Ženidba kralja budimskoga
0001 Kupi vojsku od Budima kralju,
0002 Ide s vojskom na Kosovo bojno
0003 I on vodi Banović-Sekula.
0004 Sekul sestri svojoj govorio:
0005 „L’jepa Mare, draga sestro moja!
0006 Idem, sestro, u boj na Kosovo.
0007 Čuvaj, sestro, b’jele dvore moje
0008 I u dvoru silnovito blago.
0009 Ti nikomu ne otvoraj dvore,
0010 Dok ne vidiš mila brata tvoga
0011 I njegova zlaćena prstena
0012 I na njemu l’jepa dva imena:
0013 Ime jedno „Banović-Sekule,“
0014 Drugo ime, draga sestro moja:
0015 „L’jepa Mare, sestra Sekulova.“
0016 Sve to misli Banović-Sekule,
0017 Da ga niko odnikle ne čuje.
0018 Sve to sluša od Budima kralju,
0019 On je kralju na zlo promislio
0020 I djevojke ljubit namislio.
0021 Kadar čuo od Budima kralju,
0022 Što govori Banović-Sekule,
0023 Pođe kralju na Kosovo bojno.
0024 Kadar bojno na Kosovo dođe,
0025 Tu svilena raspeo šatora,
0026 Kad evo ti Banović-Sekula!
0027 Kad je Sekul na Kosovo došo,
0028 On svilena raspeo šatora,
0029 Pije rujno pod šatorom vino.
0030 Mal ne pije od Budima kralju,
0031 Neg se šeta bojnu po Kosovu
0032 Kralju svoga srca nevesela.
0033 Govori mu Banović-Sekule:
0034 „Sv’jetal kralju, dragi gospodaru!
0035 Što ne piješ vino i rakiju,
0036 Neg se šetaš po Kosovu bojnu,
0037 Sv’jetal kralju, srca nevesela?
0038 Oli si se, kralju, prepadnuo,
0039 A od vojske cara nevjernoga?
0040 Ne straši se, kralju gospodare!
0041 Uzdajmo se u božije ruke,
0042 Lasno ćemo predobiti Turke.“
0043 Sv’jetal mu je kralju govorio:
0044 „O Sekule, prava moja slugo!
0045 Ja sam srca moga nevesela,
0046 Ne strašim se kralju od Turaka.
0047 Ako Bog da i božija majka,
0048 Bogom ćemo predobiti Turke,
0049 Neg sam moga srca nevesela,
0050 Velika se meni dogodila.
0051 Ostali mi ključi od riznice
0052 A u mojoj bijeloj kamari
0053 Pod jastukom na meku dušeku.
0054 U dvoru mi momci i momkinje,
0055 Hoće moga prostirat dušeka,
0056 Naći će mi ključe od riznice
0057 I moje će pokupiti blago,
0058 Iz b’jela će dvora pobjegnuti.
0059 Neg te molim, prava moja slugo!
0060 Mogu li se u te pouzdati,
0061 A ja u te kolik i sam u se,
0062 Da mi vojsku na Kosovu čuvaš,
0063 Da ja pođem momu dvoru b’jelu,
0064 Da ja uzmem ključe od riznice?“
0065 Govori mu Banović-Sekule:
0066 „Hajde, kralju, dragi gospodaru!
0067 Ti se u me pouzdati možeš,
0068 Al ti u me kolik i sam u se,
0069 Čuvat ću ti vojsku na Kosovu.“
0070 A kad ga je kralju razumio,
0071 Od zemlje je na noge skočio,
0072 Pa se dobra na konja bacio.
0073 Udre kralju pod sobom dorina,
0074 Konj poleti kako b’jela vila,
0075 A kurviću od Budima kralju
0076 Ostavio Kosovo i vojsku,
0077 Zalud došo, brez koristi pošo,
0078 Ma ne ide Budimu b’jelomu,
0079 Neg na dućan mladoga zlatara.
0080 Kadar njemu na dućane dođe,
0081 Zlataru je kralju govorio:
0082 „O zlatare, moj po Bogu brate!
