Zainovo zlato
Šedbu šeta Zainovo zlato
Proz Mekište, između dućana,
Đe prohodu Turci sa sv'jeh strana.
Tu prođoše tri Šumanagića;
Dva su joj se uklonuli s puga, 5
Treći joj se uklonuti ne šće,
Nego joj je junak govorio:
„Ljubi mene, Zainovo zlato!”
A ona mu mlada odgovara:
„Ne mogu te ovdi ljubit' mlada, 10
Jer prohodu Turci sa svih strana,
Nego dođi k večer' dovečera,
I ti dođi u bašči zelenoj,
Ondi ćemo ljubiti se mladi!”
Kad to začu mlad Šumanagiću, 15
Jedva čeka da mu nojca doće.
Nojca doće, bio danak proće,
Šumanagić u đevojke pođe
Kod nje doma u bašči zelenoj.
Kad tu ide Zainovo zlato — 20
Sgoji buka od sangalja[1] gaća,
Stoji škripa trista tetivika.
Mlidijaše mlad Šumanagiću
Da ono bjehu braća đevojčina,
Sgade bježat’ iiz bostanj zeleni. 25
Kad ga viđe lijepa đevojka,
Maši mu se sa noge pašmagom,
Ne hoteć’ mu tumban zanijela.
Opet se je junak povrnuo
I tumbana svoga prihvatio, 30
Pak su legli na travi zelenoj,
Ljubili se s večer’ do svijeta.
A kada je b'jela zora bila,
Zbogom pođe mlad Šumanagiću,
A ona se zorom ustanula 35
I pošla je svojoj miloj majci.
I njoj mi je govornla majka:
„Šćerce moja, dugo jadna bila,
Štono sinoć plota škripa staše?"
A ona mi majci odgovara: 40
„Ono vuče lisicu provuče!” —
„Šćerce moja, mnogo jadna bila,
Nij' na vuka zelena dolama!”
A ona mi majki odgovara:
„Često vuče dlaku promjenjuje, 45
Pak se čini zelena dolama.”
Opet joj je majka govorila:
„Nema vuče crljene čakšire!”
A ona mi majci odgovara:
„Majko moja, milo dobro moje, 50
Često vuče ide u lovišta
I on svoje nokte okrvavi,
Pak se činu crljene čakšire!”
Majka mi njoj opet govoraše:
„Nij’ na vuka kapa samurova!” 55
A ona mi majci odgovara:
„Često vuče uši naroguši
Kolik' da je kapa samurova!” —
„Dobro, kćerce, govorp joj majka,
„Dobro, kćerce, ako tako bude, 60
A što ti je rana pod groce
I đe su ti grine[2] od bisera?”
A ona mi majci odgovara:
„Zašto sam se rano ustanula,
Robinjom sam dušek papravljala, 65
Ona mi je lučem svijetlila,
Ne hoteć’ me mladu opržila,
Od bisera grine prekinula.” —
„Dobro, kćerce, prilaga joj majka,
„Dobro, moja, ako tako bude, 70
Ako, kćerce, inako ne bude."
Malo j' zatim postajalo vr'jeme,
Đevojku je zaboljela glava
I majci se svojoj požalila:
„Majko moja, milo dobro moje, 75
Nešto me je zaboljela glava,
Neg' mi zovi bakoricu, majko,
Da bi mene mladu bakorila!"
Njoj je majka bakoricu zvala,
Koja gleda lijepu ćevojku. 80
I reče joj bakorica stara:
„Ti si, mlada, mutnu vodu pila,
Mutna ti je voda naudila!"
Zatime je postajalo vr’jeme,
Opeta je zaboljela glava 85
I ona je majci govorila:
„Jaoh meni, moja mila majko,
Grozno me je zaboljela glava,
Neg’ mi zovi drugu bahoricu!”
I majka je šćercu poslušala, 90
Dozvala je drugu bahoricu,
Koja kuša lijepu đevojku
I nje majci smijehom govori:
„Đevojka je mutnu vodu pila,
U vodu je mušicu popila, 95
Mušica je mladoj naudila —
Ozdraviće, neće mlogo proći."
Nije mnogo postajalo vr'jeme,
Treći je put zaboljela glava
I opet je majci govorila: 100
„Majko moja, mlogo jadna bila,
Teško me je zaboljela glava,
Nešto mi se po trbuhu valja
Ka' i glava od jalova brava,
Neg' mi zovi treću bahoricu 105
Da bi mene liječila mladu!”
I sada je majka poslušala,
Dozvala je treću bahoricu,
Koja gleda lijepu đevojku,
Koja gleda, koja iskušuje, 110
Iskušuje, jošt i ispituje,
Pak govori lijepoj ćevojci:
„Ti si, mlada, kod junaka spala,
Muška ti je naudila glava
I rodićeš čedo, mušku glavu!” 115
Kad to začu đevojkina majka,
Srdito je kćeri govorila:
„Kćeri moja, mlogo jadna bila,
Koliko ti moje govorenje
Da ti nemaš zbora junacima!" 120
A ona joj mlada odgovara:
„Kako neću, moja mila majko,
Kad sam mlada mila junacima,
Đe me čuju, tu mi poručuju,
Đe me vidu, tu mi namiguju, 125
Đe me sretu, tu me pritiskuju!
Ako su me cjelovali, majko,
N’jesu usta pri ustim' ostala;
Ako su mi i hvatali dojke,
Jabuke se hrane za junake, 130
Ja ću hranit' čedo koje bude —
Bješe me ti jošt malahnu čuvat’
Prije neg’ sam junake poznala!"
(ASANU, br. 8552/257, XXV, 39, br. 3).
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
