Ženidba ćatib Huseina
Paša pade sred šeher Mostaira,
Pašalije okolo Mostara,
Ćatib Huso Mari u mejhanu,
Kad je došo, te se odmorio
I junački ćeif napravio, 5
Onda reče ćatib Huseine:
„O, boga ti, krčmarice Maro!
Ima l' ovdje za me djevojaka?"
Govorila krčmarica Mara:
„O, boga mi, ćatib Huseine! 10
Ima ovdje za te djevojaka.
Malo pođi šefteli sokakom,
Pa ćeš naći dvore Dizdareve
I u njima do pet djevojaka:
Hanum-Naju i pašu Mejrušu, 15
Gondže Safu i bejaz Eminu,
Hanumicu, ime plemenito!"
Posluša je ćatib Husejine,
Pa on pođe šefteli sokakom
I on nađe dvore Dizdareve 20
I u njima do pet djevojaka.
Hanum-Naja i paša Mejruša,
Njihke dvije abdest uzimahu,
Hanumica po dvoru šetaše,
Šetajući od boga iskaše: 25
„Daj mi, bože, sreću iznenada,
Jali pašu, jal' pašina sina,
Jal' onoga ćatib Huscjina."
Sve to Huso i sluša i gleda.
Govorio ćatib Husejine: 30
„Evo mene, draga dušo moja.
Il' ćeš tahtom u tahterevanu,
Il' ćeš poljem među svatovima,
Il’ kaldrmom među jenđijama,
Il' ćeš sa mnom sama po jaciji?" 35
Govorila Hanumica mlada:
„Husejine i srce i dušo!
Nit ću tahtom na tahterevanu,
Nit ću poljem među svatovima,
Nit kaldrmom među jenđijama, 40
Neg' ću s tobom sama po jaciji."
Kad to čuo ćatib Husejine,
Pruži ruku l'jepoj Hanumici,
Hanumica njemu obadvije;
Pa je baci za se na đogata, 45
Tri puta je opasao pasom,
Četiri put’ od sablje kajasom,
Odvede je svom bijelu dvoru.
