Ženidba i udadba/8
- UGLED 8.
MATI S DEVOJKOM, PREĐAŠNjI
DEVOJKA (pristupi provodadžiji, pa ga poljubi u ruku).
PROVODADžIJA: Živa bila, snao!
OTAC: Posluži, Julka, naši gosti slabo piju.
PROVODADžIJA: Stide se, to jest, ha, ha, ha! (Devojka ponudi provodadžiju.)
PROVODADžIJA (tiho): Gledaj kakvog sam ti momka doveo, kao da ga je moler pisao: A jošt dok mu u kuću uđeš. Šta veliš, to jest, bi l pošla za njega?
DEVOJKA: Kako kaže mama i tata.
PROVODADžIJA: E, dobro je! Nećeš se, to jest, nimalo kajati. Puna kuća, to jest, što ti srce ište. (Glasno.) Svako dobro i sreću!
OTAC: Da Bog da!
PROVODADžIJA (napije se, pa opet tiho devojki): Provodadžiji lep dar, to jest. (Mladoženji, kog devojka poslužuje.) Ded, mladoženja, ovakve devojke nema u nas, to jest. (Mladoženja daruje devojku; ona opet poljubi provodadžiju u ruku i odlazi.)
PROVODADžIJA: E, fala bogu, srećno svršismo!
MATI: Samo sreću od Boga!
OTAC: To i ja kažem.
MLADOŽENjA (provodadžiji tiho): Novce, zaboga!
PROVODADžIJA: Ako budu pametni i vredni, to jest, biće i sreće.
MATI: Tako je, bogami, i mi nismo imali mlogo kad smo se uzeli, pak evo sad, fala bogu!
OTAC: Ta izvolte, pijte. Ded more, punico, šta si se ti ulenjila.
MATI (toči): Zapovedajte.
PROVODADžIJA: Sreću i zdravlje od Boga, da Bog da što smo započeli da srećno svršimo, da se pofalite i vi s nama, i mi s vama!
MATI: Da Bog da i mati Božija, samo ljubav i dobar život.
MLADOŽENjA: (Ta novce, zar ne čuješe?)
PROVODADžIJA: E prijatelju, vi znate sadašnji običaj. Istina, kao što sam, to jest, i kazao, naš mladoženja ima kuću, vinograde, vodenice (mladoženji), dve ili tri? - uverićete se, to jest, svašta dosta. Ali vi znate, to jest, kakav je svet: ako uzme bez novaca, sramota. Zato da znamo napred, koliko devojka ima.
OTAC: Za to ćemo najlakše. Samo nek su od Boga srećni! Evo sve što vidite ovde, to je njino i Božije.
PROVODADžIJA: To je lepo.
MATI: I MI SMO već stari, koji dan jošt, pa kom će sve nego njima.
OTAC: Mislio sam dati pet hiljada, i tako sam i kazivao; no opet mislim, bolje je više negol manje.
PROVODADžIJA (mladoženji): E, vidite l’, to jest!
MLADOŽENjA: Ja upravo nisam stao za novcima, nešto sam dao i pod interes, a uložio sam i u rakiju; nego sam dobio volju da načinim jednu vodenicu, pa bi mi baš sad trebalo.
OTAC: E, fala Bogu, u nas su novci uvek gotovi!
MATI: Vi ste naše dete, kome ćemo ako nećemo vama. Samo nek je sreće!
PROVODADžIJA: Tako je, to jest, tako; kod dobri i pošteni ljudi nema mlogo izvijanja, to jest, i kubure. Kad će biti veselje? (Materi.) Jeste li vi ispitali devojku, to jest?
MATI: Ona veli, kako stariji urede.
PROVODADžIJA: To je znak da joj je po volji, to jest. (Mladoženji.) Pak šta velite, kad ćemo?
MLADOŽENjA: Kako oni narede.
MATI: Znate, devojki valja mlogo koješta, a radi smo da nam ne crveni obraz. Zato ćemo javiti, dokle jošt vidimo.
OTAC: Ako vam je povoljno, doveče može biti prsten, pa već posle vidićemo.
PROVODADžIJA: To je dobro, (mladoženji) a?
MLADOŽENjA: Ja ne branim, da ne moramo opet dolaziti.
MATI: I ja kažem, zašto bi dvaput trošili.
PROVODADžIJA: Već za trošak nije, to jest, ništa, nego propada, to jest, kuća.
MATI: I to, i to.
PROVODADžIJA: Ajde, mladoženja, žuri se što treba, to jest, za doveče. (Mladoženja poljubi oca i mater u ruku, oni njega u obraz.)
PROVODADžIJA: Zbogom, prijatelju!
OTAC: Zbogom!
PROVODADžIJA (u polasku materi): Pak prijo, samo jednu dobru kiselu čorbu za večeru, to jest.
MATI: Što god zapovedate, sve će biti.
PROVODADžIJA: He, he, he, i pravo je, kakva je lepa prilika, to jest. Onako jednog pečenog ćurka s celerom, to jest, a prijatelju, šta veliš?
OTAC (smeši se): Tako, tako, kažite im sve; jer znate kakve su žene: „E, pa nismo znale“.
PROVODADžIJA: Za testo vam slabo marim, samo nek je dobro vino.
OTAC: Već zato ćemo se potruditi.
PROVODADžIJA: E, sad, zbogom! (S mladoženjom odlazi.)
OTAC: No, fala bogu, skide mi se briga s vrata!
MATI: Vidi se biti dobar momak.
OTAC: Kako je, tako je, samo nek ide beda iz kuće.
MATI: Koga ćemo zvati na prsten?
OTAC: Zovi - komšiju jednog i drugog, pa eto ti.
MATI: Ja mislim da zovemo i kuma Marka.
OTAC: Šta će ti taj?
MATI: Ta znaš, dobar je na jeziku, ako ovi okupe za novce.
OTAC: Pa radi kako znaš. (Odlazi.)
MATI (sprema s astala): Dobro je, dobro je. Fala bogu, kad se svrši. - Julka!
DEVOJKA (iz druge sobe): Čujem, mamo.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|