0083 Sakuji mi zlaćena prstena,
0084 Na nj mi baci dva l’jepa imena:
0085 Ime jedno „Banović-Sekule“,
0086 Drugo ime, sivi moj sokole:
0087 „L’jepa Mare, sestra Sekulova“;
0088 Bog zna, ću te darovati l’jepo.“
0089 A kad ga je zlatar razumio,
0090 On mu zlatna sakuje prstena,
0091 Na nj mu baca dva l’jepa imena:
0092 Ime jedno „Banović Sekule“,
0093 Drugo ime „sestra Sekulova“.
0094 Kad je kralju prsten sakovao,
0095 L’jepo ga je kralju darovao.
0096 Prsten baci desnicu na ruku,
0097 Pa s’ otole kralju otpravio,
0098 Pod sobom je konja udario
0099 Na bijele dvore Sekulove.
0100 Ponoća mu b’jeli na dvor dođe,
0101 U ponoća, doba u neznano.
0102 Kuca kralju za vratima s alkom
0103 Dozivlje sestre Sekulove:
0104 „L’jepa Mare, draga sestro moja!
0105 Sestro moja, otvori mi dvore.
0106 Kako si me, draga sestro moja!
0107 Kako si me iz dvora spravila,
0108 Kad mi n’jesi ljute str’jele dala?
0109 Sestro moja, otvori mi vrata,
0110 Da ja uzmem ljute str’jele moje,
0111 Ja brez str’jele ne ću na Kosovo;
0112 Junak biti, str’jele ne nositi,
0113 Nije bilo, niti može biti.
0114 Da brez str’jele na Kosovo dođem,
0115 Bilo bi mi i rug i sramota;
0116 Bi s’ rugalo malo i veliko,
0117 Znadem, sestro, ja bi poginuo.“
0118 Govori mu iz kule djevojka:
0119 „Hod’ otole, neznana delijo!
0120 Ti me lasno prevariti ne ćeš,
0121 Po svemu si Banović-Sekule.
0122 Mali grlu n’jesi po tankomu.“
0123 Sv’jetal joj je kralju govorio:
0124 „Sestro moja, otvori mi dvore,
0125 Ne čudi se, draga sestro moja!
0126 Što sam moj’jem grlom prom’jenuo,
0127 Plaho sam ti moga konja igro,
0128 Teško sam se junak umorio
0129 I moj’jem sam grlom prom’jenuo.
0130 Ako meni, sestro, ne vjeruješ.
0131 Ti otvori visoka prozora,
0132 Da ti bacim zlaćena prstena,
0133 A na njemu dva naša imena.“
0134 Kad to čula lijepa djevojka,
0135 Visoki je prozor otvorila,
0136 Kralj joj prsten kroz prozor bacio.
0137 Prsten mlada primila u ruke,
0138 Vidi mlada zlaćena prstena,
0139 A na njemu dva l’jepa imena:
0140 Ime jedno „Banović Sekule“,
0141 Drugo ime „sestra Sekulova“.
0142 Kad djevojka prsten ugledala,
0143 Pošetala kuli niz skaline,
0144 Od kule je vrata otvorila,
0145 Sv’jetal kralju u kulu šetao.
0146 Kad vidjela sestra Sekulova,
0147 Kad vidjela mladoga junaka,
0148 Vidi Mare, da joj bratac nije,
0149 Stala bježat kule u visoke,
0150 A za njome kralju od Budima.
0151 Mal pokliknu sestra Sekulova
0152 I dozivlje mlade robinjice:
0153 „Đe si, Anđe, robinjice moja?
0154 Junak se je jedan odmetnuo,
0155 Pogrdio i čast i poštenje,
0156 S Kosova je s mene utekao
0157 I djevojke mene prevario.
0158 Hoće, Anđe, da obljubi mene,
0159 Ne daj mene, moja robinjice!“
0160 Kad to čula mlada robinjica,
0161 Potrčala k njome u kamare.
0162 Kad je kralju robinju vidio,
0163 On joj kralju oštrom pr’jeti kordom:
0164 Žensko bilo, pa se prestrašilo.
