Ženidba Šarca Mahmutage

* * *


Ženidba Šarca Mahmutage

0001 Od kako je svijet postanuo
0002 Nije ljepši svijet procvatio,
0003 Nit je ljepša podrasla divojka.
0004 K’o što danas na Ungjurovini
0005 U Kaniži bega Alajbega
0006 A na ime Hata jedinica.
0007 Hati sada trinajest godina;
0008 Kad joj bilo tri godine dana,
0009 Tad je majka u mejtef poslala.
0010 Kad se Hati sedam navršilo,
0011 Tad je cura mejtef ostavila.
0012 Ilumli se cura dogodila,
0013 Četiri je hatme učinila,
0014 Kad je cura mejtef ostavila,
0015 Babo ćeri kafaz napravio,
0016 Pa je mlada u kafazu rasla.
0017 Kad joj bilo dvanajest godina,
0018 Sad izašla na ćemal divojka.
0019 Pristala se cura dogodila,
0020 A od više soja gospodskoga,
0021 Pa se cura čula na daleko.
0022 Prosci prose na četiri strane;
0023 Četiri je bega zaprosila,
0024 I dvadeset aga sa Ungjura,
0025 Dvije paše prose od Budima,
0026 Sedamnajst je prosi Misirlija.
0027 Ja kake su mlade mušterije,
0028 Svaki teži malo od vezira;
0029 Pedeset je prosi Osmanlija,
0030 Ali Hata ni za jednog neće.
0031 Tako prošlo tri mjeseca dana,
0032 Da vidimo bega Alajbega.
0033 Jedno jutro beže uranio,
0034 Pa ga Hati eto u odaju.
0035 Kada cura babu opazila,
0036 Ispred babe na noge skočila,
0037 Na nogama babu dočekala.
0038 Njojzi beže veli u odaji:
0039 „Ćeri Hate u babe jedina,
0040 Deder babi u odaji kaži,
0041 Za koga bi najvolila poći,
0042 Onom će te babo poklonuti.
0043 Već su meni ćeri dodijali,
0044 Tvoji prosci ćeri po Kaniži.
0045 Što imado bjelice šenice,
0046 Tvoji prosci ćeri pojedoše,
0047 Što imado ječma ogruhana,
0048 Sve prosački konji pojedoše“.
0049 Kada cura razumila riči,
0050 Ona veli roditelju svome:
0051 „Babo dragi, ako boga znadeš
0052 Ti rodio, a ti odhranio,
0053 Moreš mene u vodu baciti,
0054 Još ja babo za udaje nisam“.
0055 Kada beže razumio riči,
0056 Pa on veli svojoj jedinici:
0057 „Kad je tako moja jedinice,
0058 Ja ti krivo učiniti neću,
0059 Nit’ ću tebe dati preko volje,
0060 Da b’ prosio s’ tobom po Kaniži“.
0061 Pa okrenu na odajska vrata.
0062 To se čudo na daleko čulo,
0063 Da divojka nije na udaju.
0064 Za to čuo paša od Kaniže,
0065 I paša je Hatu zaprosio;
0066 Paši kažu pedeset godina,
0067 A divojci trinajsta godina.
0068 Kada prosci Hatu zaprosiše,
0069 Ona babi veli Alajbegu;
0070 „Neću babo paše Kanižkoga,
0071 Volim babo u vodu skočiti,
0072 Neg’ mu biti ljuba uz kolino“.
0073 Kad te beže riči razumio
0074 Pa on ćeri reče u odaji:
0075 „Ćeri Hato, u mene jedina,
0076 Ja te paši ne dam preko volje“.
0077 I ne dade paši jedinice.
0078 To je paši vrlo mučno bilo.
0079 Vidi kurve paše Kanižkoga,
0080 Đe šarenu knjigu napravio,
0081 Pa je paša spremi sa Kaniže.
0082 Kome posla knjigu šarovitu?
0083 A na ruke Sibinjliji banu,
0084 Šta j’ u knjizi paša napravio:
0085 Moj sestriću od Sibinja bane,
0086 Deder piši knjigu šarovitu,
0087 Pa je spremi do naše Kaniže;
0088 Evo u nas podrasla divojka
0089 Lipa Hata bega Alajbega.
0090 Sad je Hata na ćemal divojka,
0091 Na Hatu su prosci navalili,
0092 Dvi je age prose iz Budima,
0093 Prose bezi, prose alajbezi,
0094 Ali Hata ni za jednog neće.
0095 I ja sam je zaprosio bane,
0096 Pa vire mi ni mene ne šćede.
0097 Deder bane ti zaprosi Hatu,
0098 Jere Hata za Turčina neće,
0099 Neće l’ ćeti moj sestriću za te,
0100 Neće l’ ti je beže poklonuti.
0101 Ako b’ tebe odbili sestriću,
0102 Te je ne bi dao Alajbeže,
0103 Ti njegaka na mejdan pozovi,
0104 Neće t, beže, na mejdan izaći,
0105 Jere si se čuo na daleko,
0106 A bega je starost osvojila.
0107 Kad ne šćedne na mejdan izaći,
0108 Ti pokupi silovitu vojsku,
0109 Sigji s’ vojskom pod Kanižu bilu
0110 Ja ću tebi biti u pomoći,
0111 Neću dati kavge zametnuti,
0112 Ja ću curu tebi opremiti,
0113 Pa je vodi do Sibinja svoga,
0114 Pa se ženi curom kod Sibinja.
0115 Kad je paša knjigu napravio,
0116 Posla knjigu do Sibinja grada.
0117 Kada knjiga sigje do Sibinja,
0118 Kada bane knjigu pregledao,
0119 I vidio što mu knjiga kaže,
0120 Odmah drugu knjigu napravio,
0121 Pa je posla na Kanižu ravnu,
0122 A na ruke begu Alajbegu;
0123 Šta j, u knjizi bane napravio?
0124 Eto knjiga beže Alajbeže,
0125 Ja sam čuo u Sibinju svome,
0126 Đe si bostan bašču posadio,
0127 U bostanu svakaka cvijeća,
0128 I alkatmer i rumena ruža,
0129 Dok miriše svak je begeniše,
0130 Kad prestane onda niko neće.
0131 Daleko joj miris udario,
0132 Sišo beže do Sibinja moga,
0133 Ja sam beže miruh opazio,
0134 Opazio pa ga begeniso.
0135 Utrgni der ružu iz bostana,
0136 Utrgni je meni pošalji je.
0137 Spremi meni sa odžaka Hatu,
0138 Ili meni na mejdan izagji,
0139 Ili eto mene do Kaniže
0140 Svu Kanižu vatrom popaliti.
0141 Ja ću tebe živa ufatiti,
0142 Na svake te muke udarati,
0143 Opet Hatu tvoju ufatiti,
0144 Pa se opet njome oženiti,
0145 Bolje ti je Hatu opremiti
0146 Na lip način ti opremi Hatu
0147 Da budemo srcem prijatelji.
0148 Il mi sigji na polje Muhačko,
0149 Da junački mejdan podilimo.
0150 Ili za se đebeliju nađi,
0151 Il’ ću tebi pod Kanižu sići“.
0152 Kad je knjigu taku opremio,
0153 Kada knjiga na Kanižu sigje,
0154 A na ruke begu Alajbegu,
0155 To se čudo na daleko čulo.
0156 Kad su čuli po Ungjuru Turci,
0157 Svak ostavi begovu divojku;
0158 Nesmije se niko prefatiti,
0159 Svako znade Sibinjliju bana.
0160 A Alajbeg ostario v’oma,
0161 On ne more na mejdan izaći,
0162 To se čudo na daleko čulo.
0163 Haber sigje na široku Liku,
0164 Do begluka Like Mustajbega.
0165 Piju piće ličke nabodice,
0166 U vrh kola Lika Mustajbeže,
0167 Redom ih je tries i četiri,
0168 Jandal mladež sjedi u begluku,
0169 Piju piće razgovaraju se,
0170 O svačem su eglen otvorili,
0171 O junaštvu i o dobri konji,
0172 Svaki sebe i paripa fali.
0173 Dokle koji jeste silazio,
0174 I gonio ata niz ćesarsku,
0175 Ja izveo kićenu divojku,
0176 Oženio divna krajišnika;
0177 Ja izveo roba ja robinju,
0178 Ja iznio posječenu glavu.
0179 A sve šuti Tale Ibrahime,
0180 Već okis’o glavu oborio:
0181 Kad mu koja obredica dogje,
0182 Brk uvije a čašu popije.
0183 A pita ga Lika Mustajbeže,
0184 „O Talane lički razgovoru,
0185 Što ne fališ sebe ni kulaša,
0186 Već okis’o glavu objesio,
0187 Kad mi znamo da si junak pravi.
0188 Što ne fališ sebe ni kulaša?
