Ženidba od Senja Ivana

* * *


Ženidba od Senja Ivana

(Iz Gruže)

Često ide od Senja Ivane,
Često ide Ivo u Udbinu,
U Udbinu, u tursku krajinu,
Do bijela Mujagina dvora,
Ljubi Ivan Mujaginu seju, 5
A na ime kićenu Ajkunu,
Ljubi Ivan tri godine dana,
Nikad njega zora nezateče,
Nit’ ogrija sa istoka sunce.
Jedno jutro ogrija ga sunce. 10
Kad se prenu od Senja Ivane,
Al’ svanulo i sunce granulo!
Pisnu Ivan kako ljuta guja:
„Avaj meni do Boga miloga!
„Đe pogiboh junak u Udbini, 15
„U Udbini, u turskoj krajini,
„U bijelu Mujaginu dvoru,
„Kod đevojke kićene Ajkune.“
Ajka Iva ’vako razgovara:
„Ta ne boj se srce iz njedara! 20
„Krila bi te za trideset dana,
„U mojieh trideset odaja,
„A kamo li od jutra do mraka;
„Bog je dao te si momče mlado,
„Pa ti nemaš brade i brkova, 25
„A ljevši si od svake đevojke;
„Još je nama sreća priskočila.
„Te sam danas sama na odžaku.
„Bratac mi je u lov otišao,
„U Kunaru visoku planinu, 30
„Ne će doći tri bijela dana;
„Nena mi je u goste otišla,
„Svome bratu, Mitrovskom dizdaru
„Ne će doći za petnajest dana;
„Pa Ivane, moje milovanje! 35
„Češljaću te kako i đevojku,
„Obuć’ću ti ruvo đevojačko,
„Činiću te sirotom đevojkom,
„Ići ćemo na vodu studenu
„Da b’jelimo s turkinjama pdatno." 40
To izreče kićena Ajkuna,
To izreče, na noge skočida,
Češlja Iva kako i đevojku,
A plete mu devet pletilica,
Pa ih Ivu niz leđa pustila, 45
Ko što nose turkinje đevojke;
Obuče mu ruvo đevojačko,
Obuče mu gaće šarovite,
Na učkuru trista tetreika;
A na noge mestve i papuče, 50
K’o što nose turkinje đevojke:
Načini ga sirotom đevojkom.
Pa mu dade jednu krpu platna,
I u ruke sedeFli đerđeva.
Podiže se kićena Ajkuna, 55
Sa Ivanom na vodu studenu,
S turkinjama da bijeli platno.
Kad su bili do Turske Kladuše,
Ajka Iva ’vako sjetovada;
„Oj Ivane, moje milovanje! 60
„Sad hoćemo kroz tursku Kdadušu,
„Postidi se srce iz njedara,
„Sitno k’rači; očima prevlači,
„Hoće pred nas izoditi Ramo,
„Pa će tebe poznavati Ramo, 65
„O Ivane, izgubićeš glavu!“
To je Ivan sušao Ajkunu,
Sitno k’rači, očima prevlači.
Kad su bili na sredi Kladuše,
Pred Ajkunu izidio Ramo. 70
Ajka Ramu „selam“ nazivaše,
Ramo Ajki „selam“ prihvato,
Pa je Ramo Ajki govorio:
„O Ajkuno, Mujagina sejo!
»O Ajkuno, ujela te guja, 75
„Odkud s tobom srpski krajišnjici?
„Odkud s tobom od Senja Ivane,
„S turkinjama da bijeli platno?
„I da ljubi turkinje đevojke."
Mudra bila kićena Ajkuna, 80
Mudra bila, pa se dosjetila,
Pa je Ramu grdno govorila:
„Ao, Ramo, poturico stara!
„A što mene da ujede guja?
„(Mene jedna a tebe četiri) 85
„Što ne glediš? njima ne gledao.
„Ovo nisu srpski krajišnici,
„Nit je ovo od Senja Ivane;
„No je ovo sirota đevojka,
„Jutros mi je opremila nena, 90
„Na bjelilo, da bijeli platno,
„Da je učim na đerđev da veze,
„Zarad Boga i sevapa svoga.“
Tako Ajka Ramu govorida,
Te Turčinu pamet razbijala. 95
Ode Ramo natrag u Kdadušu,
A Ajkuna s Ivom na bjelilo.
Kad su bili do vode studene,
Opet Ajka Iva sjetovala:
„Oj Ivane, moje milovanje! 100
„Sad hoćemo na vodu studenu,
„Na vodi je trideset Turkinja,
„One bijele trijest krpa platna;
„U Turaka lijep adet, Ivo:
„Ljube babe u bijele ruke, 105