0165 Prepade se mlada robinjica
0166 I pobjegla b’jele iz kamare.
0167 Mari kralju lišce obljubio.
0168 Da ko vidi sestre Sekulove!
0169 Cmili Mare i suze prol’jeva,
0170 Grdi mlada b’jelo lišce svoje.
0171 Tražio je od Budima kralju:
0172 „Ne moj cmilit, draga dušo moja!
0173 Ti ne grdi b’jelo lišce tvoje,
0174 Ti ne žali, što sam te ljubio,
0175 Ljubav ti se poznavati ne će.
0176 Nego Boga moli velikoga,
0177 Da dobijem megdan na Kosovu,
0178 Da se zdravo sa Kosova vratim,
0179 Evo tebi tvrdu vjeru davam:
0180 Ja se hoću oženiti za te.“
0181 Govori mu lijepa djevojka:
0182 „Tebi borja, sivi moj sokole!
0183 Kad ti meni tvrdu vjeru davaš,
0184 Ti da ćeš se oženiti za me,
0185 Kaži meni pravo po istini,
0186 Ti otkle si, iz kojega grada,
0187 Kojega li roda i plemena?
0188 Da ja znadem, sivi moj sokole!
0189 Da ja znadem lijepa djevojka,
0190 Koji me je junak obljubio.“
0191 Sv’jetal joj je kralju govorio:
0192 „To ti ne ću moja kazat dušo!
0193 I to bi ti, dušo, povidio,
0194 Ma djevojko, i srce i dušo!
0195 Po nesreći da bi poginuo,
0196 Da me, dušo, žalit ne umiješ.“
0197 Tez’jem kralju iz dvora otiđe.
0198 Kad je došo na Kosovo bojno,
0199 Tu svilena raspeo šatora.
0200 Pod šatorom pije vino hladno,
0201 Tu počinu do tri b’jela dana.
0202 Kad je treći danak osvanuo,
0203 Tad se silni bojak zametnuo,
0204 Za tri dana, vesela im majka!
0205 Ne znalo se, čiji megdan bio.
0206 Kad četvrti danak osvanuo,
0207 Na Turcima megdan ostanuo,
0208 Oni Turci megdan zadobili.
0209 Al ga ne bi bili zadobili
0210 Da ne bude Brankovića Vuka,
0211 Prokleto mu ime i koljeno
0212 I bijele u zemljici kosti!
0213 On je izdo na Kosovu vojsku
0214 I odbjego caru prokletomu:
0215 Njemu duša raja ne vidjela!
0216 Tu je silna vojsa izginula,
0217 Manje turske nego li kršćanske.
0218 Tu odoru Turci pokupili.
0219 Bježi kralju s vojsokom put Budima,
0220 A on junak Banović-Sekule,
0221 Ide Sekul svojoj kuli tankoj.
0222 Kad je bio na pogled od dvora,
0223 Daleko ga sestra ugledala,
0224 Suprot njemu pa je išetala,
0225 Pod Sekulom dobra konja prima
0226 I svomu je bratu govorila:
0227 „Dobar došo, brate, dobro moje!
0228 Jesi li mi zdravo i veselo?
0229 Na Kosovu jes’ megdan dobio,
0230 Je li koji junak poginuo
0231 Od sve vojske kralja budimskoga?“
0232 Sekul mrke objesio brke
0233 I sestri je svojoj govorio:
0234 „L’jepa Mare, draga sestro moja!
