Žorž Danden/18
| ◄ POJAVA VIII | POJAVA IX | POJAVA X ► |
POJAVA IX
Anželika, Klitandar, Klodina, g-din i g-đa od Sotanvila sa Žoržom Dandenom u dnu pozornice.
ANŽELIKA:
(Klitandru). Sad zbogom. Strah me da nas ko ne zatekne ovde i moram malo pripaziti šta radim.
KLITANDAR:
Obećajte mi onda, gospođo, da ću se sastai s vama ove noći.
ANŽELIKA:
Učiniću što mogu.
DANDEN:
(G-dinu i g-đi od Sotanvila). Priđimo polako, odstrag i pazimo da nas ne vide.
KLODINA:
Ah, gospođo, sve je izgubljeno: evo vašeg oca i majke sa vašim mužem.
KLITANDAR:
Oh, Bože!
ANŽELIKA:
(Tiho Klitandru i Klodini). Činite se kao da ništa ne primećujete. Pustite samo mene. (Glasno Klitandru). Šta? Još smete tako da se ponašate posle onog što je malopre bilo? Tako vi krijete svoja osećanja? Dolaze da mi kažu da ste zaljubljeni u mene i da imate nemere da me zavedete. Ja pokazujem svoje negodovanje i jasno prečistim tu stvar s vama u prisustvu svih, vi otvoreno to poričete i dajete mi reč da niste nijednom pomislili da me uvredite, a međutim imate smelosti dame posetite u kući, da mi kažete da me volite, i da mi ibrbljate stotinu izmišljenih gluposti, ne biste li me naveli da se odazovem vašim ludorijama! Kao da sam ja žena sposobna da pogazim veru zadanu mužu i da se ikad udaljim od staze vrline na kojoj su mi roditelji uvek ukazivali. Da moj otac to dozna, dobro bi vas naučio, što se usuđujete na takve pokušaje. Ali pristojna žena ne voli javne sablazni i ja ne mislim da mu to kažem. (Daje znak Klodini donese batinu). I ja ću vam pokazati, iako sam žena, da imam dovoljno hrabrosti da se sama osvetim za uvrede koje mi se nanose. Ovo vaše ponašanje ne priliči jednom plemiću, pa ni ja neću da s vama postupam kao sa plemićem. (Uzme batinu i umesto Klitandra tuče svog muža koji se postavio između njih).
KLITANDAR:
(Viče kao da njega tuku). Aj, aj, aj, aj,! Lakše, lakše! (Pobegne).
|