Ženidba Šćepana Jakšića
0001 Dvorbu dvori Jakšića Šćepane
0002 U Sapletu gradu bijelome,
0003 U Turčina Bojačića Alije.
0004 Dvorio ga za devet godinah,
0005 Ne dvori ga da izdvori blago,
0006 Ni dolame nove ni polovne,
0007 No Fatimu lijepu đevojku,
0008 Ne bi li joj obljubio lice –
0009 Ne moga je ni okom viđeti.
0010 Dok zalježe deseta godina,
0011 Pa se Turci u lov podigoše
0012 I zovu Bojačić’ Aliju:
0013 ”Ajde, Alija, u lov da idemo!”
0014 Pa Alija slugu dozivaše:
0015 ”A, Šćepane, dovedi mi đoga!”
0016 Skoči Šćepan, osedla mu đoga,
0017 No Alija govori Šćepanu:
0018 ”Hajde, slugo, u lov da idemo!”
0019 Šćepan se u bolest metnuo,
0020 E ga boli noga u koljeno:
0021 ”Ja ne mogu odit’ uz planinu!”
0022 Ono reče, obrnu Alija.
0023 Brzo Šćepan u dvorove pođe
0024 I doziva robinju Kumriju,
0025 Te robinji riječ govorio:
0026 ”A, ču li me, robinja Kumrija,
0027 Izda’ mene Fatimu đevojku,
0028 I daću ti jednu bocu zlata!”
0029 E se mlada slakomi na blago
0030 I Šćepanu riječ govorila:
0031 ”Nu pričeka’ Jakšiću Šćepane
0032 Pričeka’ noći do jacije,
0033 Dok večera lijepa đevojka!”
0034 On pričeka dok jacija dođe,
0035 Pa đevojci u odaju pođe,
0036 Viđe ga Turkinja đevojka,
0037 Od zemlje je na noge skočila,
0038 Sa Šćepanom mlada govorila:
0039 ”Da što si tu, svinjo i od svinje!”
