sara žena Miloša Petrovića težaka iz sela Rečke, rodom iz sela Čubre.

Izvor

Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 53., str. 57-58.