Ženidba deli Tatomira

* * *


Ženidba deli Tatomira

Fala bogu, fala jedinome,
vino pije Starina Novače,
a sas svoja sva tri mila sina,
sluga gi je deli Tatomire;
svema redom njima čašu dava, 5
kad gu dava Starom Novačine,
em mu čašu vrlo presipuje,
em ga vrlo krivo pogleduje;
zagleda ga Stari Novačina
i upita deli Tatomira: 10
„Čuješ li me, sine Tatomire!
Što mi čašu odviše presipuješ?
Što me odviše krivo pogleduješ?"
Tad govori deli Tatomire:
„Zašto čašu da ti ne presipam? 15
Zašto krivo da te ne pogledam?
Svi se družba moji oženiše,
pa uz kolena i decu uspraviše,
a ti mene ni abera nemaš!"
Tad govori Stari Novačina: 20
„Čuješ li me, deli Tatomire!
Ja odamno radim da te oženim,
no de nađem devojku za tebe,
tu ne mogu pretelja za mene;
de ja nađem pretelja za mene, 25
tu ne nađem devojku za tebe,
de ja nađo devojku za tebe,
i de nađo pretelja za mene,
bog da ubije Grče terzibašu,
preprosi gu i dan odvoija, 30
u nedelju iska da gu uzne;
no čuješ li deli Tatomire,
da ispratimo Grujicu vojvodu,
da ispratimo u Jedrenu gradu,
niko njega ne može da pozna, 35
te da pazi Grče terzibašu,
da l prebira kićene svatove,
sve svatove terzije i delije,
da l uzima te stare ajduce!“
Ispratiše Grujicu vojvodu, 40
ispratiše u Jedrenu gradu.
Od strane je Grujica pazija,
pazija je Grče terzibašu:
on prebira kićene svatove,
sve prebira terzije i delije, 45
pa se vrati Grujica vojvoda,
te kazuje svojemu babajku,
svom babajku, Staromu Novaku,
pa on viknu sva tri sina mila:
„Čujete li, sva tri moja sina, 50
da idemo u Stare planine,
da gi njima puta uvatimo,
da gi njima devojku otnemo!"
Pa stadoše u Stare planine,
poredi gi stari Novačina, 55
četvoricu na četiri mesta,
četiri su puta uvatili,
pa on kaže deli Tatomiru:
„Čuješ li me, deli Tatomire!
Ti mi drži Grče terzibašu, 60
terzibašu, mladog mladoženju;
čuješ li me, mladi Radivoje!
Ti mi udri kuma i starejka;
a Grujica po redom svatove!“
Sve gi junak bija poredija; 65
malo vakat bija postajaja,
otud idu kićeni svatovi,
pred nji ide Grče terzibaša,
pred njim’ ide jedan saat mesta,
te mi meća laka buzdovana, 70
on ga meća gore u visinu,
pa ga čeka sas taj zlatan prsten,
te oblazi goru od ajduce,
ako ima ti stari ajduci,
da ne bidne šteta po svatove. 75
Kad uleze u tu crnu goru,
iskoči mu deli Tatomire:
„De ćeš, kaže, kurvo i đidijo!
Čiju ćeš ti devojku da uzneš?“
Tad je njemu zap'o perutalo, 80
povadio strelu šestoperu,
prestreli ga u tanku polovinu,
pa udara deli Tatomira,
od jednoga dvojicu napravi.
Jopet ide Grče terzibaša, 85
susreja gu mladi Radivoje:
„De ćeš, kaže, kurvo i đidijo!
Čiju ćeš ti devojku da uzneš?“
Opet njemu četo perutalo,
izvadio strelu šestoperu, 90
prestreli ga u tanku polovinu,
od dvoicu četvoricu pravi.
Pa ga srete Gruica vojvoda:
„De ćeš, kaže, kurvo i đidijo!
Čiju ćeš ti devojku da uzneš?“ 95
Opet njemu četo perutalo,
izvadio strelu šestoperu,
udari ga u tanku polovinu,
od troicu šestoricu napravi.
Kad to vide Stari Novačina 100
da izginuše sva tri mila sina,
pa on brže gore uz planinu,
zakrivi se kako medvedina:
„Avaj mene, do boga jednoga!
što mi sva tri sina izginuše!" 105
Pa on vika vilu samovilu:
„Ne daj, vilo, moja posestrimo!
Sva tri sina mene poginuše!“
Otud trči vila samovila,
otud trči i ona trave bere, 110
kad dostiže vila samovila,
govori gu Stari Novačina:
„Udri, kaže, vilo samovilo!
Udri, kaže, Grče terzibašu!
Sva tri sina mene pogubija!“ 115
Prestreli ga vila samovila,
prestreli ga među obe oči,
pa govori vila samovila,
pa govori Starom Novačinu:
„Udri, kaže, Stari Novačino!“ 120
Odgovara Stari Novačina:
„Vrlo me je mene uplašija,
sva tri sina mene pogubija,
vrlo mi je srce izgoreja!“
Vila njemu opet govorila: 125
„Udri, kaže, Stari Novačino!
Ja oam njega, kaže, oslepila,
on te tebe očima ne vidi!“
Tad mi maši Stari Novačina,
tad mi maši lakom buzdovanom, 130
rascepi mu onu rusu glavu,
iz glavu mu mozak izvadija,
i tad stade stari Novačina,
da on pita Grče terzibašu,
da ga pita čije je koleno. 135
Tad govori Grče terzibaša:
„Ja sam, kaže, još mali zagubljen,
imaja sam jednog starog oca,
u tvrdoga grada Kačanika,
po imenu Starog Novačinu, 140
imaja sam i jednoga brata,
po imenu deli Tatomira,
i drugoga mlada Radivoja,
i trećega Gruicu vojvodu“.
Viknu tada stari Novačina: 145
„Avaj mene, do boga jednoga,
ti si sva tri brata pogubija,
ja sam, kaže, Stari Novačina!
Avaj mene, do boga jednoga!
Da li mogu tebe leka naći?“ 150
Odgovara Grče terzibaša:
„Bog ti ubija laka buzdovana,
kada si ga, kaže, napravija,
sas otrov si njega zatopija
i mene je mozak otrovaja; 155
mene leka motika i lopata,
crna zemlja i zelena trava!“
Tada maši stari Novačina,
maši, kaže, svoju ostru sablju
te ubode svoje živo orce: 160
„Da se znade kako svi junaci,
stari otac sas četiri sina,
među sobom, kaže poginusmo,
a za jednu, je li, žensku glavu.“


Reference

Izvor

  • Narodna književnost Srba na Kosovu - Junačke pesme, priredio dr. Vladimir Bovan, Jedinstvo, Priština, 1980, str.: 214-218.
  • Vladimir Bovan: Antologija srpske narodne epike Kosova i Metohije, Jedinstvo, Priština, 1974., str. 266-271.