0040 Za b’jela se grla ufatiše,
0041 Nose se, do ponoći bilo,
0042 Dok ih oba pljene popadoše,
0043 Šćepana b’jele i krvave,
0044 A đevojku voda popanula.
0045 Stade Šćepan padat’ na koljena,
0046 Pa se poče varati s đevojkom:
0047 ”A, đevojko, sreće ne imala,
0048 Nu, pogleda’ na pendžer od kule,
0049 Po odaji sunce ogrijalo –
0050 Sa’ će Alija iz planine doći,
0051 Oba će ne u odaju naći,
0052 Biće gore i tebe i mene!”
0053 Na prozor se mlada obrnula
0054 I bijele ruke otpuštila,
0055 Šćepan dugo i široko manu,
0056 Šnjom udari u dušeku meku
0057 I đevojci obljubio lice.
0058 Šćepana je sanak prevario,
0059 Te osvanu u krilo đevojci,
0060 Pa ga budi Fatima đevojka:
0061 ”O, Šćepane, dragi gospodaru,
0062 Hajde uzmi najem na godine,
0063 Pa ti bježi u Prilipu gradu!”
0064 Hitro je Šćepan poslušao,
0065 Blago skupi, u Prilip pobježe.
0066 Kad Alija od planine dođe
0067 I robinja pred njim na put pođe,
0068 Te se plače svome gospodaru:
0069 ”Gospodaru, čudo da ti kažem
0070 Od zuluma tvoje vjerne sluge,
0071 Što obljubi Fatimu đevojku
0072 Bez testira i tvoga i moga!”
0073 Kad Alija na dvorove dođe,
0074 On bez volje sjede u dvorove,
0075 Pa je sitnu knjigu napravio,
0076 Te je posla Jakšiću Šćepanu:
0077 ”Mio zete, ako budeš suđen,
0078 Kupi svate, hajde za đevojku!
0079 Ti okupi svatah tri stotine,
0080 No nemo’ zvati srpske poglavice,
0081 I nemo’ zvat’ Relju kavgadžiju
0082 I ne zovi Marka manitoga!
0083 Ne kupi svate po hainstvu,
0084 No pokupi svate po delijnstvu,
0085 Po ođelu i dobru oružju,
0086 Hodžaklije i hodžakoviće,
0087 Sve suvrst od dvadest godinah,
0088 Da mi bude dika pred Turcima
0089 Kakvi su mi svati za Fatimu!”
0090 Kad Šćepana knjiga dopanula,
0091 Ali viđe što mu sitna piše;
0092 Druga ga je knjiga dopanula
0093 Od Turkinje njegove đevojke,
0094 U knjigu mu mlada opravila:
0095 ”O, Šćepane, dragi gospodare,
0096 Ti ne sluša’ što t’ Alija piše,
0097 Alija ti oko glave radi;
0098 Ti ne kupi svate od delijnstva,
0099 No pokupi svate po hajinstve,
0100 Hodžaklije i hodžakoviće,
0101 Sve junake od kućah dobrijeh,
0102 Što ne žale za obraz ginuti –
0103 Stara svata Obilić Miloša,
0104 Barjaktara Relju Krilatoga,
0105 A cavuša Kraljevića Marka,
0106 No ne ostav’ vojevodu Janka;
0107 I dozovi Kavgu Radosava,
0108 E je junak srca velikoga,
0109 Velje glave, očih krvavijeh,
0110 Đe on vidi u goru Turčina,
0111 E ga gleda mrko porijeko,
0112 Bježe od njega vlasi i Turci;
0113 Dva đevera, dva Vojinovića,
0114 Šnjima hodi u Sapletu gradu!”
0115 Kad Šćepana knjiga dopanula,
0116 Velike je svate sakupio,
0117 Povede ih u Sapletu gradu.
0118 Divno Turci svate dočekaše,
0119 Dosta daju piva i jestiva,
0120 U sofru svati nazdravljahu.
0121 Pa skočiše dva đevera mladi,
0122 Uljegoše lijepoj đevojci.
0123 Dimno im se mlada poklonila,
0124 Desne im ruke poljubila,
0125 A prosipa suze od obrazah.
0126 Pitaju je dva Vojinovića:
0127 ”A što ti je, naša snaho mlada?
0128 Ali si se, snaho, prepanula,
0129 E l’ nijesu svati ođeveni
0130 Ali su ti nemili đeveri?”
0131 Đevojka stidom besjedila:
0132 ”Sve je u volju kako sam viđela,
0133 No sam vi se jadna prepanula,
0134 E sam danas očima viđela
0135 Đe se griju dva gvozdeni ražnja
0136 Da se peku dva đevera mladi.”
0137 Tada reče Vojinović Marko:
0138 ”Bježi, Janko, među svatovima,
0139 E hoćemo oba poginuti,
0140 Naša će se kuća iskopat’!”
0141 Ne kćeše se braća ostaviti;
0142 Otud dođe šezdeset Turakah,
0143 Zaklaše ih ka dvoje jagnjadi
0144 I ispekoše dva đevera mlade.
0145 Glas dopade Kraljevića Marka
0146 E peku dva đevera mlade.
0147 Skoči Marko od zemlje na noge
0148 I svi svati jedanak ostali,
0149 Keisaše na vrata od grada,
0150 Al’ su pusta zatvorena vrata,
0151 Pred vrata trides’ vrataržija,
0152 Svakojemu posjekoše glavu,
0153 Pa na vrata svati keisaše,
0154 Biju redom vrata topuzima,
0155 Od topuzah ćepanice skaču.
0156 Dokle dođe Kraljeviću Marko
0157 I udari topuzom u vrata,
0158 Natroje ih bješe salomio,
0159 Izljegoše svatah pet stotinah.
0160 Povrati se Marko natragove,
0161 I šnjim ojde Kavga Radosave,
0162 Pa za sobom vrata zatvoriše,
0163 U dvorove dođoše Aliji,
0164 Gole sablje nose u desnice,
0165 U Turke uriš učiniše
0166 I stotinu glavah posjekoše,
0167 Ufatiše Bojičić’ Aliju,
0168 I njegova dva posopca sina.
0169 Nogo Marko govori s Alijom:
0170 ”Prijatelju, da se podmirimo,
0171 Da ti vrnem dare natragove!”
0172 Pa mu zakla dva blizanca sina,
0173 Nagoni ga Kraljeviću Marko
0174 Da zalaga meso od sinovah,
0175 No ga gleda mrko porijeko,
0176 Vrže sabljom, posječe mu glavu.
0177 Po dvore mu pokupiše blago
0178 I uzeše Turkinju đevojku,
0179 Povedoše u Prilipu gradu.
0180 Zdravo dođe, vesela mu majka!
