Zakon dvanaest tablica
1. TABLICA
1. Ako je neko pozvan na sud, neka ide. Ako ne dođe, neka se pozovu svedoci, zatim neka ga privedu.
2. Ako pokuša da prevari ili da beži, neka ga privedu.
3. Ako je zbog bolesti ili starosti nemoćan, naka mu se dade stoka za prevoz; ako neće, ne treba mu dati pokrivena kola.
4. Neka imućnom jemac bude imućni, a građaninu proleteru jemac neka bude ko hoće.
5. Za sluge i robove, za ugledne i štićenike, neka važi isto pravo.
6. Ako se nagode u sporu, neka se to oglasi.
7. Ako se ne nagode, neka se pre podneva zajedno pojave na skupštini ili na trgu i iznesu spor. Za vreme izlaganja neka obojica budu prisutni.
8. Posle podneva neka se parnica reši u korist prisutnog.
9. Ako su obojica prisutni, neka zalazak sunca bude krajnji rok za donošenje presude.
10. Kada nešto nestane proleterima, bogatima i štićenicima u vrednosti do 25 asa, pretraživanje krađe se vrši sa zdelom i pregačom.
2. TABLICA
1a. Kazna na osnovu opklade je 500 ili 50 asa. Naime, u stvarima od 1000 ili više asa zahtevala se kazna na osnovu opklade od 500 asa, a u manje vrednim stvarima je 50 asa. Pa, i kada je spor o slobodi čoveka, iako je čovek najveća vrednost, ipak se zahtevala kazna na osnovu opklade od 50 asa, što je propisano ovim zakonom.
1b. Postupak se vodi uz zahtev da bude određen arbitar.
2. Ako teška bolest zadesi sudiju, arbitra ili tuženog, tog dana neće se održati suđenje.
3. Ako se nekome ne odazove svedok, trećeg dana neka ide pred njegovu kuću i glasno ga doziva.
3. TABLICA
1. Onaj ko prizna dug ili mu je tako presuđeno, po zakonu mu pripada 30 dana da plati.
2. Posle toga poverilac može da ga vodi pred sud.
3. Ako dužnik ne izvrši presuđeno ili niko za njega neće da bude jemac pred sudom, neka ga poverilac vodi sa sobom vezanog remenom ili okovima od 15 funti za noge, ne lakšim, a ako hoće može i težim.
4. Ako dužnik želi, neka živi o svom trošku. Ako ne živi o svom trošku, onaj ko ga drži okovanog neka mu svaki dan dade mericu hleba (327 gr). Ako hoće neka mu dade više.
5. Postoji pravo međusobne nagodbe, a ako ne objave sporazum, dužnici se drže u okovima 60 dana. Tokom tih dana, u tri uzastopna pazarna dana, izvode se na skupštinu pred pretora, gde se oglašava za koliko novca su osuđeni. Trećeg pazarnog dana se kažnjavaju smrtnom kaznom ili se prodaju tuđinima preko Tibra.
6. Trećeg pazarnog dana neka dužniku odsecaju delove tela. Ako odseku više ili manje, neće se smatrati prevarom.
4. TABLICA
1. Nakazno dete treba odmah ubiti.
2a. Otac nad sinom ima pravo života i smrti.
2b. Ako otac tri puta proda sina, neka sin bude slobodan od oca.
3. Muž ima pravo da otera ženu. Može da joj naredi da pokupi svoje stvari i uzme joj ključeve.
4. Ako žena rodi jedanaest meseci posle smrti muža, i to bude utvrđeno, smatra se da je začela posle smrti muža, jer su decemviri zapisali da se čovek može roditi u desetom mesecu, ali ne i u jedanaestom.
5. TABLICA
1. Stari su hteli da žene, makar bile i punoletne, zbog lakoumnog rasuđivanja budu pod starateljstvom, osim devica Vestalki za koje su hteli da budu slobodne.
2. Ne mogu se održajem steći lične stvari u svojini žene, koja je pod starateljstvom rođaka, osim ako ih žena nije predala uz odobrenje staratelja.