0235 Zdravo jesam, al veselo n’jesam,
0236 Na Kosovu dobili nas Turci.
0237 Dva su naša kralja predobili,
0238 Naše vojske teško izgrdili.
0239 Što ostalo od silene vojske,
0240 Sestro moja, kralja budimskoga,
0241 To je s kraljem u Budim pobjeglo,
0242 Izranjeno, ljuto umoreno.
0243 Pola ih je putem preminulo,
0244 Dokle jedva do Budima dođu
0245 Sa sv’jetlijem od Budima kraljem.
0246 Ja sam, sestro, jedva pobjegnuo.“
0247 Kad to čuje sestra Sekulova,
0248 Jadna ti se u srdašcu nađe,
0249 Ali bratu ništa ne govori.
0250 Iza toga do malo bremena
0251 Prose Maru, sestru Sekulovu.
0252 Odasvud je prosili junaci,
0253 Ne će mlada n’jednoga da uzme.
0254 Sekul sestri svojoj govorio:
0255 „Sestro moja, što se ne udavaš?
0256 Ja ću ti se oženiti, sestro!
0257 U dvor tebi dovesti nevjeste.“
0258 Sekulu je sestra govorila:
0259 „Ti se ženi, brate, dobro moje!
0260 Ti se ženi, kadgod ti je drago,
0261 Ja se ne ću nigda udavati.
0262 Mőš li znati al se spominjati,
0263 Kad je bojak na Kosovu bio?
0264 Ja sam mlada zavjet učinila:
0265 Da bi Bog do i božja majka,
0266 Da se vratiš sa Kosova zdravo,
0267 Da se ne ću udat nikadara.“
0268 Kad je Sekul svoju sestru čuo,
0269 Junak se je dobar oženio
0270 I u dvore djevojku doveo.
0271 Da ko vidi ljubi Sekulove!
0272 Kori Mare drage zove svoje,
0273 Kori Mare, što se ne udava:
0274 „Zove moja, što se ne udavaš?
0275 Ol si mlada ljubljena djevojka
0276 U bratinu dvoru bijelomu,
0277 Kad se ne ćeš udat za nikoga?“
0278 Svoja joj je govorila zova:
0279 „Nevo moja, rumena jabuko!
0280 Ja djevojka n’jesam obljubljena,
0281 Ja se ne ću udat za nikoga.
0282 Kad je bojak na Kosovu bio,
0283 Kad mi bratac na Kosovo pošo,
0284 Ja sam velik zavjet učinila:
0285 Ako bi mi megdan zadobio,
0286 Ol s Kosova vratio se zdravo,
0287 Da se ne ću udat nikadara.“
0288 Glas po glasu, junak po junaku,
0289 To obazno od Budima kralju,
0290 Da se mlada da udomi ne će.
0291 Kralj je svojoj govorio majci:
0292 „Majko moja, ti es resi l’jepo,
0293 I ti pođi Slovinju b’jelomu
0294 Dvor na b’jeli Banović-Sekula,
0295 Prosi Mare, sestre Sekulove,
0296 Ona mlada uzet hoće li me?“
0297 Kad je kralja stara čula majka,
0298 To je njome puno milo bilo,
0299 Gdje se ženi sirotom djevojkom.
0300 Kraljica se l’jepo uresila,
0301 Ode na dvor Banović-Sekula.
0302 Kad je bila na pogled od dvora,
0303 Vidjela je djevojka s prozora,
0304 Suprot njome pa je išetala,
0305 Kraljici se l’jepo poklonila
0306 S rusom glavom do svilena pasa.
0307 U desnu je poljubila ruku
0308 I vodi je dvore u bijele,
0309 Za sv’jetle je sopre postavila.
0310 Govori joj budimska kraljica:
0311 „Ćerce moja, l’jepe ti si sreće!
0312 Došla sam te u brata prositi
0313 Za svijetla kralja budimskoga,
0314 Sv’jetla kralja, mila sina moga!“
0315 Kad to čula lijepa djevojka,
0316 Suze proli lišce niz rumeno,
0317 Pa mi b’jele pođe u kamare
0318 I ogleda b’jelo lišce svoje,
0319 I sama se sobom razgovara:
0320 „L’jepo ti si, b’jelo lišce moje,
0321 A zaludu, kad si obljubljeno!
0322 Bor ubio onoga junaka,
0323 Koji moje lišce obljubio,
0324 Ko je uzrok l’jepoj mojoj sreći,
0325 Njemu duša raja ne vidjela!“
0326 Govori joj budimska kraljica:
0327 „L’jepa Mare, draga moja ćerce,
0328 Nerođena kolik i rođena!
0329 Kaži meni po istini pravo,
0330 Ko je lišce tvoje obljubio?“
0331 Govori joj lijepa djevojka:
0332 „Prođi me se, gospođice moja!