„Udovice u bijelo lice,
„A đevojke u đerdan pod grlo;
„No Ivane, moje milovanje!
„Kad dođemo na vodu studenu,
„Turi platno na zeleeu travu, 110
„A na platno sedefli-đerđeva,
„Ljubi babe u bijele ruke,
„Udovice u bijelo lice,
„A đevojke u đerdan pod grlo;
„No Ivane, moje milovanje! 115
„Kada staneš ljubiti đevojke,
„Odviše su Turkinje lijepe,
„Zapti srce, đerdan ne preseci,
„Ne prosipaj biserli-đerdane,
„Ne ujedi pod grlo đevojke, 120
„Oj delijo! ne izgubi glavu!"
Sve to Ivan posluša Ajkinu.
Kad dođoše na vodu studenu,
Turi Ivo platno na travicu,
A na platno sedefli-đerđeva, 125
Ljubi Ivan trideset Turkinja,
Ljubi babe u bijele ruke,
Udovice u bijedo lice,
A đevojke u đerdan pod grlo.
Kad poljubi Zlatiju đevojku, 130
Milu seju Tanković Osmana, —
Odviše je Turkinja lijepa —
U Ivanu Senjskome hajduku,
U momčetu srce zaigralo,
Ivo srcu odoljet ne može: 135
Preseče joj đerdan pod groce
Pajoj biser prosu po travici
I ujede pod grlo đevojku,
Pod grlom joj biljeg načinio.
Pisnu Zlatka kako guja ljuta, 140
Pa Ajkuni Zlatka progovara:
„Oj Ajkuno, Mujagino sejo!
„Oj Ajkuno! ujelate guja!
„Odkud s tobom srpski krajišnjici?
„Odkud s tobom od Senja Ivane, 145
„S Turkinjama da bijeli platno
„I da ljubi Turkinje đevojke?
„3ar đe tebe Ivan obljubio,
„Pa podvodiš i men’ da obljubi?
„Ne će, Ajko, života mi moga, 150
„Dok je Zlatki na ramenu glave,
„Ne da lica svoga obljubiti,
„Kaurinu, od Senja Ivanu.“!
Mudra bila kićena Ajkuna,
Mudra bila, pa se dosjetila, 155
Pa Zlatiji grdno govorila:
„Oj Zlatijo! Tankovića sejo!
„A što mene da ujede guja?
„(Mene jedna a tebe četiri)
„Što ne gledaš? njima ne gledala? 160
„Ovo nisu srpski krajišnjici,
„Nit’ je ovo od Senja Ivane;
„No je ovo sirota đevojka,
„Jutros mi je opremila nena,
„Na b’jelilo, da bijeli platno, 165
„Da je učim na đerđev da veze;
„3arad Boga i sevapa svoga;
„Ona nije ni vid’la đevojke,
„A kamo l’ se sa njima ljubila.“
Tako Ajka Zlatki govorila, 170
Te Turkinji pamet razbijala.
A skočiše trideset Turkinja,
Sve skočiše, biser pokupiše,
Na svileni konac nanizaše,
Privezaže na grlo Zlatiji, 175
Pa b’jeliše na b’jelilu platno.
Ead je bilo oko zaranaka,
Sve Turkinje platno pokupiše,
Pa odoše svaka svome dvoru,
A Ajkuna s Ivom u Udbinu. 180
Kad su bili kroz Tursku Kdadušu
Opet pred nji izodio Ramo,
Pa Ajkuni Rami govorio:
„Oj Ajkuno kićena đevojko!
„Idi, Ajko, svome bijelu dvoru, 185
„Pa zgotovi gospodsku večeru,
„Ja ću doći tebi na večeru,
„Da sa tobom pijem rujno vino,
„Da me sduži sirota đevojka."
Govori mu kićena Ajkuna: 190
„Dođi Ramo, gotova večera."
Ode Ramo natrag u Kladušu,
A Ajkuna s Ivom u Udbinu.
Kad dođoše Mujaginoj kuli,
Zgot’vi Ajka gospodsku večeru, 195
I natoči u kondira vino.
A kad došla ona tavna noćca,
Opet Ajka Iva sjetovada:
„Oj Ivane, moje milovanje!
„Sad će Ramo na večeru doći, 200
„Pa će samnom večer’ večerati,
„Ti ćeš sdužit iz kondira vino;
„No Ivane! moje milovanje!
„Postidi se srce iz njedara,
„Ne govori, ne reci ni riječi, 205
„Sduži vino, a gdedaj pred-a se,
„Jera će te poznavati Ramo,
»Oj Ivane, izgubićeš gdavu!“
Sve to Ivan posluša Ajkunu,
Malo bido, dugo no trajalo, 210
