Ženidba od Janoka bana
(Iz Gruže)
Kad se ženi od Janoka bane,
Na daleko zaprosi đevojku,
Preko mora u zemlju latinsku,
U Kociju gradu bijelome,
Milu ćerku kralja Mijaila; 5
Ban je prosi, kralj mu je ne dade,
Nit' je dade, niti je ne dade.
Vrjeme prođe za devet godina.
Kad deseta zaiđe godina,
Pade snigej po Janoku gradu, 10
Grudaju se đeca po sokaci,
Jedno drugo grudom udaraše,
Jedno drugom, brate, govoraše:
„Stan' dijete, ostati ti ne će!
„Na sramotu, ka' banu đevojka.“ 15
A to bane i sluša i gleda,
Pa to banu vrlo žao bilo,
Sebi dozva dvoje đece ludo,
Pa im dade dva dukata žuta,
Pa ih prati dvoru bijelome: 20
„Id'te đeco vi vašemu dvoru,
„Ne kor'te se sa mojom đevojkom.“
Pa se bane u dvore povrati,
Pa oprema vilovna dorata,
Na dorata timar udario, 25
Mlakom vodom i rakli-sapunom,
U sunđer mu vodu pokupio,
A čaršavom dlaku položio;
Osedla ga sedlom osmanlijskim,
Zauzda ga đemom od čelika, 30
A pokri ga zlatnom abajlijom
S obe strane, do zelene trave.
A kad bane opremi dorata,
Dizgine mu na jabuke meće,
Sam se dorat oko kule šeće. 35
Ode bane na bijelu kulu,
Oblači se od Janoka bane,
Sve obuče svilu i kadivu,
A na glavu kalpak i čelenku,
I pripasa sablju alamanku: 40
Ruvo oblači, ruvo mu žubori;
Perje penje, perje mu perjeće;
Sablju paše, sablja mu zvekeće,
Pa se sigra niz bijelu kulu,
A privodi dora binjektašu, 45
Sa kamena konju na ramena.
Ode bane kroz Janoka grada,
Zdravo bane grada prehodio.
Prihvati se polja pod Janokom,
I polje je zdravo prehodio. 50
Dohvati se gore Romanije,
Romaniju zdravo pregazio.
A kad moru na obalu dođe,
Zdravo bane more preplovio.
Na latinsku zemlju nahodio, 55
Dokle dođe do Kocija grada.
Kad u polju bio Kocijskome,
Mlogo bane konja naljutio,
Tri mu koplja u visinu skače,
A četiri polja zahvataše. 60
Uglela ga Mijailo kralje
Iz Kocija grada latinskoga,
Iz Kocija sa visoke kule,
Pa dohvati durbin od biljura,
Popusti mu sedam kolenaca, 65
Okrete ga u polje Kocijsko,
Pod Kocijom polje pokupio,
I u polju dobroga junaka,
Na doratu konju od megdana:
Pozna kralje Janočkoga bana. 70
A kad kralje bana ugledao,
Koliko se kralje prepanuo,
Na njemu se trese odijelo,
Iz ruku mu durbin ispanuo.
Viknu kralje sluge i sluškinje: 75
„More sluge, brže pohitajte!
„Ogvorite na gradu kapiju,
„Pa se dobro uklonite s puta,
„Eto otud dobroga junaka,
„Na doratu konju od megdana 80
„Dosta nalik na Janočkog bana;
„Bnće s’ štogod rasrdio bane,
„Pa vas može konjem pregaziti
„A sluškinje, brišite avliju"!
Hitro kralja sluge poslušale, 85
Otvoriše na gradu kapiju,
Pa se malo ukloniše s puta;
A sluškinje zbrisaše avliju.
Al' da vidiš od Janoka bana,
Koliko se rasrdio bane, 90
On ne gleda na gradu kapiju,
No doratu pokupi dizgine,
Pokaza mu mamuz od čizama,
Pa na bedem naćera dorata,
Te s doratom bedem preskočio. 95
Ćerao dora od Janoka bane,
Ćera dora pod kraljevu kulu.
