Zagarčani

0001 Svrh oblakah iz sunčanih zrakah
0002 lahkokrilka izlećela vila
0003 i na Garač počinula bila
0004 pa pokliče Lazarević Rama:
0005 "Čuj me dobro, Lazarević Ramo!
0006 Ha čekaj se, eto na te vojska
0007 od sve ravne zemlje Arbanije,
0008 đe gođ bolji junak nastanuo,
0009 tri hiljade pješca i konjika,
0010 i hoće ti selo izgorjeti!"
0011 A kad Ramo ono razumio,
0012 on je bio vili besjedio:
0013 "O za boga, posestrimo vilo!
0014 Kad će na nas Turci udariti?"
0015 A vila je njemu besjedila:
0016 "Šjutra hoće na vas udariti."
0017 A kad Ramo i to razumio,
0018 on okupi braću Zagarčane,
0019 brže njima glase kaževao,
0020 teke čuše ono Zagarčani,
0021 svi u goru stoku izagnaše,
0022 na šest mjestah oni zapadoše,
0023 na šest mjestah po trideset drugah,
0024 a u polje šanac kopa Ramo,
0025 u nj unese što je za potrebu,
0026 on tu zapa su šesnaest drugah.
0027 A kad svanu i ogrija sunce,
0028 a to idu arbanaški Turci,
0029 tri hiljade, manje ni jednoga,
0030 pravo idu na šanac i Rama
0031 smijeh čineć’ poljem širokijem.
0032 Ugleda ih Lazarević Ramo,
0033 uždi svoga sjajna dževerdara
0034 i pogodi hotskog barjaktara, -
0035 ni živa ga zemlja ne dočeka.
0036 Pa pukoše šesnaest pušakah
0037 i ubiše šesnaest Turakah,
0038 visku čine mladi Arbanasi
0039 i u šanac zatvoriše Rama,
0040 a hiljada na selo udari,
0041 pobiše se ognjem iz pušakah,
0042 al’ ni selu ništa ne mogoše
0043 no trideset izgubiše glavah,
0044 na Rama se gnjevom povratiše,
0045 u šancu ga opet nalećeše,
0046 na šanac mu konja nagoniše,
0047 ali Ramo vitez od krajine
0048 koga zgleda tome stati ne da.
0049 Ramo bije, turksu krvcu lije,
0050 još klikuje braću Zagarčane:
0051 "Aj na noge, svakolika družbo!
0052 Da me ođe ne ufate Turci,
0053 nestalo mi praha i olova."
0054 Kad to čuše mladi Zagrčani,
0055 oni velje puške pobačiše,
0056 a plamene nože povadiše,
0057 svi u Turke juriš učiniše
0058 te nagnaše na Moraču Turke,
0059 u Moraču živi Turci skaču,
0060 nemlogo ih pođe Podgorici,
0061 među njima i ranjenih ima,
0062 a pogibe sedam Zagarčanah
0063 i četiri rane dopadoše.
0064 Tu uzeše svijetla oružja
0065 i silnijeh konjah skadarskijeh,
0066 vratiše se doma na poštenje,
0067 vratiše se šićar dijeliše,
0068 ka i vazda, tako ev’ i ovda.