Žorž Danden/29
| ◄ POJAVA VII | POJAVA VIII | POJAVA IX ► |
POJAVA VIII
Danden, Anželika, Klodina.
DANDEN:
(Promolivši glaviu kroz prozor). Kolene, Kolene? Aha, ulovio sam vas dakle, gospođo moja ženo! Hvatate šumangelos dok ja spavam. To mi je jako milo, kao i što vas vidim napolju u ovo krasno doba.
ANŽELIKA:
No, čega ima tako rđavog što neko iađe noću na svež vazduh?
DANDEN:
Dabogme, dabogme! Zaista, našli ste u koje doba da izađete na svež vazduh. Biće pre na vrućinu, gospođo nevaljalice. Znamo mi sve šta ste vi spetljali sa stim sastankom i s onim fićfirićem. Čuli smo vaše ljubavne priče i divne slavopojke meni u čast i od vas i od njega. Ali me teši to što će vaš otac i mati sad biti uvereni u opravdanost mojih žalbi i u raspuštenost vašeg vladanja. Poslao sam po njih i evo ih ovde za koji trenutak.
ANŽELIKA:
(Za sebe). Ah, Bože!
KLODINA:
Oh, gospođo!
DANDEN:
Ovakvoj se šali zacelo niste nadali. Sad je došla moja pobeda i sad mogu da ponizim vašu gordost i uništim vaše smicalice. Do sad ste uvek izigravali moje optužbe, obmanjivali svoje roditelje i krili svoje raspušteno vladanje. Uzalud je bilo sve što sam a video i govorio, vaša prepredenost je uvek odnosila pobedu i nad mojim razlogom i uvek ste uspevali da imate pravo. Ali ovog puta, slava Bogu, sve će biti rasvetljeno i vaša bestidnost biće potpuno dokazana.
ANŽELIKA:
O, molim vas, recite da mi se otvori.
DANDEN:
Ne, ne! Treba čekati na dolazak onih po koje sam poslao. Hoću da vas zateknu napolju u ovo doba noći. Dok njih nema, pokušajte da potražite u glavi, ako hoćete, kakvu novu obmanu, da biste se izvuki iz ove neprilike, da izmislite sredstvo i ulepšate svoje bekstvo iz kuće, da nađete kakvo zgodno lukavstvo da zavarate ljude i napravite se nevinim, kakav lepo nađen izgovor za noćno šetanje, da se, naprimer, neka prijateljica porađala pa ste išli da joj pomognete.
ANŽELIKA:
Ne. Moja namera nije da nešto drugačije predstavim pred vama. Ne mislim da se branim ni da vam što poreknem, pošto vi sve znate.
DANDEN:
To je zato što su vam svi putevi presečeni i što u svemu ovome ne biste umeli naći izgovor koji ja ne bih lako pobio.
ANŽELIKA:
Da, priznajem da sam kriva i da imate razloga da se potužite. Ali vas molim za dobrotu da me ne izložite ljutnji mojih roditelja i da mi brzo otvorite.
DANDEN:
Ljubim ruke.
ANŽELIKA:
O, mili moj mužiću, preklinjem vas!
DANDEN:
Ah, moli moj mužiću? Sad sam vaš mili mužić, jer osećate da ste uhvaćeni. To mi je vrlo milo, a pre se nikad niste setili da mi tako slatko tepate.
ANŽELIKA:
Evo, obećavam, da vam nikad više neću dati povoda za nezadovoljstvo i da ću.....
DANDEN:
Sve to ne vredi. Neću da ispustim ovakvu priliku. Jednom treba ljudima da bude potpuno jasna vaša raspuštenost.
ANŽELIKA:
Budite dobri, pustite me da vam kažem. Saslušajte me za trenutak.
DANDEN:
Pa dobro, šta hoćete?
