Zakletva  (1894) 
Pisac: Jelena J. Dimitrijević


Ne gledaj me tako, ako znadeš Boga!
Ne gledaj me tako, imena ti tvoga!...
Il’ me gledaj drukče, il’ oči obori;
Oh, što ne znam, Bože, šta mi dušu mori!
Strah je ovo... nije, od straha se bledi;
Od straha se srce u grudima ledi;
Moje srce godi, a lice rumeni...
Ne gledaj me tako... o šta li je meni?!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
To je ljubav... ćuti! ...
ah jednoga danka —
Poljubih je... Bože, o da lepa sanka!
Jurnuše mi suze, ja pred dragu padoh!
Da ne ljubim druge — zakletvu joj dadoh...
Ako Boga znadeš, ne gledaj me tako;
Zakletvu ko gazi, ne bude mu lako;
Ne gledaj me tako, pamet ću izgubit’,
Ogrešiću dušu — tebe ću poljubit’!...
Zar da ljubim?... jaoj — begaću od tebe,
Od celoga sveta, od samoga sebe!
Od plamene želje sagoreću, mreću —
Al’ zakletve nikad pogaziti neću.

Niš.

Izvor

uredi

1894. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina deveta, broj 4, str. 51.


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jelena J. Dimitrijević, umro 1945, pre 79 godina.