0189 A Tale mu veli u begluku:
0190 „Muči Lika mukom zamuknuo,
0191 Ja ne mogu beže govoriti,
0192 Ja kamo li sebe pofaliti.
0193 Što bi sebe ja falio Lika,
0194 Kad od fale neima koristi,
0195 Ko se fali, on se i sam švanji.
0196 Eto Lika doli u Ungjuru,
0197 U Ungjuru u biloj Kaniži,
0198 Lipa Hata bega Alajbega,
0199 Pa je mlada u kafazu rasla,
0200 Ne vidila sunca ni mjeseca.
0201 Kad joj bilo trinajest godina,
0202 Na nju beže prosci navalili,
0203 Prose bezi prose alajbezi,
0204 Ali Hata ni za koga neće.
0205 Prosio je paša od Kaniže,
0206 Nije ćela ni za pašu poći,
0207 Na to se je paša ražljutio,
0208 Poslo knjigu do Sibinja bila
0209 Svom sestriću Sibinjliji banu,
0210 Da on prosi Hatu Kanižkinju.
0211 Kada banu knjiga dogazila,
0212 Onda drugu bane napravio,
0213 Poslo knjigu na Kanižu bilu,
0214 A na ruke Alajbegoviću,
0215 Da mu spremi na ruke divojku,
0216 Ja da njemu na mejdan izagje,
0217 Ako ne smij’ na mejdan izaći,
0218 Da će vlašče pod Kanižu sići
0219 I dovesti silovitu vojsku.
0220 Pa ti beže Ungjurlije znadeš,
0221 Sav se Hate Ungjur oskočio.
0222 Kol’ko pašu znadem od Kaniže,
0223 On će Hatu vlahu upustiti,
0224 Pa što bi se beže pofalio,
0225 Kad junaka u begluku neja,
0226 Da bi vlahu na mejdan izašo.
0227 I Hatom se sada oženio.
0228 A sve age nikom ponikoše,
0229 A u crnu zemlju pogledaše,
0230 Kako trava na zavojke raste,
0231 Baš ko dojke u lude divojke,
0232 Kad izagje u petnest godina.
0233 Dok izniče momak u begluku;
0234 „Evo majka rodila junaka,
0235 Ja ću čisto zečka uzjahati,
0236 Ja ću sići do Kaniže bile,
0237 Ja ću Hatu sebi izprositi,
0238 I vlaščetu na mejdan izaći.“
0239 Kad te Tale riči razumio,
0240 Pa on momku veli u begluku:
0241 „Hajd otale momak golotinja,
0242 Zar je za te begova divojka?
0243 Prosili je age i spahije,
0244 Prose bezi prose alajbezi,
0245 Prosile je paše od Budima.
0246 Misirlije s –njima Osmalnije,
0247 Pa da tebe zapane divojka,
0248 Jednom agi na širokoj Lici.“
0249 To je momku vrlo teško bilo,
0250 Iz begluka okrenu na vrata,
0251 Ode momak svojoj biloj kuli.
0252 Kada side kuil i avliji,
0253 Pa okrenu niz mostove kuli,
0254 Seiz primi od age zekana.
0255 Da vidimo momka na Udbini,
0256 Đe on Simu iz odaje viknu:
