Želja ljubovnika
| Želja ljubovnika Pisac: Jovan Subotić |
Kad bi mene moćna sila
Lakim sanom stvorila,
i volšebstva tajna vrata
Želji mi otvorila,
Pod laku bi' ja se podkrao
Mile moje zavesu,
Il’ bi’ s grane njoj sletio
Kad bi legla u lesu.
Na velike trepavice
Ljuljkajuć se seo bi’
i obraze umiljate
Iz raja joj sveo bi’
Čas bi' sebe ljubičicom
Mirisavom stvorio,
i za kosom kovrčavom
s Laorom se borio;
Čas bi' golub nestašnij joj
Sladka usta ljubio,
i crvenim purpurne joj
Ustne kljunom dubio;
Čas slavujak u bela bi'
Nedra joj se krao,
i po mekim holmiһama
Malom nogom igrao;
Najposle bi stvorio se
Silne ljubve malij Bog,
Najoštrijom ranio b' joj
Srce strelom luka mog.
Kazao bi' joj, čije srce
U golubu oseća,
Kog slavujem tužećim je
Pretvorila nesreća;
Kazao bi' joj, čiju dušu
Ljubičica izliva,
Čije oko reku suza
Dan noh za njom proliva.
Rekao bi joj da će pređe
Stub se neba srušiti,
Da će pređe jarost Boga
Milu dušu skrušiti;
Da һe pređe leto sledit
Mlake volne Dunava,
Da će pređe vratiti se
Istočniku svom Sava;
Nego što će srce moje
Nju želiti prestati,
i plamena silne ljubve
U grudi mi nestati.
Pa kad ona umoljena
Oko vrata padne mi,
Kad poljupci goreći joj
Dne nagrade jadne mi:
Ja һu onda na srcu joj
Srećne suze plakati,
i kao jagnje oko ovce
Od radosti skakati;
Sa njenog Һu gledat krila
Kako sunce ustaje,
Sa njenog һu gledat nedra
Kako Lune nestaje.
Ah! a zar će ona večno
Pod drvetom spavati,
Zar će ovo srećno stanje
Meni večno trajati?
Zato stvor' me, moćna silo,
njenog tela senčicom,
Da je lakom svuda pratim,
Kud se makne, nožicom.
Pa kad sija jarko sunce
Verno ću je pratiti,
i za njom ću sa stidljivim
Okom svuda slediti:
A kad oblak prijateljski
Sunca pogled sakrije,
Kad na oko zavidljivca
Noć mrak crnij prolije;
Onda һu se s derskim srcem
Stasu joj prikučiti,
i neviđen neprimetno
Lepij obraz ljubiti!
Izvor uredi
- Gavrilović Zoran, Antologija srpskog ljubavnog pesništva, „Rad“ Beograd, 1967, str 40-42
|