3. Kako je neko u testamentu odlučio o svojoj imovini, tako neka bude pravo.
4. Ako neko umre bez testamenta, a nema svog naslednika, neka imovinu dobije najbliži rođak.
5. Ako nema rođaka, neka imovinu dobije rodbina.
6. Licima kojima u testamentu nije određen staratelj, po zakonu su im staratelji rođaci.
7a. Ako je neko duševno bolestan, neka vlast nad njim i njegovom imovinom imaju rođaci i rodbina.
7b. Ako mu nije postavljen staratelj...
7c. Rasipniku se zabranjuje da upravlja svojom imovinom. Rasipnik, kome je zabranjeno da upravlja svojom imovinom, po zakonu mora da bude pod starateljstvom rođaka.
8. Zaostavština oslobođenika, rimskog građanina, koji je umro bez testamenta, a nema najbližeg naslednika, po zakonu pripada njegovom gospodaru.
9. Ostavinski dug se deli srazmerno pojedinim naslednim delovima.
10. Tužba za podelu porodične imovine zasniva se na ovom zakonu.
6. TABLICA
1. Kada ljudi kupuju slugu ili roba, kako izgovore reči, tako neka bude pravo.
2. Kada neko nešto objavi rečima, neka to ispuni. Onaj ko poriče svoje reči kažnjava se na dvostruki iznos, a od strane učenih pravnika ustanovljena je i kazna za prećutkivanje.
3. Održaj za zemljište traje dve godine, a za sve ostale stvari godinu dana.
4. Prema tuđinu neka vlast bude večna.
5. Žena, koja ne želi da dođe pod vlast muža održajem, treba svake godine tri noći da provede izvan kuće i da na taj način svake godine prekine održaj.
6a. Ako neko pred pretorom stavi ruku...
6b. Zakon priznaje sticanje svojine pred svedocima i sticanje svojine pred sudijom.
7. Kada se vodi spor o nečijoj slobodi, po zakonu da se odredi privremena sloboda.
8. Greda, koja je upotrebljena za zgradu ili vinograd, da se ne izdvaja i ne potražuje. Zakon naređuje tužbu na dvostruki iznos protiv onoga za koga se dokaže da je ugradio ukradenu gredu, koja je bila povezana u zgradi ili vinogradu.
9. Kada bude očišćena, dok ne bude skinuta...
7. TABLICA
1. Ambitus je zemljište oko građevine u širini od dve i po stope. Pošto sestercij vredi dva i po asa, onda se ove dve i po stope zovu sestercijska stopa.
2. Kod tužbe za uređenje međa treba voditi računa o onome što je zapisano u ovom zakonu po ugledu na zakon koji je u Atini doneo Solon.
3a. U ovom zakonu se ne pominje izraz vila, kao seosko imanje, već uvek u značenju bašte, pa otuda po bašti izraz baština.
3b. Krovinjare su prosta seoska obitavališta nazvana po krovu.
4. Nije dozvoljen održaj međa u širini od pet stopa.
5a. Ako se sporečkaju...
5b. Spor oko međe rešavaju tri arbitra.
6. Širina službenosti puta je osam stopa gde je put prav, a na krivini je šesnaest.
7. Put da se održava. Ako nije nasuto kamenje na put, neka titular službenosti tera stoku kuda hoće.
8a. Ako kišnica nanosi štetu...
8b. Ako kanal ili vodovod sa državnog zemljišta nanese štetu privatnom zemljištu, po zakonu postoji tužba u korist privatnog lica, da bi se vlasniku naknadila šteta.
9a. Da se odseku grane drveta koje nisu više od petnaest stopa.
9b. Ako se drvo sa susedovog zemljišta, nagnuto vetrom, nađe nad tuđim zemljištem, po zakonu vlasnik zemljišta može valjano tužiti radi njegovog uklanjanja.
10. Plodovi, koji padnu na tuđe zemljište, pripadaju vlasniku zemljišta.
11. Prodate i predate stvari postaju svojina kupca tek kada on prodavcu isplati cenu ili mu na neki drugi način pruži obezbeđenje, na primer, jemstvom ili zalogom.