0257 „Seiz Simo opremaj zekana,
0258 Dobro moga opremi zekana,
0259 Ko da idem u bajram džamiju,
0260 Jer ću Simo do Kaniže sići,
0261 Meni valja na zagled divojci.“
0262 Pa se momak stade opremati,
0263 Ja kako se u odaji sprema,
0264 Ponajprije gaće i košulju,
0265 Po košulji dvi islah đečerme,
0266 Na jednoj su toke i ilike,
0267 A na drugoj puca pozlaćena,
0268 Pa po njima dolamu zelenu.
0269 Kad obuče mor čohe čakšire,
0270 Sve po njima izvedene guje,
0271 Sve od čista zlata mletačkoga,
0272 Su dvi strane dvi almazli grane,
0273 Kuda šavi tuj širiti zlatni,
0274 Sva dolama iskaljata zlatom,
0275 Sva je butum izvezena zlatom.
0276 Za pas zadi oba dževerdara,
0277 Pokraj njiha palu okovanu,
0278 Pa pripasa na gajtanu ćordu,
0279 Istom s’ aga takum učinuo,
0280 A upade ostarila majka,
0281 Svoga sina pita u odaji:
0282 „Sine Meho u mene jedini,
0283 Kuda si se opremio Meho?“
0284 A veli joj Meho u odaji:
0285 „Hoću majko na Kanižu sići,
0286 I hoću se majko oženiti
0287 Lipom Hatom bega Alajbega,
0288 Te se spremam majko na odžaku,
0289 Jer mi valja na Kanižu sići.
0290 Ne bi majko sišo na Kanižu
0291 Porad Hate bega Alajbega,
0292 Da nij’ Hata pod pizmom divojka
0293 Od džidije Sibinjlije bana,
0294 Jer mi valja na mejdan izaći
0295 Dušmaninu, Sibinjliji banu.“
0296 Kada majka sina razumila,
0297 Ona veli Mehi u odaji:
0298 „Be aferim, moje dite drago,
0299 Kad ćeš sine na Kanižu sići
0300 Porad Hate bega Alajbega,
0301 Sad ja znadem, da sina imadem,
0302 Kad se primi pod pizmom divojke.
0303 Da nij sine pod pizmom divojka.
0304 Ja te sinom ne bi više zvala.
0305 Hajde sine u sto dobri časa,
0306 Što mislio ono učinio,
0307 Dušmani ti pod nogama bili,
0308 Ko zekanu ploče sve četiri!
0309 Isprosio begovu divojku,
0310 Pa se sine oženio s-njome,
0311 I zdravo je sveo na Udbinu!“
0312 To rekoše pa se rastadoše:
0313 Ode Meho niz visoku kulu,
0314 On u prezid do zekana sigje.
0315 Kad mu Simo ata opremio,
0316 Dobro ata agi opremio.
0317 Kad izvede ata na avliju,
0318 Aga ata od seiza primi.
0319 Kad poside ata u avliji,
0320 Nije fajde kriti mu junaštva.
0321 Nit’ se sedla prime ni zekana,
0322 Već sa zemlje zečku u pučile.
0323 On kroz ruku promače kajase,
0324 Seiz Simo vrata otvorio,
0325 Aga mamna išćera zekana,
0326 Otišće ga niz polje Udbinsko.
0327 Kada aga polje pregazio,
0328 U planine prsim udario,
0329 On Udbinu za se ostavio,
0330 Ode aga sa Udbine ravne,
0331 Ne znamo mu roda ni plemena.
0332 Taj se aga zove na Udbini,
0333 Njega viču Šarac Mehmedaga.
0334 Momku dvajest i treća godina,
0335 A prist’o se momak dogodio,
0336 Gazi brda a gazi doline,
0337 A ne pazi ni noći ni dana,
0338 Jedno jutro pod Kanižu sigje.
0339 Uz Kanižko polje udario,
0340 Vrlo aga zečka rasrdio,
0341 A zekan se harli pretrefio,
0342 Sve mu đema fata na zubove,
0343 Uzmahuje iz ramena vratom.
0344 Od zečka se pina odvaljuje,
0345 Preko age baca klobukove,
0346 Klobukove baš ko golubove,
0347 Na sapima kalja risovinu.
0348 Da vidimo Hate Kanižkinje,
0349 Uranila cura u odaji,
0350 Ona sjedi kod džamli pendžera,
0351 A pogleda uz polje Kanižko.
0352 Kad ugleda momka i zekana,
0353 Skoči cura od zemlje na noge,
0354 Ona viče ostarilu majku:
0355 „Mati moja pridi do pendžera,
0356 Vidi mati što vidila nisi;
0357 Vidi mati momka i zekana,
0358 Il je majka od mora trgovče,
0359 Il je meni majko mušterija?
0360 Ako meni bude mušterija,
0361 Podajte me onome junaku,
0362 Ja sam njega vrlo sevdisala.“
0363 Kad pogleda mati od penžera,
0364 Čim ugleda momka i zelenka,
0365 Čim ga vidi odmah ga poznade.
