Zadarkinja Jele
Šetala se Zadarkinja Jele
Krajem mora oko perivoja.
Lijepo se narešila mlada:
Sva u svili do crne zemljics
Na vratu joj dva zlatna đerdana, 5
Od bisera od istočnih strana;
Jedan joj je okol bila vrata,
Drugi joj je okol siva pasa;
Za pasom joj kita suha zlata,
A u ruci kita veslijela, 10
Grane su mu zlatom opletene.
K ljoj dolazi Mato Zadranine,
Dobar joj je danak kazivao:
„Dan ti dobar Zadarkinja Jele,
„Jesi li se umorila mlada, 15
„Krajem mora šetajući sama?“
Ona njemu bolje odvraćala:
„Dobro doša’ Zadranine Mate.
„Ja se nisam umorila mlada,
„Krajem mora šetajući sama.“ 20
Govori joj Zadranine Mate:
„Dušo moja Zadarkinjo Jele,
„Okle ti je kita suha zlata?
„Je li ti je majka kupovala,
„Ol’ su ti je u dare donili?“ 25
Ona mu je mlada govorila:
„Vjeruj meni, Mate Zadranine,
„Nije mi je kupovala majka,
„Neg’ su mi je u dare donili:
„Donio je Janković Stojane. 30
„Lijep jeste Janković Stojane,
„L’jep je Stojan i njegovi dari,
„Al’ me Stojan omitit’ ne može,
„Ma ni Stojan ni njegovi dari.“
Govori joj Zadranine Mate: 35
„Zadarkinjo lipa moja Jele,
„Kad te Stojan omitit’ ne može,
„Vrati dare Stojana mladoga,
„Uzmi moje, Zadarkinjo Jele.“
Govorila njemu l’jepa Jele: 40
„Zadranine, sunce moje Mate,
„Bi ja, Mate, i volja je moja,
„Al’ mi neda mila moja majka,
„Jer ni ure, ni biloga danka,
„Što ne kara mene moja majka, 45
„Rad’ Stojana, žalosna mu majka!“
Govori joj Zadranine Mate:
„Zadarkinjo, l’jepa moja Jele,
„Ne haj riči tvoje mile majke,
„Nego vrati Stojanove dare. 50
„L’jepše zlato na pola derano
„Nego srebro iz nova kovano.“
Govori mu Zadarkinja Jele:
„Hodi zbogom Zadranine Mate,
„Ne bi toga mlada učinila 55
„Glave moje da ne bi nosila!“