0333 Ja ću tebi pravo poviđeti,
0334 Ako ćeš mi tvrde dati vjere,
0335 Da nikomu poviđeti ne ćeš,
0336 A ni kralju, milu sinu svomu.
0337 Jer da bi mi bratac obaznao,
0338 On bi moju glavu odasjeko.“
0339 Govori joj budimska kraljica:
0340 „Kaži meni, draga ćerce moja!
0341 Evo tebi tvrdu vjeru davam,
0342 Da nikomu poviđeti ne ću,
0343 A ni kralju, milu sinu momu!“
0344 Govori joj lijepa djevojka:
0345 „O kraljice, moja gospođice!
0346 Mőš li znati ol se spominjati,
0347 Kad je bojak na Kosovu bio?
0348 Jedan se je junak odmetnuo,
0349 A od vojske kralja, sina tvoga.
0350 Djevojke je mene prevario
0351 I lišce je moje obljubio.
0352 I on mi je tvrdu vjeru dao,
0353 Kad se vrati sa Kosova bojnog,
0354 On da će se oženiti za me.
0355 Ja mu rečem, kad mi vjeru dava,
0356 On da će se oženiti za me,
0357 Da mi kaže po istini pravo,
0358 On otkle je, iz kojega grada,
0359 Kojega li roda i plemena,
0360 Da ja znadem, ko me je ljubio.
0361 A on meni to ne ćio kazat,
0362 Po nesreći da bi poginuo,
0363 Da ga mlada žalit ne umijem.
0364 Sad ja ne znam, gospođice moja!
0365 Ja za nj ne znam smrti ni života,
0366 Živ ali je al je poginuo,
0367 Ali se je drugom oženio.“
0368 Govori joj budimska kraljica:
0369 „L’jepa Mare, draga moja ćerce!
0370 Je li ti se ljubav poznavala,
0371 Ti jesi li čedo porodila?“
0372 Govori joj lijepa djevojka:
0373 „O kraljice, moja gospođice!
0374 Ljubav mi se nije poznavala,
0375 N’jesam mlada čedo porodila.“
0376 Govori joj budimska kraljica:
0377 „L’jepa Mare, draga ćerce moja!
0378 Nije čeda, nije ni govora,
0379 Uzmi kralja, mila sina moga.“
0380 Govori joj lijepa djevojka:
0381 „O kraljice, moja gospođice!
0382 Bor ubio svakoga junaka,
0383 Koj’ ne pozna ljubljene djevojke!
0384 Ja se ne ću udat nikadara.
0385 Neg pozdravi kralja, sina svoga,
0386 Ja da sam ga mlada pozdravila,
0387 U pozdravlju njemu poručila:
0388 N’jesam mlada kralju zabavila,
0389 Nego da sam zavjet učinila,
0390 Još kad boj je na Kosovu bio,
0391 Kad sam u boj brata otpravljala,
0392 Da dobije na Kosovu megdan,
0393 Il da mi se sa Kosova vrati,
0394 Da se ne ću udat nikadara,
0395 Neg ću dvorit brata i nevjestu.“
0396 Kad to čula budimska kraljica,
0397 Ona ide Budimu b’jelomu.
0398 Kad je bila b’jela preko grada,
0399 Daleko je kralju ugledao,
0400 Suprot njome kralju išetao
0401 I svojoj je majci govorio:
0402 „Dobro došla, mila moja majko!
0403 Jesi li mi isprosila drago?“
0404 Sv’jetlu kralju govorila majka:
0405 „Sv’jetal kralju, moje d’jete drago!