A kad viđe Mijailo kralje,
Koliko se bane rasrdio,
Prepade se od Kocija kralje, 100
Na siodi niz bijelu kulu,
Siđe kralje na zemljicu crnu,
Te pod kulom dočekao bana.
Tu mu bane doćera dorata,
Poprijeko stade cokraj kralja, 105
Pa mu s konja Boga nazivaše.
A kralj banu Boga prihvaćaše:
„Da Bog dobro, od Janoka bane!
„Odjaš' konja, da pijemo vina.“
Al' govori od Janoka bane: 110
„Bre ne luduj, Mijailo kralju!
„Nije meni do tvojega vina,
„No ja ima i prečih poslova:
„Ja zaprosih u tebe đevojku,
„Ja zaprosih, ti mi je ne dade, 115
„Nit' je dade, nit' mi je ne dade:
„Evo od onda devet godin' dana,
„I deseta zaišla godina,
„Od desete četiri mjeseca,
„Pade snijeg po Janoku mome, 120
„Snijeg pade pa se odjugovi,
„Grudaju se đeca po sokaci,
„Jedno drugo grudom udaraše,
„Jedno drugom, kralje, govoraše:
„Stan' dijete ostati ti ne će, 125
„Na sramotu, ka' banu đevojka.“
„Daj mi, kralju, lijepu đevojku,
„Da s' ne kore đeca po sokaci,
„Eto samnom i tvojom đevojkom;
"Daj đevojku, ali rusu glavu“! 130
Govori mu Mijailo kralje:
„Hajd' ne luduj od Janoka bane!
„Ko ti brani lijepu đevojku?
„Odjaš' konja, da pijemo vina“.
To je bane kralja poslušao, 135
Pa odjaši vilovna dorata,
Dizgine mu na jabuke meće,
Sam se dorat oko kule šeće.
Ode bane na kraljevu kulu,
Sede bane rujno piti vino 140
S Mijailom od Kocija kraljem.
Vino piše dva bnjela dana.
A kad treći danak osvavuo,
Pođe bane bijelu Janoku.
Za njime je kralje izodio, 145
Pa je kralje banu govorio:
„O moj zete, od Janoka bane!
„Idi, zete, bijelu Janoku,
„Kupi svata koliko ti drago,
„Po đevojku kad je tebi drago, 150
„Vodi, bane, čestita ti bila,
„No ću tebe, bane, sjetovati:
„Kada staneš kupiti svatove,
„Ti ne kupi mloge pijanice,
„Koji mlogo mogu piti vina: 155
„Opiće se, kavgu zametnuće,
„Ne ćeš, bane, glave iznijeti,
„Ni odvesgi svata nijednoga,
„A kamo li od mene đevojku,
„Iz Kocija grada latinskoga; 160
„No ti kupi kmete i kneževe,
„I pokupi mloge varošane,
„Tako možeš odvesti đevojku.“
A kad bane kralja razumio,
On okrete vilovna dorata, 165
Ode bane kroz Kocija grada.
Za bedem se konjem zaklanjaše,
Ban se boji džide od latina,
Ka' što svagda jesu varalice,
Pa se boji da ga ne ustrele. 170
Kad udari ispod tanke kule,
Đeno sedi kraljeva đevojka,
Mila ćerka Mijaila kralja,
Zaročnica od Janoka bana:
S kule pade jedna sitna knjiga, 175
Knjiga banu na koljeno pade,
Đevojka mu knjigu nakitila,
I u knjizi bana pozdravila:
„O sokole, od Janoka bane!
„Zar isprosi od kralja đevojku, 180
„Kad isprosi od kralja đevojku,
„Štono tebe kralje sjetovaše,
„Kada staneš kupiti svatove,
„Da ne kupiš mloge pijanice,
„Koji mogu mlogo piti vina; 185
„No da kupiš kmete i kneževe,
„I da kupiš mloge varošane;
„Viđi bane, i knjigu razumi,
„Pa ne slušaj Mijaila kralja,
„No poslušoj lijepu đevojku 190
„Tvoju, bane, milu zaročnicu;
„Ti ne kupi kmete i kneževe,
„Ni ti kupi mloge varošane,
„Što će babu kmeti i kneževi?