0366 Ona ćeri veli u odaji:
0367 „Muči ćeri, nemoj budaliti,
0368 Dobro momka i zekana znadem;
0369 Ono nije od mora trgovče,
0370 Nit je tebi ćeri mušterija;
0371 Ono j’ aga sa Udbine ravne,
0372 Sin rogjeni Šarca Mahmutbega,
0373 Po imenu Šarac Mehmedaga.“
0374 U riječi u kojoj bijahu
0375 Dojde Meho do bijele kule,
0376 On pred kulom oside zekana.
0377 Sluge njemu zečka prifatiše,
0378 Ode aga u muške konake,
0379 A đe sjedi Ahmed Alajbeže,
0380 Aga begu turski selam viknu,
0381 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0382 Beg posadi agu uz kolino,
0383 A veli mu beže u odaji:
0384 „Oklen jesi od senta kojeg si?“
0385 A aga mu veli u odaji:
0386 „Beže dragi na odžaku tvome,
0387 Kad me pitaš, pravo da ti kažem.
0388 Ja sam beže sa široke Like.
0389 Jesi l’ čuo Šarca Mahmudagu
0390 I njegova malog Mehmedagu;
0391 Ja sam glavom mladi Mehmedaga.“
0392 Tude oni eglen zavrgnuli,
0393 Dok im vakat od akšama bio.
0394 Kada oni akšam saklanjaše,
0395 Iznese se gospodska večera,
0396 Beg za sofru sjede u aharu,
0397 Pa on veli Šarcu Mehmedagi:
0398 „Bujrum sinko, da mi večeramo.“
0399 A Meho mu veli u odaji:
0400 „Aja beže od tog fajde neja,
0401 Ja ti beže večerati neću,
0402 Kad sam pošo sa široke Like,
0403 Zakleo se u sedlu zekanu,
0404 Da kod tebe večerati neću,
0405 Ja li slatko jal’ beže nikako,
0406 Čuo jesam na širokoj Lici,
0407 Da imadeš na odžaku Hatu,
0408 Da je ljepše u Ungjuru neja,
0409 Pa sam tebi sišo i kapiji,
0410 Da mi beže pokloniš divojku,
0411 Jer se beže oženio nisam,
0412 Rada bi se beže oženiti.
0413 Ako meni pokloniš divojku,
0414 Ja ću beže onda večerati.
0415 Ako meni ti ne daš divojke,
0416 Ja ti beže ni večero nisam.
0417 Na me nisi ništa potrošio,
0418 Odo odmah svome zavičaju;
0419 Ja ti beže ni noćiti neću“.
0420 Kad te beže riči razumio,
0421 Pa on veli agi Mehmedagi:
0422 „Mehmedaga sa široke Like,
0423 Ja bi tebi poklono divojku,
0424 Al je moja pod mahanom Hata,
0425 Na njoj pena Sibinjlije bana“.
0426 A veli mu aga u odaji:
0427 „Muči beže, nemoj budaliti,
0428 Da ti nije pod penom divojka,
0429 Ja joj nebi bio mušterija“.
0430 Kad Alajbeg te razumi riči,
0431 Pa on veli agi u odaji:
0432 „Čekni sine, dok upitam majke,
0433 Je li kail majka i divojka?“
0434 Beže ode odaji na vrata,
0435 Pa ga eto u ženske konake.
0436 Kada beže pade u odaju,
0437 Tude majku najde i divojku.
0438 Ja šta beže reče u odaji,
0439 „Ljubo moja ako Boga znadeš,
0440 Meni dojde aga iz Udbine,
0441 Sin jedini Šarca Mahmudbega;
0442 Po imenu Šarac Mehmedaga;
0443 Ja ga pozva, da za sofru sjede
0444 On se meni zakle u odaji,
0445 Da on sa mnom večerati neće,
0446 Dok mu Hate neću poklonuti,
0447 Sad ja ne znam šta ću i kako ću;
0448 Sramota ga rezil učinuti,
0449 Na konaku u aharu svome.“
0450 Kad te majka riči razabrala,
0451 Pa u Hatu svoju pogledala;
0452 Na nju Hata okom namignula,
0453 Onda veli Alajbegovica:
0454 „Moj Alajbeg, kako tebi drago,
0455 Sramota ga režil učinuti.
0456 Moj Alajbeg na našem konaku,
0457 A Hata je kail za Mehagu.“
