Zakon o rehabilitaciji (2006)

Ovaj propis je prestao da važi!

ZAKON O REHABILITACIJI

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se rehabilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom lišena, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a imala su prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Član 2.

Zahtev za rehabilitaciju može podneti svako zainteresovano fizičko ili pravno lice.

Pravo na podnošenje zahteva za rehabilitaciju ne zastareva.

Član 3.

Zahtev za rehabilitaciju podnosi se okružnom sudu prema prebivalištu, odnosno sedištu podnosioca zahteva ili mestu gde je izvršen progon ili nepravda.

Zahtev sadrži lične podatke lica čija se rehabilitacija zahteva i dokaze o opravdanosti zahteva.

Ukoliko podnosilac zahteva nije u mogućnosti da podnese dokaze o opravdanosti zahteva, tada se uz zahtev podnosi opis progona ili nasilja sa podacima koji mogu poslužiti za bližu identifikaciju žrtve i događaja.

Postupak rehabilitacije kao i pribavljanje dokaza iz stava 2. ovog člana je oslobođeno svih taksi i troškova.

Član 4.

O zahtevu odlučuje veće od tri sudije, u javnom postupku.

Pre odlučivanja o zahtevu, sud pribavlja potrebna dokumenta i podatke od nadležnih državnih organa i organizacija, koji su dužni da ih na zahtev suda dostave u roku od 60 dana.

Obrazloženim rešenjem sud usvaja ili odbija zahtev za rehabilitaciju.

Član 5.

Rešenjem kojim usvaja zahtev za rehabilitaciju sud utvrđuje da je odluka koja je bila doneta protiv rehabilitovanog lica ništava od trenutka njenog donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

Rehabilitovano lice smatra se neosuđivanim.

Kad sudska ili administrativna odluka nije bila ni donošena, sud u rešenju kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju utvrđuje da je rehabilitovano lice bilo žrtva progona i nasilja iz političkih ili ideoloških razloga.

Član 6.

Na rešenje o odbijanju zahteva za rehabilitaciju može se izjaviti žalba Vrhovnom sudu Srbije, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.

Vrhovni sud Srbije odlučuje o žalbi u veću od pet sudija.

Član 7.

Ministarstvo nadležno za pravosuđe po službenoj dužnosti objavljuje imena i podatke o rehabilitovanim licima u „Službenom glasniku Republike Srbije“, svakog meseca.

Član 8.

Pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica urediće se posebnim zakonom.

Član 9.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Izvori

• „Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 33/06