Ženidba i udadba/6
- UGLED 6.
DEVOJKA (donosi na služavniku slatko i rakiju i poslužuje PROVODADžIJU).
PROVODADžIJA: Dobro zdravlje i sreću. Da Bog dâ da se poznamo i bolje!
OTAC: Da Bog da!
MATI:
DEVOJKA (mladoženji): Izvolte.
MLADOŽENjA: Ja blagodarim! Rakije nikad ne pijem.
DEVOJKA: Ali malo slatkog. (Mladoženja uzima.)
PROVODADžIJA (ocu i materi): Ja bi molio, to jest, na dve-tri reči.
OTAC: Zapovedajte. (Odu svi troje u drugu sobu. Devojka ostavi služavnik na astal, pak sedne spram mladoženje.)
DEVOJKA: Lepo vreme imamo.
MLADOŽENjA: Vrlo lepo (Počivatelna.) Kako se unterhaltujete ovde?
DEVOJKA: Dosta rđavo.
MLADOŽENjA: Imate li lepi balova?
DEVOJKA: Ne baš; znate, muzika nam ne valja, a društvo bi prilično bilo.
MLADOŽENjA: To je najgore kad muzika ne valja:
DEVOJKA: O, znate, tako ferhuncuju da se čovek smejati mora. Wir ha’m eіnen wahren Juckѕ mіt іhr.
MLADOŽENjA: Vi dobro nemecki govorite.
DEVOJKA: O molim, vi me bešemujete. Іch bіn eіne Deutѕchverderberіn:
MLADOŽENjA: A, to se ne može kazati.
DEVOJKA: Kakvi su kod vas balovi?
MLADOŽENjA: Vrlo lepi.
DEVOJKA: A vi imate i muziku lepu?
MLADOŽENjA: Vrlo lepu. Nego nam je sala malena.
DEVOJKA: O, to ja mrzim! Ne može, znate, čovek ni da se okrene, osobito kad je malo veće društvo. I kod nas nije tako velika, al je opet prilična, i slabo se kad i napuni.
|