„Ne će babu zemlju dijeliti, 195
„A što će mu mlogi varošani?
„Ne će babu čivit prodavati;
„No ti kupi mloge pijanice,
„Koji mogu mlogo piti vina;
„Opiće se, kavgu zametnuće, 200
„U kavzi će mene izvoditi,
„I za tebe, bane, odvoditi;
„Devetori za me dohodili,
„Nijedni me nisu odvodili,
„Svih je devet pogubio babo, 205
„Devet kula napunio blaga,
„S tobom, bane, misli i desetu,
„Poslije me ne žali prodati,
„Prodaće me kom je njemu drago,
„Ao bane! pošgo njemu drago; 210
„No sokole, o Janoka bane!
„Ti ne slušaj moga roditelja,
„Veće mene, tvoju zaročnicu,
„Pa kad staneš kupitn svatove,
„Starosvati starinu Novaka, 215
„I nek pođe Novavović Grujo,
„Nek' se Grujo u svatovi nađe,
„Može tebi potrebati Grujo;
„Ođeveri Kraljevića Marka,
„A vojvodu Miloša Obilića, 220
„Barjaktara Relju Krilatića.“
A kad bane knjigu razumio,
Sve u brizi pod Janoka dođe,
Misli Bane šta će i kako će,
Koga li će da posluša bane, 225
Da l' da sluša Mijaila kralja
Da l' đevojku, svoju zaročnicu.
Pa kad dođe pod bijelu kulu,
On pod kulom odsede dorata,
Dizgine mu na jabuke meće, 230
Sam se dorat oko kule šeće.
Ode bane na bijelu kulu,
Nema bane nikog na odžaku,
Samo glava od Janoka bana;
Hitro uze divit i hartiju. 235
Na koljenju sitne knjige piše,
Prvu bane knjigu nakitio,
Pa je prati gori Romaniji,
Na koljenu starini Novaku;
U knjizi ga bane pozdravio: 240
„Pobratime, starina Novače!
„U subotu koja prva dođe,
„Hajde meni u svatove, pobro!
„Da starojko svatovima budeš;
„I povedi pet stotin' junaka, 245
„Iz zelene gore Romanije,
„Pobratime, gorskijeh hajduka;
„I nek pođe pelivan Grujica,
„Nek se Grujo u svatovi nađe,
„Može nama potrebati Grujo.“ 250
Drugu bane knjigu nakitio,
Pa je prati ka Prilipu gradu,
Na koljeno Kraljeviću Marku;
U knjizi ga bane pozdravio:
„Pobratime; Kraljeviću Marko! 255
„U subotu koja prva dođe,
Hajde meni u svatove, pobro!
„Da mi đever budeš uz đevojku,
„I povedi pet stotin junaka,
„Pobratime, Prilipskih delija.“ 260
Treću bane knjigu nakitio,
Pa je prati u Kosovo ravno,
Na koljeno Miloš Obiliću,
U knjizi ga bane pozdravio:
„O sokole Miloš Obiliću! 265
„U subotu koja prva dođe,
„Hajde meni u svatove, pobro!
„Da vojvoda budeš svatovima,
„I povedi pet stotin' junaka,
„Pobratime, tvojih Kosovljana.“ 270
A četvrtu knjigu nakitio,
Pa je prati Novome Pazaru,
Na koljeno Relji krilatome,
U knjizi ga bane pozdravio:
„Pobratime, Reljo Krilatiću! 275
„U subotu koja prva dođe,
„Hajde meni u svatove, pobro,
„Da mi barjak nosiš pred svatovi,
„I povedi pet stotin' junaka
„Od Pazara tvojijeh delija.“ 280
Takve knjige rasturio bane.