0406 Tebi n’jesam isprosila drago.
0407 Djevojka je tebe pozdravila,
0408 U pozdravlju tebi poručila,
0409 Da ti mlada nije zabavila,
0410 Nego zavjet da je učinila,
0411 Kad je bojak na Kosovu bio,
0412 Kad je u boj brata otpravljala,
0413 Da se vrati zdravo sa Kosova,
0414 Da se ne će udat nikadara.“
0415 Kad je kralju svoju čuo majku,
0416 Grohotom se kralju nasm’jejao
0417 I svojoj je majci govorio:
0418 „Što je luda, mila moja majko!
0419 Voli dvorit brata i nevjestu,
0420 Neg se mlada udati djevojka
0421 I nazvat se budimska kraljica
0422 I gospođa od svega Budima.“
0423 Kad je kralja stara čula majka,
0424 Ona kralju sinu govorila:
0425 „Sv’jetal kralju, drago d’jete moje!
0426 Ja bi tebi nešto poviđela,
0427 Ako ćeš mi tvrde vjere dati,
0428 Da nikomu pripoviđet ne ćeš,
0429 Ni nje bratu Banović-Sekulu.
0430 Jer da bi joj bratac obaznao,
0431 Bi djevojku mladu pogubio.“
0432 Sv’jetal kralju govorio majci:
0433 „Kaži meni, mila moja majko!
0434 Evo tebi tvrdu vjeru davam,
0435 Tvrdu vjeru i po devet puta,
0436 Da nikomu poviđeti ne ću,
0437 Ni nje bratu Banović-Sekulu.“
0438 A kad kralja stara čula majka,
0439 Sve mu majka po istini kaže,
0440 Što govori sestra Sekulova.
0441 Kad je kralju svoju čuo majku,
0442 Grohotom se kralju nasm’jejao
0443 I svojoj je majci govorio:
0444 „O gospođo, mila moja majko!
0445 Ja djevojku jesam prevario,
0446 Ja sam njome lišce obljubio.
0447 Uzmi, majko, plemenite dare,
0448 Nosi dare mojoj vjerenici,
0449 Mila moja pozdravi je majko!
0450 Ja da sam je kralju pozdravio,
0451 U pozdravlju njome poručio:
0452 Ja da sam se bio odmetnuo
0453 I djevojku mladu prevario
0454 I lišce joj b’jelo obljubio.
0455 Da se meni i svatima nada
0456 U nedjelju, koja prva dođe.“
0457 A kad kralja razumjela majka,
0458 Kićeni je sanduk otvorala,
0459 Po sanduku dare pokupila,
0460 Nosi dare lijepoj djevojci.
0461 Kad je bila na pogled do dvora,
0462 Djevojka je s prozora vidjela,
0463 Suprot njome pa je išetala,
0464 Kraljici se l’jepo poklonila
0465 S rusom glavom do svilena pasa.
0466 U desnu je poljubila ruku,
0467 Kraljici je mlada govorila:
0468 „Dobro došla, gospođice moja,
0469 Kruno zlatna, prevedra danice!
0470 Ti što si se jopet zamučila
0471 Do mojega dvora bijeloga?“
0472 Govori joj budimska kraljice:
0473 „L’jepa Mare, draga ćerce moja,
0474 Nerođena kolik i rođena!
0475 Kraljica se n’jesam zamučila,
0476 Neg ti l’jepe don’jela darove,
0477 A od kralja, mila sina moga.
0478 On je kralju tebe pozdravio,
0479 U pozdravlju tebi poručio:
0480 Da je kralju tebe prevario
0481 I lišce je tvoje obljubio,
0482 Za drugu se nije oženio.
0483 Doć će kralju po te svatovima
0484 U nedjelju, koja prva dođe.“
0485 Kad to čula lijepa djevojka,
0486 Suze proli lišce niz bijelo,
0487 Prima mlada plemenite dare.
0488 Dan po danak nedjeljica dana,
0489 Kad evo ti kralja i svatova,
0490 L’jepo su ga tamo pričekali,
0491 Poštovali, djevojke mu dali.