ANŽELIKA:
Istina je da sam pogrešila, to vam priznajem još jedanput, i da je vaša srdžba opravdana. Upotrebila sam priliku dok ste vi spavali, a taj je izlazak značio sastanak sa osobom o kojoj govorite. Ali su to, najzad, stvari koje morate oprostiti mom dobu. To su neobuzdanosti mlade žene koja još ništa nije videla i koja tek što je koraknula u svet. To je sloboda koju sebi dopuštano ne misleći ni na kakvo zlo, i koja u osnovi nema ničega....
DANDEN:
Da, vi tako kažete, a blažen bio ko u to veruje.
ANŽELIKA:
Ja neću time da opravdam svoju krivicu pred vama. Treba samo da zaboravite uvredu, koju vas iz ovog srca molim da mi oprostite, i da me u ovoj neprilici poštedite od bola koji mogu naneti nemili prekori mog oca i majke. Ako mi plemenito učinite milost za koju vas molim, tak prijateljski postupak, tadobrota koju budete pokazali prema meni, zadobiće me potpuno. Dirnuće duboko u moje srce i u njemu će se začeti za vas ono što sva vlast roditelja ni bračne veze nisu mogle da usade. Jednom rečju, one će biti uzrok što ću se odreći svih ljubavnih pustolovina i što ću samo vas voleti. Da, ja vam dajem reč da ćete odsad imati u meni najbolju ženu na svetu i da ću vam pokazati toliko ljubavi da morate biti zadovoljni.
DANDEN:
Ah, krokodil koji se ulaguje ljudima da ih posle proždere.
ANŽELIKA:
Učinite mi tu dobrotu.
DANDEN:
Nema razgovora. Ja sam neumoljiv.
ANŽELIKA:
Pokažite se velikodušni.
DANDEN:
Ne.
ANŽELIKA:
Ja vas molim.
DANDEN:
Nikad.
ANŽELIKA:
Preklinjem vas iz sveg srca.
DANDEN:
Ne, ne , ne! Hoću da znaju kakvi ste i da budete postiđeni pred svima.
ANŽELIKA:
E pa dobro, ako me naterate u očajanje, opominjem vas da je žena u takvom stanju sposobna za sve i da ću sad učiniti nešto za šta ćete se kajati.
DANDEN:
A šta ćete to učiniti, moliću?
ANŽELIKA:
Ja ću se odlučiti na krajnost i ovim nožem ubiću se na mestu.
DANDEN:
Gle,gle! Ništa lakše.
ANŽELIKA:
Ne tako lepo kao što vi sebi zamišljate. Na sve strane se zna za naše svađe i za nezadovoljstvo koje vi neprestano gajite prema meni. Kad me budu našli mrtvu, neće biti nikog koji će se dvoumiti da li ste me vi ubili, a moji roditelji nisu od onih ljudi koji će ostaviti tu smrat nekažnjenu i navući će na vas kaznu koju im dopušta sudska optužba i žestina njihove mržnje. Na taj način ja ću uspeti da vam se osvetim, a nisam prva koja je pribegla takvoj osveti i koja se nije ustezala da sebi zada smrt, kako bi dovela do propasti one koji su bili tako svirepi da vas nateraju na taj krajnji korak.
DANDEN:
Drugom vi to pričajte. Nema više da se ljudi sami ubijaju, ta je moda odavno prošla.
ANŽELIKA:
U to možete biti uvereni. Ako i dalje odtanete pri svom odbijanju, ako mi ne otvorite, kunem vam se da ću vam ovog časa pokazati dokle može da ide odlučnost žene dovedene do očajanja.
DANDEN:
Priče, priče! Hoćete samo da me plašite.
ANŽELIKA:
Dobro, kad to mora biti, evo šta će nas zadovoljiti oboje i pokazati da li se šalim. (Pretvarajući se da se ubija). Ah, svršeno! Neka bi Bog dao da moja smrt bude osvećena kako ja želim i da njen vinovnik iskusi pravednu kaznu za svoju svirepost prema meni.
DANDEN:
Aoh! Zar je takva zloća da je sebe ubila samo da mene otera na vešalo? Uzmimo parče sveće da vidimo.
|