Ženidba jedinca Vojina
Ženi majka jedinca Vojina,
Svi po dvoru šeljni i veseli,
Nevesela Vojinova strina,
Pitala je Vojinova majka:
„Oj Boga ti, Vojinova strina, 5
Što si tako gnjivna, nevesela?
Ti si tvoji’ devet oženila,
Pa ja nisam nevesela bila;
A ja ženim jedinca Vojina,
Pa si tako gnjivna nevesela.” 10
Kad je strina saslušala reči,
Ona ide u goru zelenu.
Sve je vile redom sestrimila,
P’ ona ode vili Ravijojli:
„Bogom sejo, vilo Ravijojlo, 15
Ti ustreli jedina Vojina,
Sad će Voja sa svatovi proći.”
Al’ govori vila Ravijojla:
„Bog t’ ubio, Vojinova strina,
Ti si tvoji’ devet oženila, 20
P’ ona nije meni dolazila:
Ona ženi jedinca Vojina,
Ti si meni brže doletila.”
Kad je strina saslušala reči,
Ona ode vili Mandalini: 25
„Bogom sejo, vilo Mandalino,
Ti ustreli jedina Vojina,
Sad će Voja sa svatovi proći.”
Al’ govori vila Mandalina:
„Oću, sejo, Vojinova strina.” 30
Tek što oni u reči bijahu,
Al’ eto ti sa svatovi Voje.
Zape strelu vila Mandalina,
Zape strelu za zelenu jelu,
Pa ustreli jedina Vojina. 35
Kad su očli devojačkom dvoru
I božiji zakon savršili,
Nasloni se Voja na devojku.
Al’ govori devojkina strina:
„Bože mili, čuda velikoga, 40
Il’ je Voja roda gospodskoga,
Il’ je Voja roda ponosita,
Što s’ nasloni Voja na dsvojku?”
Kad su pošli svome dvoru belom,
I bili su sredi gore čarne, 45
Al’ govori bolani Vojine:
„Pobratime, Kraljeviću Marko,
Ne mogu ti više putovati,
Ljuto me je zabolela glava.”
Al’ govori Kraljeviću Marko: 50
„Oj svatovi, moja braćo draga,
Vi idite kako koji može,
Ja ću ići kako konjic može,
Da bi l’ Voju odneo do dvora.”
Kad su očli Vojinome dvoru, 55
Al’ pred dvorom tri kola igraju:
U jednome Vojinova majka,
A u drugom Vojinova seja,
A u trećem Vojinova strina.
Al’ govori bolani Vojine: 60
„Oj Boga ti, moja stara majko,
Idi, majko, na gornje čardake,
Pa nameštaj mekanu postelju,
Nemoj dugo, nit’ vrlo široko,
Di će leći jedno mrtvo telo.” 65
Nasmeja se Vojinova strina.
Kad to vide Kraljeviću Marko,
A on ide u goru zelenu,
Pravo ide vili Ravijojli,
Udara je lakim buzdovanom: 70
„Beri, vilo, bilja povraćanja,
Da povratiš jedina Vojina.”
Al’ govori vila Ravijojla:
„Nisam, brate, Kraljeviću Marko,
Već ti idi vili Mandalini.” 75
Ode Marko vili Mandalini,
Udara je lakim buzdovanom:
„Beri, vilo, bilja povraćanja,
Da povratiš jedina Vojina!”
Al’ govori vila Mandalina: 80
„Oću, brate, Kraljeviću Marko.”
Ode vila u goru zslenu,
Pa se često iz gore odziva:
„Evo mene, Kraljeviću Marko,
Di ja berem bilja povraćanja, 85
Da povratim jedina Vojina.”
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
