[Ženi majka Asana nejaka]
Ženi majka Asana nejaka,
Ta nejaka od sedam godina,
Za nj isprosi mlađanu djevojku,
Od dvadeset i sedam godina.
Al' govori Asanova ljuba: 5
„Bog ubio svaku onu majku,
„Koja daje jako za nejako
„K'o što j' mene moja majka dala!“
Kad to čuo nejaki Asane,
To je njemu vrlo žao bilo, 10
Pa govori ostareloj majci:
„Bogom tebi, moja stara majko,
„Kuvaj meni lake brašnenice,
„Lijevaj meni u drvance vince,
„Da ja idem u zemlju Bugarsku, 15
„Da ja čuvam po Bugarskoj ovce,
„I da krojim bugarske aljine,
„Ne bi-l' mlađan snage zadobio!“
To mu majka za Boga primila,
Kuva njemu lake brašnenice, 20
Više suza nego vode ladne;
Lijeva njemu u drvance vince,
Više suza, neg' crljenog vina.
Onda ide u zemlju Bugarsku,
Bio tamo devet godin dana; 25
Kad deveta na zaodu bila,
On mi javi ovce runajlije,
I uz ovce bugarske čobane,
I uza nji rte i ogare
Te on ide dvoru bijelome, 30
I dolazi ostareloj majci,
Dobro joj je veče nazivao:
Dobro veče, moja stara bako!“
Majka njemu ljepše odgovara:
„Bog da dobro, delijo neznana!“ 35
Al' govori Asan momče mlado:
„Oj Bora ti, moja stara bako,
„Koja tebi golema nevolja,
„Suze ronit vinograd zalivat',
„Kosu rezat', a vinograd vezat'?" 40
„Ne pitaj me, neznana delijo!
„Imala sam nejaka Asana,
„Jesam njega jadna oženila,
„Još nejaka od sedam godina,
„Sa djevojkom od dvajest i sedam, 45
„Otiš'o je u zemlju bugarsku,
„Ima veće devet godin' dana.“
Kad to čuo mlađani Asane
Još se staroj ne kazuje majci,
Već on goni u podrume ovce 50
A junake na gornje čardake.
Mlađan Asan od puta umoran,
Kraj vijerne odma zaspa ljube,
Ljuba ga je lako prepoznala,
Ali nije ostarela majka. 55
Kad vidila deliju neznanog,
Da on spava s Asanovom ljubom,
Andžar uze u desnicu ruku
Te udara njega pod groce.
Kad svanulo i granulo sunce, 60
Hrti laju polijeće lišće,
I ogari, te se zemlja trese.
Al' govori Asanova ljuba:
„Javte stado, bugarski čobani,
„Javte stado, kuda vami drago, 65
„Sinoć majka zaklala Asana!“