12. Kada je testamentom određeno da će rob biti oslobođen ako nasledniku plati deset hiljada, pa ga naslednik proda, dobiće slobodu kada kupcu isplati novac.
8. TABLICA
1a. Onaj ko pesmom bajalicom baci čini...
1b. Smrtna kazna za onoga ko se glasno rugao nekome ili je spevao pesmu kojom je drugoga obeščastio ili osramotio.
2. Ako je neko drugome neki ud osakatio, pa se ne nagode, neka se primeni odmazda.
3. Tužba za laku povredu je zakonska ili pretorska. Zakonsko pravilo glasi: "Onaj ko drugome nanese povredu, neka plati kaznu od 25 asa", i to je opšte pravilo. Postoje i posebna pravila, kao ovo: "Ako neko rukom ili štapom slomi kost slobodnom čoveku, neka plati kaznu od 300 sestercija, a ako slomi kost robu, neka plati kaznu od 150 sestercija".
4. Onaj ko drugome nanese povredu, neka plati kaznu od 25 asa.
5. Učinjena šteta da se plati.
6. Kada četvoronožna životinja nekome učini štetu, neka se preda onome ko je oštećen ili da se ponudi naknada procenjene štete.
7. Ako plodovi sa stabla padnu na tuđe zemljište, pa vlasnik zemljišta pusti stoku da ga popase, vlasnik stabla ne može da tuži ni za popašu, jer se ne napasaju na njegovom zemljištu, niti za štetu koju učine životinje.
8a. Onaj ko začara tuđe plodove...
8b. Onaj ko začara tuđe useve...
9. Ako neko noću plugom preore tuđe useve ili poseče tuđe plodove, za punoletnog je smrtna kazna vešanjem u čast Cerere; a za maloletnog da se odredi kazna po pretorovom mišljenju: da se išiba ili da plati štetu ili oboje.
10. Ako je neko zapalio kuću ili stog sena smešten pored kuće, da se veže, išiba i spali, ako je to učinio svesno i pri zdravoj pameti; ako je to učinio slučajno, iz nehata, da naknadi štetu ili ako je manje imućan, da se lakše kazni.
11. Onaj ko bespravno poseče tuđa stabla, neka plati za svako 25 asa.
12. Onaj ko noću počini krađu, pa bude ubijen, neka je s pravom ubijen.
13. Onaj ko po danu počini krađu, ako se brani oružjem, neka oštećeni glasno viče.
14. Uhvaćeni lopovi, slobodni ljudi, koji su po danu to učinili i nisu se branili oružjem, da se išibaju i dodele onome kome su počinili krađu; robovi i slobodni ljudi koji su noću počinili krađu, da se batinaju i bace sa stene; maloletnici da se po pretorovom mišljenju išibaju i da se od njih naknadi učinjena šteta.
15a. Kažnjava se na trostruki iznos onaj kod koga je nađena ukradena stvar i onaj ko je ukradenu stvar podmetnuo.
15b. Pretraživanje krađe se vrši sa zdelom i pregačom.
16. Onaj ko tuži lopova, koji nije uhvaćen na delu, i ne dokaže njegovu krivicu, neka bude osuđen na dvostruki iznos.
17. Zabranjuje se održaj ukradene stvari.
18a. Zabranjuje se kamata veća od jedne dvanaestine zajma.
18b. Lopov da se osudi na dvostruki iznos, a zelenaš na četvorostruki iznos.
19. Za štetu učinjenu na stvari koja je data na ostavu propisuje se tužba na dvostruki iznos.
20a. Starateljstvo da se vrši savesno.
20b. Ako staratelji ukradu štićenikove stvari, tužba protiv njih je na dvostruki iznos i svaki pojedinačno je solidarno odgovoran.
21. Ako gospodar nanese štetu štićeniku, neka je proklet.
22. Onaj ko je prihvatio da svedoči ili da bude merač sa vagom, pa ne svedoči, neka se smatra za nečasnog i bez prava da pravi testament.
23. Svedok, za koga se nepobitno utvrdi da je lažno svedočio, da se baci sa Tarpejske stene.
24a. Kome koplje odleti iz ruke više nego što je bačeno, da žrtvuje ovna.