0458 Kad te beže riči razumio,
0459 On se vrati odaji na vrata,
0460 Za njim Hata skače po aharu,
0461 Te dostiže babu pred odajom,
0462 Pa ti zlatan jagluk dofatila
0463 Da ga daje malom Mehmedagi,
0464 Neka znade da je izprosio.
0465 Kada beže pade u odaju,
0466 Agi dade od zlata jagluka.
0467 Tad je znao mali Mehmedaga
0468 Tad je znao, da je isprosio,
0469 Pa se rukom fati u džepove,
0470 On izvadi od zlata prstenje,
0471 I od sebe dade obilježje,
0472 Hata njemu sedam boščaluka.
0473 Onda Meho na noge skočio,
0474 Pa sam aga za sofru posjeo.
0475 „Bujrum beže, da mi večeramo.“
0476 Tude oni oba večeraše,
0477 Iza sofre na noge skočiše.
0478 Sluge njima legjen unesoše,
0479 I obadva kad ruke opraše,
0480 U halvatu oni posjedaše,
0481 A sluga im kafu podkučio
0482 Kafu srču i razgovaraju
0483 Dok im vakat od jacije bješe.
0484 Mehmedaga na noge skočio,
0485 Na se aga avdest udario
0486 Pa ga eto niz visoku kulu.
0487 Erzan dade aga pred kapijom,
0488 Skupljaju se Kanižki ajani.
0489 Kad se džemat tude iskupio
0490 I klanjaše tude đematile;
0491 Kad se Begu duga odužiše,
0492 Rasuše se age iz odaje,
0493 Svako ode do konaka svoga,
0494 Aga s begom osta u odaji.
0495 Upadoše četiri sluškinje:
0496 „Mehmedaga punica te traži,
0497 Da ti njojzi ideš u odaju.“
0498 Odmah Meho na noge skočio,
0499 Iz odaje momak okrenuo,
0500 Pa ga eto u ženske konake.
0501 Kad upade u halvat odaju,
0502 Kad mu sjedi majka u odaji,
0503 Pred njom šiljte od četiri pedlja,
0504 Zamakla se majka do pojasa
0505 Viš’ nje Hata stoji podviv ruke.
0506 Njima Meho turski selam viknu,
0507 Majka zetu selam odprimila,
0508 Pomače se sa šiljteta svoga,
0509 Zetu svome mjesto napravila.
0510 Vidi Mehe radosna mu majka,
0511 Đe on pride majci u odaji,
0512 U obije poljubio ruke,
0513 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0514 Kada sjede aga u odaji,
0515 A veli mu Alajbegovica:
0516 „Zete dragi Šarac Mehmedaga,
0517 Ti isprosi moju jedinicu,
0518 Ali zete Šarac Mehmedaga,
0519 Neka znadeš moje dite drago,
0520 Da je Hata pod pizmom divojka,
0521 Od džidije Sibinjlije bana.“
0522 A veli joj aga u odaji:
0523 „Mati moja, nemoj budaliti,
0524 Da ti nije pod pizmom divojka,
0525 Ja joj ne bi bio mušterija.
0526 Već čuješ me ostarila majko,
0527 Daj povedi na prsten divojku,
0528 Da ja vidim tvoju jedinicu,
0529 Imadem li zašto poginuti,
0530 I junački mejdan dijeliti.
0531 Jesam s’ imo zašto zamučiti,
0532 I Kaniži zečka doćerati.
0533 Starka Hati veli u odaji:
0534 „Ćeri Hate u mene jedina,
0535 De ukloni jagluk sa očiju,
0536 Nek te aga vidi u odaji.“
0537 Kada Hata majku poslušala,
0538 Pa od oka jagluk otisnula.
0539 Sijnu lišce baš ko žarko sunce.
0540 Kad je aga vidi u odaji,
0541 Meho momak na noge skočio,
0542 Premače se Hati u odaji
0543 A fati se rukom u džepove,
0544 Ustače joj od zlata prstenje,
0545 Pa se momak povi po pojasu,
0546 Pod grlo se zubi dohvatio,
0547 Poljubi je tri četiri puta.
0548 A veli mu Alajbegovica:
0549 „Stid te bilo mali Mehmedaga,
0550 Što mi ljubiš dite u odaji?