Čeka bane dok subota dođe,
U subotu svatovi da dođu,
Pa da šnjima ide po đevojku.
Dan po danak dok subota dođe. 285
Kad osvanu ta subota prva,
Jošte nije ogrijalo sunce,
Al' eto ti Kraljevića Marka,
Na njegovu šarcu debelome;
A za njime pet stotina svata, 290
Sve junaka žive žeravice.
Lijepo ih dočekao bane,
Marka vodi na bijelu kulu,
A svatove u polje široko,
Pa sedoše rujno piti vino. 295
Malo bilo, za dugo ne bilo,
Al, eto ti Miloš Obilića,
Na njegovu pretilu zelenku,
Za milošem pet stotina svata
Kosovljana dobrijeh junaka. 300
Lijepo ih dočekao bane
Vodi bane Miloša na kulu,
Kod junaka Kraljevića Marka,
A svatove u polje široko,
Pa sedoše rujno piti vino. 305
Malo bilo, dugo ne trajalo,
Al' eto ti Relje krilatoga,
Na njegovu konju od megdana,
Nosi Relja krstata barjaka,
A za njime pet stotina svata 310
Od Pazara dobrijeh junaka.
Lijepo ih dočekao bane,
Vodi Relju na bijelu kulu,
Kod junaka Miloša i Marka,
A svatove u polje široko. 315
Tu sedoše banovi svatovi,
Tu sedoše aa punu trpezu,
Piju vino a jedu jestivo
I čekaju starinu Novaka
Čekaše ga dva bijela dana 320
Al' im nema staroga Novaka.
A kad treće jutro osvanulo,
Zisviraše svekolike svirke,
Izdadoše umiljate glase,
Povikaše kićeni čauši: 325
„Azurala, banovi svatovi!
„Zeman dođe, vanja da ndemo,
„Nije vajde čekati Novaka,
„Ud'rićemo uzgred Romanijom,
„Naćićemo staroga Novaka, 330
„I njegovu Gruju pelivana;
„Bez nji oba ići ne smijemo,
„U Latine, u zemlju prokletu,
„Datini su stare varalice,
„Ludo ćemo, braćo, izginuti, 335
„Bez Novaka i njegova Gruje."
Pa oružje sebi pripasaše,
A na dobre konje pojašiše,
Pod Janokim polje pregaziše,
Romaniju goru nagaziše. 340
Kad su bili nasred Romanije,
Stade Marko, ustavi svatove,
Marko vnknu, kandar ala riknu,
Te doziva staroga Novaka.
Novak Marka pozna po avazu, 345
Pa pred Marka na drum istrčao,
Šire ruke, u lice se ljube,
Pitaju se za junačko zdravlje.
Ode Marko riječ besjediti.
„Pobratime, starina Navače! 350
„Kamo tebe u svatove banu?
„Čekasmo te dva bijela dana.
„Tebe nema u svatove banu.“
Proli zuze starina Novače,
Suze roni, a Marku govori: 355
„Pobratime, Kraljeviću Marko!
„A kako ću u svatove poći.
„Kad je moja kuća od kamena,
„A u kući nemam ni kamena,
„Nemam, prbro, za ašluka blaga?“ 360
To kad začu Kraljeviću Marko,
Baci ruku u džep od dolame
Te povadi stotinu dukata
Pa darova staroga Novaka.
Miloš dade stotinu dukata; 365
Pelja dade stotinu dukata;
Bane dade stotinu dukata;
Svi svatovi hiljadu dukata;
„Eto stari za ašluka blaga,
„Hajde stari s nama u svatove.“ 370
To Novaku vrlo milo bilo,
Novak viknu kandar ala riknu,
Te doziva iz gore hajduke.
Dok etoti pet stotin' hajduka,
Iziđoše na drum pred Novaka, 375
Među njima podigrava Grujo,
Podskakuje kako i julenče:
Pa odoše banu u svatove.
Romaniju zdravo pregaziše,
Na široko more nagaziše, 380
Na latinsku zemlju nahodili.
