Žudnja
| Žudnja Pisac: Dušan Srezojević |
Žudnja
Daj mi, devojko, modre usne svoje,
Da žvaćem saće slađe no od meda!
Kao odojče, nek me doje, doje...
Nek mi prostruji slast, sa jezom leda!
Daj mi, devojko, oči svoje crne!
Oh! daj da gutam njina topla vrela!
Nek noć bezumlja moj razum ogrne,
S orkanskim šumom uzburkanih jela!
Daj mi, devojko, svoje lomno telo —
Oh, daj mi sebe celu! Kao grana,
Neka se krši tvoje telo belo
I tvoja mladost za miloštu dana!
Žudnja je moja kao samrt jaka,
Pali mi vrelo svih životnih sila.
Davi me mora otrovnih oblaka,
I živi leš sam, bez daha, bez bila!
Bezgraničnu, daj mi nad sobom vladu!
Ignorišući sav ćivtinski moral,
Slušajmo svoju krv vrelu i mladu,
Prirodni kao okeanski koral!
K'o zračne vene u mlada orlića,
Nek grudi šume vodopadom slasti!
Izgubljena, bez moći i bez vlasti,
Nek nam uzdrhte iz korena bića!
Dokle beskrajne simfonije sneže
I, čarajući čula, večnost plava
Oko nas izatkava zlatne mreže,
K'o zračna svila sanog zaborava.
Napomene
urediŽudnja — Novo vreme, 1910, I, 2, 227.
Izvori
uredi- ZLATNI DASI. — Svetlost, Kragujevac, 1975, str. 35
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Srezojević, umro 1916, pre 108 godina.
|