Zadovoljna reka
Pisac: Jovan Grčić Milenko


Vikipedija
Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:

Sunce seda, vetrić piri,
Talasa se reka,
Po njoj gazi labud beo —
Belonoga seka.

Jo, kako je lepa, Bože!
Ka’no gorska vila!
Jo, kako li lako hodi —
Ko da ima krila!

Zadigla je suknju novu,
Suknju do kolena —
Ta ko će je drugi videt’
Do testija njena?

I eno je gde zastade,
Te nožice hladi,
A vetrić se suknjom igra
— Šta drugo da radi?

Zastala je... no u koga
Sade tako gledi?
Zašto li joj obraz mahom
Rumeni i bledi?!

Mlado momče, crna oka,
Obalici stupa,
Iz oka mu spazit’ možeš,
Srce kako lupa!...

Žurno joj se približuje
Naš delija čili,
Ka’no lepir milom cveću
Na lagani krili.

Ne sme cura sagledati
Oči našem bralu,
Pa je zato zagnjurila
Testijicu malu; —

Sagnula se, k’o da neće
Za njega da znade;
A ovamo, ispod ruke,
Pogled joj se krade...

»Dobar veče, čedo moje!
Reče momče mlado,
»Bog ti dao, ti si — Mlađo?
Ko bi ti se nad’o!!«...

»A zar tvoje srce nije? —
Vidiš ti nje samo! —
No znadeš li zašto li ti
Dođoh sada amo?

»Srce mi je puno sreće,
Moj kriniću beli,
Pa je rado sreću danas
S tobom da podeli.

»Pa je rado da ti šane
Razvijenu nadu:
Da ću sutra u majke te
Zaprositi mladu!«...

»Zaprositi«...
Ruka klonu
Krčag skliznu
I potonu...

Trgnula se cura odmah,
Al’ je dockan bilo —
Praznu ruku spustila je
Na mekano krilo...

»A šta ti je bilo, ’rano?«...
»Ja ne znam ni sama?
To tek znadem da će zato
Karati me mama!«...

»Oj, ne boj se,’tico moja!
Ja ću da te branim;
Ja, što ću ti staru majku
Do smrti da ’ranim!«...

Poleti mu cura na to,
Za sudom ne gledi,
Već u momče, — a lice joj
Rumeni i bledi...

I odoše, puni sreće,
Golubovi mladi,
Srca im se rastapahu
U slađanoj nadi. —

Mesec prođe, drugi dođe —
Razigra gajdaša;
U selu je sada opet
Više jedna snaša.

Ko li beše mladoženja?
Ko li sretna seka?
Kazaće vam ponajbolje
Zadovoljna reka...

U Čereviću, 1866

Izvor

uredi

Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 98-101


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Grčić Milenko, umro 1875, pre 149 godina.