Kad dođoše u polje Kocijsko,
Kad da vidiš starijeh Latina,
Ka' što svagda jesu varalice,
A na što su mislili Latini: 385
Oni misle da ne vodi bane,
Da ne vodi dobrijeh junaka
Koji mogu zamenuti bana,
I za bana na megdan izaći;
A j' poveo kmete i kneževe, 390
I poveo mloge varošane,
Pa izišli u polje Kocijsko,
Izišli su, susreli svatove,
Pred njima su igru zatupili,
Bacaju se kamena s' ramena, 395
Pozivaju bana na megdana:
„Đuvegijo, od Janoka bane!
„Ao bane, Janočko kopile?
„Iziđi nam na megdan junački,
„Te prebaci kamena s ramena; 400
„Al' prebaci, al' odmenu nađi,
„Ali ne ćeš iznijeti glave,
„Ni odvesti svata nijednoga,
„A kamo li kraljevu đevojku,
„Iz Kocija grada latinskoga.“ 405
Ćaše bane al' Marko ne dade,
Ode Marko te kamen prebaci,
Pa se Marko u stanove vrati,
No Latini drugo započeše:
Oni skaču skoka junačkoga, 410
Pozivaju bana na megdana:
„Đuvegijo, od Janoka bane!
„Ao bane, Janočko kopile!
„Iziđi nam na megdan junački,
„Te ti skoči skoka junačkoga, 415
„Al' preskoči al' odmenu nađi,
„Ali nećeš iznijeti glave,
„Ni odvesti svata nijednoga,
„A kamoli kraljevu đevojku,
„Iz Kocija grada latinskoga.“ 420
Ćaše bane al' Miloš ne dade,
Ode Miloš te skoka preskoči,
Pa se Miloš u svatove vrati.
No Latini treće započeše:
Izvedoše troglav Arapina, 425
Na kome su tri arapske glave;
A pod njime sura bedevija.
Arap viče, bedevija riče,
Sve poziva bana na megdana:
„Đuvegijo, od Janoka bane! 430
„Ao bane, Janočko kopile!
„Iziđi mi na megdan junački,
„Da junački megdan dijelimo;
„Al’ iziđi al’ odmenu nađi,
„Ali nećeš iznijeti glave, 435
„Ni odvesti svata ni jednoga,
„A kamo li kraljevu đevojku,
„Iz Kocija grada latinskoga."
Ćašs bane al' Relja nedade,
Ode Relja Arapu na megdan. 440
Kad mu Relja prihodio blizu,
Arap viknu, bedevija riknu,
Prepanu se Relja od Pazara,
Uhvati ga troljetna groznica.
Arapin se za unkaša maši, 445
Pa dohvati topuzinu tešku,
Ud’ri Relju među pleći žive,
Udari ga desetinu puta,
Da ko broji dvajestina puta.
Pade Relja u zelenu travu, 450
Relja pade, Arapin dopade,
Pa na Relji savezuje ruke,
Pa ga na dno u tavnicu baci,
U dubine devetora vrata,
U deseta Relju zatvorio; 455
Na vratima brava dubrovnička,
A na bravi dvajest katanaca,
Okreću se osamnajest puta;
A kakva je brava dubrovnička
Ni vile je nebi odklopile. 460
A kamo li da Relja odklopi.
Arapin se u polje povrati,
U sred polja stade na megdanu.
Arap viče, bedevija riče,
Sve poziva bana na megdana: 465
„Đuvegijo, od Janoka bane!
„Ao bane, Janočko kopile!
„Iziđi mi na megdan junački
„Da junački megdan dijelimo,
„Al' iziđi al' odmenu nađi, 470
„Ali ne ćeš iznijeti glave,
„Ni odvesti svata nijednoga,
„A kamoli kraljevu đevojku,
„Iz Kocija grada latinskoga.“
Ćaše bane al' Miloš nedade, 475
Ode Miloš Arapu na megdan.
Kad mu Miloš prihodio blizu,
Arap viknu, bedevija ruknu.
I Miloša uhvati groznica.