0551 Kad odvedeš Hatu na Udbinu,
0552 Onda ljubi koliko ti drago“.
0553 Zastidi se mali Mehmedaga,
0554 On od sebe otišće divojku.
0555 A veli mu Alajbegovica:
0556 „Ah moj zete mali Mehmedaga,
0557 Hoćeš agi ići na Udbinu.
0558 Samo aga mali Mehmedaga,
0559 Kada dojdeš na Udbinu ravnu.
0560 I povedeš kićene svatove,
0561 Nemoj aga svata omaliti,
0562 Jer ti znadeš Sibinjliju bana,
0563 A poznaješ polje pod Muhačem,
0564 Ravno se je polje pregodilo“.
0565 A veli joj aga u odaji:
0566 „Ne budali crna kukavice,
0567 Ja bi lahko svate pokupio,
0568 Ali ne znam crna kukavice,
0569 Jesi li ih kadra dočekati.“
0570 A gospoja agi govorila:
0571 „Muči aga nemoj budaliti,
0572 Što imade gospa u Kaniži,
0573 Što imade aga ćefenaka,
0574 Što ih aga pod najam izdaje,
0575 Da mi sjaše serasker pred vojsko,
0576 I sa njime stotinu hiljada,
0577 Ja bi mogla njega dočekati,
0578 Svakog aga dobro darovati;
0579 Od nefera taman do čauša,
0580 Svakom žutu dati madžariju,
0581 A zabitu dvajest madžarija,
0582 Nemoj meni svata omaliti,
0583 Ja ću svate dobro dočekati,
0584 Dočekati dobro darovati“.
0585 Kada majka reče Mehmedagi,
0586 Da je svate kadra dočekati,
0587 Ode aga u muške konake
0588 Đe mu beže sjedi u odaji,
0589 Tude aga konak učinuo
0590 I u jutro rano uranio,
0591 Pa ga eto niz visoku kulu.
0592 Premače se aga do bunara
0593 Da udara turski avdest na se.
0594 Kada aga do bunara dojde,
0595 On divojku na bunaru najde.
0596 Koliko je aga uranio,
0597 Prije njega Hata uranila
0598 I testiju vrgla pod fiskiju.
0599 Kada agu ugleda divojka,
0600 Pa pobiže u visoku kulu.
0601 Aga avdest udario na se,
0602 Pa on ezan dade po Kaniži,
0603 Sastaše se age na aharu.
0604 Kada oni sabah saklanjaše,
0605 Svako svome okrenu aharu,
0606 Mehaga se stade opremati.
0607 Kad se aga spremi u odaji,
0608 Izagjoše četiri sluškinje,
0609 Iznesoše agi boščaluke;
0610 Aga dili žute madžarije.
0611 Dok darova sluge i sluškinje,
0612 On potroši pedeset dukata,
0613 Pa ga eto niz visoku kulu,
0614 Isprati ga beže sa odžaka.
0615 Kad se oni oba rastadoše,
0616 On delija prefati zekana,
0617 On u hegbe metnu boščaluke
0618 Pa poside u avliji zečka.
0619 Sluge agi vrata otvoriše,
0620 On kroz ruku promače kajase,
0621 Pa otišće iz mermer avlije,
0622 Seire ga majka i divojka.
0623 Kad se polja primi Kanižkoga.
0624 Ode momak na široku Liku.
0625 Gazi brda a gazi doline,
0626 A ne pazi ni noći ni dana.
0627 Vakat bio sigje na Udbinu,
0628 Pomoli se kuli i avliji.
0629 Kada aga doskaka zekana,
0630 U avliji razjaha zekana.
0631 Seiz Simo prefati zekana,
0632 Eto age u visoku kulu.
0633 Kada aga pade u odaju,
0634 Staru majku u odaji najde,
0635 Svojoj majci turski selam viknu.
0636 Majka sinu selam odprimila,
0637 Pitaše se za mir i za zdravlje;
0638 Kad rekoše da su zdravo bili,
0639 Onda majka sinu govorila:
0640 „Hajirola moje dite drago,
0641 Hajirli ti putovanje bilo;
0642 Jesil sine curu isprosio?“
0643 „Jesam mati milom Bogu fala,
0644 Eto mati sedam boščaluka,
