Žeravica i Vido
0001 Vino piju do dva pobratima,
0002 e ga piju na vrh Kosovoga,
0003 jedno mi je Vojinov Milošu,
0004 a drugo je Žeravica Vido,
0005 pa kada se ponapili vinca,
0006 e se Vido za brk dovatio:
0007 "Desni brče, đe češ okapati?
0008 Oli ostat stojnu Carigradu,
0009 al’ ćeš ostat ođe u Kosovo?"
0010 U riječi koju besjeđaše,
0011 pogledao posred Kosovoga,
0012 on ugleda pun barjak Turakah
0013 pa svojem ih pobratimu kaže:
0014 "A nu viđi, mio pobratime!
0015 Pogledaj mi što sam ugledao,
0016 eno Turak’ u naše Kosovo,
0017 da bježimo uteć’ ne moremo,
0018 da možemo ne imamo kada,
0019 da čekamo čekat ne smijemo."
0020 Al’ se konjah dobrijeh dofate,
0021 poskočiše poljem Kosovijem,
0022 no ih bili Turci poćerali,
0023 a kad bili nasred Kosovoga,
0024 tako Vidu loša sreća bila,
0025 konjic mu je nogu iščašio,
0026 tade Turci oblećeše Vida,
0027 no je Vido i odviše junak,
0028 od pojasa dvije puške trže,
0029 od obraza živu vatru pali
0030 te obori dva najbolja druga.
0031 Tada Vida ufatiše Turci,
0032 ne hote ga ni klati ni sjeći,
0033 no mu vežu ruke naopako
0034 i vode ga svojemu veziru,
0035 kad ga svome dovedu veziru,
0036 tu je Vide i više kopile,
0037 ovako je veziru zborio:
0038 "O veziru, dragi gospodare!
0039 Nemoj mene izgubiti ođe,
0040 po triš ću ti izmjerti se blagom."
0041 Na blago se vezir slakomio,
0042 dovati ga za bijelu ruku,
0043 i tište ga u lednu tavnicu,
0044 te tamnova za neđelju danah,
0045 kad se puna ispuni neđelja,
0046 a to l’ idu nekoliko bulah
0047 izgreble se i kukaju: "Lele,
0048 aj pomagaj, čestiti veziru!
0049 Aj pomagaj na Vida krvnika,
0050 e ni vražjeg brata ne ostavi,
0051 nedavno ih tridest izgubio!
0052 Ako l’ Vida izgubiti nećeš,
0053 mi odosmo caru na divana,
0054 kazati mu što je i kako je,
0055 pa, vezire, čuvaj svoju galvu."
0056 Vezir se je dobro prepanuo,
0057 te on Vida vadi iz tavnice,
0058 a ka’ viđe Žeravica Vido
0059 e će jadan sada poginuti,
0060 on govori turskome veziru:
0061 "Oj tako ti,čestiti veziru!
0062 Podaj mene divit i hartije
0063 e ću pisat list knjige bijele
0064 da ga šiljem ostaraloj majci,
0065 da joj kažem đe je moje blago."
0066 Ovo vezir jedva dočekao,
0067 dovatio divit i hartiju,
0068 ne pisao čim se knjige pišu
0069 no iz grla svojom crnom krvcom,
0070 pa kad bio knjigu nakitio,
0071 odista ga izgubit oćaše,
0072 no je Vido još više kopile,
0073 vezirovu ćordu dokopao,
0074 a kad viđe čestiti vezire,
0075 zemlji pade, molit mu se stade:
0076 "Nemoj mene, Vido izgubiti,
0077 pravo ću ti sudit u Turakah."
0078 Za to Vido ne obrće glave,
0079 mahnu ćordom glavu mu posječe
0080 pa vezirska zgrabio jedeka,
0081 bježi otle kroz svu tursku vojsku,
0082 Vido bježi zemljom i gradov’ma.
0083 Koji bi ga izgubiti moga,
0084 oni Vida izgubit ne oće,
0085 a ko ćaše oni ne mogaše.
0086 Ode Vido zdravo i veselo,
0087 doma nađe Vojinov Miloša,
0088 sve mu što je i kolik’ je kaže,
0089 pak se tade pobre celivaše,
0090 i miloga boga proslavjaše."