Eto Ramo na večeru dođe.
Sede Ramo s Ajkunom za večeru,
Večeraju, piju vino hladno,
Vino služi od Senja Ivane,
Vino sduži, a gdeda preda se. 215
Nesta Ivu u kondiru vina.
Podiže se kićena Ajkuna,
Od Ivana uzima kondira,
Pa otrča Ajka niz čardake,
U podruma, da natoči vina. 220
Osta Ramo s Ivom na čardaku.
Ramo Iva među oči gleda,
Pa Ivanu Ramo progovara;
„Oj Ivane, Senjansko kopile!
„A što si se, kurvo, ućutio? 225
„A zar misliš da te ne poznajem,
„Đe si tvoje ruvo prom’jenio ,
„Pa obuko ruvo đevojačko,
„K’o što nose Turkinje đevojke!
„No Ivane kurvino kopile! 230
„Odkud tebe vile doniješe;
„U Udbinu, u tursku krajinu,
„U bijele Mujagine dvore,
„Kod đevojke kićene Ajkune,
„Da ti ljubiš Mujaginu seju? 235
„Znaš li Ivo, jadi će te znati,
„O đe li si, Ivo, zapanuo!!
„Da si vila pa da imaš krila,
„Ti da imaš krilo sokolovo,
„I bijelo pero labudovo, 240
„Ne bi perje meso iznijelo,
„Kamo l’ će te noge iznijeti,
„Iz Udbine, iz turske krajine!!
„Tuna će ti glava ostanuti,
„U Udbini kosti istrunuti!!!“ 245
Mudar bio od Senja Ivane,
Mudro momče, pa se dosjetilo,
Pa utuli Fenjer i svijeću,
I prekide učkur na gaćama,
Ivan prosu trista tetreika, 250
I pokaza mestve na nogama,
Pa on pisnu kako gorska vila.
Ta se piska na daleko čula,
Začula se u podrume donje,
Začula je u podrumu Ajka, 255
Pa se Ajka jadu dosjetila,
Te u kondir ne natoči vina,
Nit’ u ruci iznese kondira;
No istrča Ajka na čardaka,
Pa zapali fenjer i svijeću, 260
Uze Iva u svoje krioce,
Pa rezili kovačinu Rama:
„Ao Ramo, poturico stara!
„Što mi cveliš sirotu đevojku!
„Što joj tuliš Fenjer i svijeću? 265
„Što joj kidaš učkur na gaćama?
„Što joj prosu trista tetreika?
„Što joj gaziš mestve na nogama?
„Znaš li, Ramo? jadi će te znati!
„Dok moj bratac iz planine dođe, 270
„Vezaću ti i noge i ruke,
„Ud’riću ti trista degeneka,
„Globiću te hiljadu dukata,
„Spremiću te gola u Kladušu!
„Što mi cveliš sirotu đevojku!“ 275
Kad to začu kovačina Ramo,
Prepade se, sramota ga bilo.
Pa pobeže natrag bez obzira,
Ode Ramo natrag u Kladušu.
Kad otide kovačina Ramo, 280
Ajka Ivu riječ govorila:
„Oj Ivane, moje milovanje!
„A što stoiš? da od Boga nađeš!
„Zar ne vidiš đe smo izginuli?
„Idi brže konj’ma u arove, 285
„Pa izberi do dva dobra konja,
„Jednog meni, drugog tebi, Ivo,
„A ja odoh da se preobučem,
„I da uzmem od riznice ključe,
„U egbeta da nagrnem blaga; 290
„Da se dobrih dohvatimo konja,
„Da bjegamo Senju na krajinu,
„Dok nas nisu osjetili Turci,
„Isjeći će i mene kraj tebe.“
A to Ivan posluša Ajkunu. 295
Ivo ode te konje izabra,
A Ajkuna te se preobuče.
Uze Ajka od riznice ključe,
Pa otvori na riznici vrata,
U egbeta, te nagrte blaga, 300
Pa dobrih dohvatiše konja,
Pobjegoše poljem Udbinskijem,
Dok dođoše Senju bijelome,
Kad dođoše Senju na krajinu,
Svrati Ivo u bijelu crkvu, 305
Pa pokrsti kićenu Ajkunu,
Pokrstiti je i privjenča za se
Lijepo joj ime nadenuo,
Bila Ajka, pa je Anđedija.
Odvede je dvoru bijelome, 310
Starcu Jani i babi Bojani.


Reference

Izvor

Srpske narodne pjesme (epske), sakupio i na svet izdao Blagoje Stojadinović, I, u Beogradu, u Državnoj štampariji, 1869, str. 65-76.