24b. Onaj ko noću preore ili poseče tuđe plodove, sleduje mu smrtna kazna vešanjem u čast Cerere, što je teža kazna nego za ubistvo.
25. Onaj ko kaže: "otrov", treba da doda: "štetan" ili "koristan", jer i lekovi su otrovi.
26. Niko da ne saziva noćne skupove u gradu.
27. Ortacima zakon daje ovlašćenje da sebi utvrde sporazum kakav žele, ali tako da se ne prekrši nešto po javnom pravu. Ovaj propis je prenet iz Solonovog zakonodavstva.
9. TABLICA
1. Privilegije da se ne predlažu.
2. O glavi građanina da se ne odlučuje, osim na najvišoj skupštini.
3. Smrtna kazna za sudiju, koji je imenovan pred pretorom, ako se nepobitno utvrdi da je primio novac za slučaj koji je trebalo da presudi.
4. Istražne sudije koji vode postupak u slučajevima sa smrtnom kaznom se zovu istražitelji za oceubistva.
5. Smrtna kazna za onog ko podstiče neprijatelja protiv Rima ili izruči rimskog građanina neprijatelju.
6. Niko da se ne ubije bez presude.
10. TABLICA
1. Neka se mrtav ne sahranjuje ili spaljuje u gradu.
2. Ovo da se više ne radi: da se lomača ne uređuje sekirom.
3. Ograničavaju se troškovi za sahranu na tri marame, purpurnu tuniku i deset svirača, a zabranjuje se naricanje.
4. Žene da ne grebu lice, niti da nariču na sahrani.
5a. Kosti mrtvog da se ne vade posle sahrane.
5b. Izuzetak su poginuli u ratu ili umrli u tuđini.
6a. Zabranjuje se miropomazanje roba. Da se ne dozvoli rasipničko posipanje mrtvog mirisima i vinom, ni veliki venci, niti posude sa tamjanom.
6b. Piće od mira da se ne stavlja mrtvom.
7. Ako je neko imanjem, čašću ili vrlinom stekao venac, pa po njegovoj ili roditeljevoj smrti on bude izložen u kući ili izvan nje, neka to bude dozvoljeno.
8. U grob da se ne stavlja zlato; ali ako su nekome zubi bili povezani zlatom, pa on s njim bude sahranjen ili spaljen, neka to bude dozvoljeno.
9. Ne sme se protiv volje vlasnika podizati lomača ili grob na manje od 60 stopa od tuđe zgrade.
10. Zabranjuje se održaj predvorja groba i samog groba.
11. TABLICA
1. Pošto su decemviri zapisali sve zakone na deset tablica s najvećom pravičnošću i mudrošću, sledeće godine je izabrana druga grupa decemvira, koji su dodali dve tablice zakona o pravu na zaključenje braka, pa su tim propisima utvrdili da plebejci ne treba da se venčavaju sa patricijima.
2. Decemviri, koji su postojećim tablicama dodali dve, izneli su pred narod predlog o kalendaru. Kasnije će o njima pisati da su začetnici kalendara.
3. Objavljuje se kalendar sudskih dana.
12. TABLICA
1. Uvodi se zakonska zaloga protiv onoga ko je kupio žrtvenu životinju, a nije platio cenu; takođe protiv onoga ko nije platio najamninu za stoku koju je uzeo u najam. Dobijeni novac da se utroši za obrednu trpezu, to jest za žrtvu.
2a. Ako je rob izvršio krađu ili naneo štetu...
2b. Zbog protivpravnih radnji sinova ili robova mogu se podići tužbe da bi se dozvolilo ocu ili gospodaru da plati procenjenu vrednost spora.
3. Ko podiže svojinsku tužbu, ako hoće, neka predloži više arbitara i neka se odrede samo tri, po njihovoj odluci. Ako se utvrdi da je tužba lažna, neka plati dvostruki iznos za izgubljene plodove.
4. Stvar koja je predmet spora ne sme se posvetiti bogovima, u suprotnom se plaća dvostruka kazna.
5. Sve što narod kasnije izglasa, to treba da bude pravo.