Zavet (Šapčanin)
| Zavet Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Zavet
Našto da mi svet se ruga,
Našto da se kvarim sam;
Neću piti — neću više
Da na volju srcu dam.
Tol'ko blago, tol'ku zemlju
Straćio sam, bolan ja!
Svak' na mene pruža prstom,
Da sam lola svako zna.
To je tako do sad bilo,
Svoj nesreći kriv sam sam
Neću piti — a šta j' prošlo
Neću više ni da znam;
Bog je svedok mom zavetu,
Bog je velik, Bog je svet,
Ako čašu jednu uzmem —
Nek' sam hulja, nek' sam klet!
Tako se je kleo Vaso
Popravljajuć' život svoj,
P'onda svrn'o u mehanu
Te osvetl'o zavet svoj.
Napomene
uredi- Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Pesme, 1863 str. 33
Izvori
uredi- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 42-43. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|