◄   УГЛЕД 7 UGLED 8. УГЛЕД 9   ►



UGLED 8.



MATI S DEVOJKOM, PREĐAŠNjI

DEVOJKA (pristupi provodadžiji, pa ga poljubi u ruku).

PROVODADžIJA: Živa bila, snao!

OTAC: Posluži, Julka, naši gosti slabo piju.

PROVODADžIJA: Stide se, to jest, ha, ha, ha! (Devojka ponudi provodadžiju.)

PROVODADžIJA (tiho): Gledaj kakvog sam ti momka doveo, kao da ga je moler pisao: A jošt dok mu u kuću uđeš. Šta veliš, to jest, bi l pošla za njega?

DEVOJKA: Kako kaže mama i tata.

PROVODADžIJA: E, dobro je! Nećeš se, to jest, nimalo kajati. Puna kuća, to jest, što ti srce ište. (Glasno.) Svako dobro i sreću!

OTAC: Da Bog da!

PROVODADžIJA (napije se, pa opet tiho devojki): Provodadžiji lep dar, to jest. (Mladoženji, kog devojka poslužuje.) Ded, mladoženja, ovakve devojke nema u nas, to jest. (Mladoženja daruje devojku; ona opet poljubi provodadžiju u ruku i odlazi.)

PROVODADžIJA: E, fala bogu, srećno svršismo!

MATI: Samo sreću od Boga!

OTAC: To i ja kažem.

MLADOŽENjA (provodadžiji tiho): Novce, zaboga!

PROVODADžIJA: Ako budu pametni i vredni, to jest, biće i sreće.

MATI: Tako je, bogami, i mi nismo imali mlogo kad smo se uzeli, pak evo sad, fala bogu!

OTAC: Ta izvolte, pijte. Ded more, punico, šta si se ti ulenjila.

MATI (toči): Zapovedajte.

PROVODADžIJA: Sreću i zdravlje od Boga, da Bog da što smo započeli da srećno svršimo, da se pofalite i vi s nama, i mi s vama!

MATI: Da Bog da i mati Božija, samo ljubav i dobar život.

MLADOŽENjA: (Ta novce, zar ne čuješe?)

PROVODADžIJA: E prijatelju, vi znate sadašnji običaj. Istina, kao što sam, to jest, i kazao, naš mladoženja ima kuću, vinograde, vodenice (mladoženji), dve ili tri? - uverićete se, to jest, svašta dosta. Ali vi znate, to jest, kakav je svet: ako uzme bez novaca, sramota. Zato da znamo napred, koliko devojka ima.

OTAC: Za to ćemo najlakše. Samo nek su od Boga srećni! Evo sve što vidite ovde, to je njino i Božije.

PROVODADžIJA: To je lepo.

MATI: I MI SMO već stari, koji dan jošt, pa kom će sve nego njima.

OTAC: Mislio sam dati pet hiljada, i tako sam i kazivao; no opet mislim, bolje je više negol manje.

PROVODADžIJA (mladoženji): E, vidite l’, to jest!

MLADOŽENjA: Ja upravo nisam stao za novcima, nešto sam dao i pod interes, a uložio sam i u rakiju; nego sam dobio volju da načinim jednu vodenicu, pa bi mi baš sad trebalo.

OTAC: E, fala Bogu, u nas su novci uvek gotovi!

MATI: Vi ste naše dete, kome ćemo ako nećemo vama. Samo nek je sreće!

PROVODADžIJA: Tako je, to jest, tako; kod dobri i pošteni ljudi nema mlogo izvijanja, to jest, i kubure. Kad će biti veselje? (Materi.) Jeste li vi ispitali devojku, to jest?

MATI: Ona veli, kako stariji urede.

PROVODADžIJA: To je znak da joj je po volji, to jest. (Mladoženji.) Pak šta velite, kad ćemo?

MLADOŽENjA: Kako oni narede.

MATI: Znate, devojki valja mlogo koješta, a radi smo da nam ne crveni obraz. Zato ćemo javiti, dokle jošt vidimo.

OTAC: Ako vam je povoljno, doveče može biti prsten, pa već posle vidićemo.

PROVODADžIJA: To je dobro, (mladoženji) a?

MLADOŽENjA: Ja ne branim, da ne moramo opet dolaziti.

MATI: I ja kažem, zašto bi dvaput trošili.

PROVODADžIJA: Već za trošak nije, to jest, ništa, nego propada, to jest, kuća.

MATI: I to, i to.

PROVODADžIJA: Ajde, mladoženja, žuri se što treba, to jest, za doveče. (Mladoženja poljubi oca i mater u ruku, oni njega u obraz.)

PROVODADžIJA: Zbogom, prijatelju!

OTAC: Zbogom!

PROVODADžIJA (u polasku materi): Pak prijo, samo jednu dobru kiselu čorbu za večeru, to jest.

MATI: Što god zapovedate, sve će biti.

PROVODADžIJA: He, he, he, i pravo je, kakva je lepa prilika, to jest. Onako jednog pečenog ćurka s celerom, to jest, a prijatelju, šta veliš?

OTAC (smeši se): Tako, tako, kažite im sve; jer znate kakve su žene: „E, pa nismo znale“.

PROVODADžIJA: Za testo vam slabo marim, samo nek je dobro vino.

OTAC: Već zato ćemo se potruditi.

PROVODADžIJA: E, sad, zbogom! (S mladoženjom odlazi.)

OTAC: No, fala bogu, skide mi se briga s vrata!

MATI: Vidi se biti dobar momak.

OTAC: Kako je, tako je, samo nek ide beda iz kuće.

MATI: Koga ćemo zvati na prsten?

OTAC: Zovi - komšiju jednog i drugog, pa eto ti.

MATI: Ja mislim da zovemo i kuma Marka.

OTAC: Šta će ti taj?

MATI: Ta znaš, dobar je na jeziku, ako ovi okupe za novce.

OTAC: Pa radi kako znaš. (Odlazi.)

MATI (sprema s astala): Dobro je, dobro je. Fala bogu, kad se svrši. - Julka!

DEVOJKA (iz druge sobe): Čujem, mamo.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.