Arapin se za unkaša maši, 480
Pa dohvati topuzinu tešku,
Njom udari Miloš Oobilića,
Udari ga među pleći žive,
Udari ga dvajestina puta,
Da ko broji trijestina puta, 485
Pade Miloš u zelenu travu,
Miloš pade, Arapin dopade,
Na Milošu savezuje ruke,
Kod Relje ga u tavnicu baci.
Arapin se u polje povrati, 490
Usred polja stade na megdanu,
Arap viče, bedevija riče,
Sve poziva bana na megdana:
„Đuvegijo, od Janoka bane!
„Ao bane, Janočko kopile! 495
„Iziđi mi na megdan junački,
„Da junački megdan dijelimo,
„Al' iziđi al' odmenu nađi,
„Ali ne ćeš iznijeti glave,
„Ni odvesti svata nijednoga, 500
„A kamo li kraljevu đevojku,
„Iz Kocija grada latinskoga."
Ćaše bane al' Marko ne dade,
Ode Marko Arapu na megdan.
Kad mu Marko blizu prihodio, 505
Arap viknu, bedevija piknu,
Ide Marko, grohotom se smije,
Priđe Marko troglav Arapinu,
Dogna šarca pokraj bedevije;
Tu se Marko prevario ljuto, 510
Ne bije ga kopljem ubojitim,
Nit' ga bije sabljom zmijoglavkom;
No poteže topuzinu tešku,
Koja tegne devedeset oka,
Devedeset i četiri oke, 515
Njom udari troglav Arapina,
Udari ga među pleći žive,
Udari ga Mapko na dovatu,
Koliko ga lako udario,
Šarcu mu se noge popuznuše, 520
Pade Šarac i pod Šarca Marko.
Marko pade, Arapin dopade,
Udari ga teškom topuzinom,
Udari ga trijestina puta,
Da ko broji četrdeset puta; 525
Pa na Marku savezuje ruke
I njeg' baca u tavnicu mračnu
Kod junaka Relje i Miloša.
Arapin se u polje povrati,
Usred polja stade na megdanu, 530
Arap viče, bedevija riče,
Sve poziva bana na megdana:
„Đuvegijo, od Janoka bane!
„Ao bane, Janočko kopile!
„Sad sam tvoja salomio krila, 535
„Sve vojvode tvoje povezao,
„Bacio ih na dno u tavnicu,
„Sad iziđi meni na megdana,
„Da junački megdan dijelimo,
Al' iziđi al' odmenu nađi, 540
„Ali ne ćeš iznijeti glave,
„Ni odvesti svata ni jednoga,
„A kamo li kraljevu đevojku,
„Iz Kocija grada latinskoga.“
Ćaše bane al' Novak ne dade, 545
Oblači se starina Novače,
On obuče devet kožušina,
Sve okrete čupe naopako,
A na glavu kapu od tri vuka,
Pa pojaši debela kulaša, 550
Arapinu ode na megdana.
Za Novakom pritrčava Grujo,
Pa doziva staroga Novaka:
„Stani babo, starina Novače!
„Stani babo i pričekaj sina." 555
Stade Novak, pričeka Grujicu.
Ode njega Grujo sjetovati:
„O moj babo, starina Novače!
„Kad ti ode Arapu ka megdan,
„Što poveza tri vojvode bojne, 560
„Svu troicu baci u tavnicu,
„Hodi babo i poslušaj sina:
„Hodi samnom sablju promijeni,
„Tvoja sablja vrlo duga, babo,
„Vrlo duga trijest i dve pedi. 565
„Moja sablja od šesnajest pedi,
„Ako tebi bude do nevolje,
„Moju j’ sablju lakše povaditi.
„S Arapinom megdan pod‘jeliti."
To je Novak poslušao Gruicu, 570
Uzeo Novak sablju Gruičinu,
A Gruica sablju Novakovu;
Ode Grujo natrag u svatove,
Novav ode Arapu na megdan.
Kad mu Novak blizu prihodio, 575
Arap viknu, bedevija riknu.
Ide Novak ni mukajet nema.
Pa doćera debela kulaša,
Stade kulaš pokraj bedevije.
Pa je Novak ubojica stara. 580
Ne bije ga kopljem ubojitim,
Nit ga bije topuzinom teškom;
No povadn sablju Gruičinu,
Njom udari troglav Arapina,
Na dovatu po crnome vratu, 585
Koliko ga zorno udario,
Odseče mu tri arapske glave;
Sve tri mrtve u travu padoše,
Sve tri mrtve govore Novaku:
„Kurjačino, starina Novače! 590
„Moli Boga za Markovo zdravlje:
„Kad me Marko topuzom udrio,
„Onda mi je rebra polomio.
„Beli bi te more savezao“
Nasmija se starina Novače, 595
Pa on ide na tavnička vrata,
Te obija devetora vrata;
A kad Novak na deseta dođe,
On poteže topuzinu tešku,
Te topuzom vrata izlomio, 600
I na vrata bravu Dubrovničku
A na bravi dvajest katanca.
A kad Novak vrata oturio,
Ali Marko peva po tavnici:
„Mili Bože, na svemu ti vala! 605
„Nema kiše bez crna oblaka,
„Nit' junaka bez stara Novaka,
„Kad pogubi troglav Arapina,
„Ispusti do tri pobratima,
„Iz tavnice, kuće neobične.“ 610
Pa odoše banu u svatove.
Kad dođoše pod grad na kapiju,
Al' na gradu zatvorena vrata,
Zatvorena, tvrdo zaklopljena,
Za kapijom stadoše svatovi. 615
Aber ode Kraljeviću Marku,
Đe na gradu zaklopljena vrata.
A kad začu Kraljeviću Marko,
On na Šarcu pokupi dizgine,
Pokaza mu mamuz od čizama. 620
Kroz svatove progoni Šarina,
Pa govori Kraljeviću Marko:
„Stan’te braćo, banovi svatovi!
„Stan'te braćo, malo pričekajte,
„Pričekajte, dok naprijed prođem, 625
„Od tog grada kod mene su ključi,
„Moj ih Šarac nosi o unkašu."
Pa naprijel pred svatove dođe.
Dođe Marko pod grad na kapiju.
Pa poteže topuzinu tešku, 630
Obi Marko na gradu kapiju.
Uđe Marko u Kocija grada,
U Kocija pod kraljevu kulu,
I uvede banove svatove.
Pod kulom mu tabor učiniše 635
I pod kulom nojcu prenoćiše.
A u jutru kad je osvanulo,
Uranili banovi svatovi,
A pred njima Kraljeviću Marko,
Izađoše na kraljevu kulu, 640
Uhvatiše kralja Mijajila,
Latinskoga kralja pogubiše,
I kraljeve dvore popališe,
I živijem ognjem sagoreše,
Svo kraljevo blago pokupiše, 645
Odvedoše latinku đevojku
Milu ćerku Mijaila kralja;
Pa odoše bijelu Janoku.
Zdravo svati more pregaziše,
A veselo goru prijeđoše, 650
Dok dođoše u Janoka grada.
Kad dođoše u Janoka grada,
Vijenčaše bana sa latinkom,
Svadbovaše za petnajest dana,
Svadbovaše pa se raziđoše. 655
Ode Marko bijelu Prilipu
I za njime pet stotin' svatova,
Od Prilipa dobrijeh junaka;
Ode Miloš u Kosovo ravno
I za njime pet stotina svata, 660
Sve junaka đece kosovljana;
Relja ode Novome Pazaru
I za njime pet stotina svata,
Od Pazara dobrijeh junaka;
Novak ode gori Romaniji 665
I za njime pet stotina svata,
Šet stotina gorskijeh hajduka,
Među njima pelivan Grujica.
Osta bane u Janoku gradu,
U Janoku na visokoj kuli 670
Sa gospođom latinkom đevojkom,
Pa je ljubi kad god se probudi.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