0645 Ja sam majka curu isprosio,
0646 Sad mi valja svate sastaviti.“
0647 Pa on Husu bajraktara viknu:
0648 „Bajraktaru moje dite drago,
0649 Deder meni u ahar izagji,
0650 Da ti rečem tri četiri riči.“
0651 Kada Huso pade u odaju,
0652 A veli mu aga u odaji:
0653 „Bajraktaru pojaši alata,
0654 Pa ti hajde niz Liku široku,
0655 Svakom ćeš se navratiti Huso,
0656 Svakom selam od mene poniti,
0657 Nek se sprema meni u svatove.
0658 U nedilju, koja prva dojde.
0659 Valja sići u Kanižu bilu
0660 I menika izvesti divojku,
0661 Lipu Hatu bega Alajbega,
0662 Jer se hoću oženiti Huso.
0663 Hajde pravo begu do begluka,
0664 Pa ćeš Liki kazat’ Mustajbegu;
0665 Pa ćeš sići do Nadina bila,
0666 Selam ćeš mi Ahmet Alajbegu;
0667 Otalen ćeš do Skradina sići,
0668 Ti ćeš selam paši Skradinliji;
0669 Pa ćeš sići u Orašac bili,
0670 Nek’ mi Tale u svatove pojde;
0671 Pa ’š otale pod Velebit sići,
0672 Ti ćeš selam Velagić Selimu,
0673 Nek mi Selim u svatove pojde,
0674 I Selim je ljuderina stara,
0675 Selimu četrest godina,
0676 Vavik su mu dupe na alatu,
0677 Uvik mu je ploska o alatu.
0678 U njega je četrest bešlija,
0679 Svakom kažu četrest godina,
0680 Svaki druže bjelu bradu struže.
0681 Ni jedan se nije oženio.
0682 Pa ćeš Huso po svoj Liki poći
0683 U trideset i sedam palanki,
0684 Sakom selam od mene poniti,
0685 Svak će tebi Huso virovati.
0686 Kada sideš Huso na Udbinu,
0687 Navrati se do ćifluka moga,
0688 Pozdravi ćeš Vukašina moga,
0689 Nek poćera tajin i zahiru,
0690 Neka side meni i aharu.
0691 Hajde Huso nemoj dangubiti!
0692 Da si meni sišo i aharu,
0693 Ujtru rano u ragjanje sunca“.
0694 Odmah Huso iz odaje krenu,
0695 Kad u podrum do alata side,
0696 Huso svoga opremi alata,
0697 Izvede ga pred mermer avliju.
0698 On poside velikog alata,
0699 Pa ga eto begu do begluka,
0700 Haber dade ličkom Mustajbegu.
0701 Huso atu pade po perčinu,
0702 Sve on hoda od grada do grada,
0703 Svakom haber daje po gradovi,
0704 Najstrag side u Orašac bili.
0705 Kada Huso u Orašac side,
0706 Navrati se do Taline kule,
0707 Kakva mu je na Orašcu kula,
0708 Opletena jasenovim prućem,
0709 Su dvi strane dvoja su mu vrata.
0710 Kad mu vitar sa planine puhne,
0711 Podigne mu vatru sa ognjišta;
0712 Kad se Huso prekuči kolibi,
0713 Naokolo prošće ispravljeno.
0714 Huso svoga naćera alata,
0715 Dobar alat prošće oborio;
0716 Lahko mu ga oboriti bilo,
0717 Kad u Tale nije prekovano,
0718 On alata prećera kolibi.
0719 Kad se Tale dreči u kolibi,
0720 Jer on oštri palu na tocilu,
0721 Trbusima palu pretisnuo,
0722 Drže mu je dva sestrića mlada,
0723 A okreću belaj buljukbaša.
0724 Kud se kreće bez belaja neće.
0725 Psuje Tale i oca i majku,
0726 Držte dobro dvoje kopiladi!
0727 U tom Huso doskaka alata,
0728 Sa alata Tali selam viknu,
0729 A Tale mu u staricu tiknu:
0730 „Nije meni do tvoga selama,
0731 Već je meni do moga belaja,
0732 Ne da mi se pala naćerati.
0733 Al na moju palu gledajući,
0734 Bi će mesa orlu i gavranu“.
0735 A Huso mu reče sa alata:
0736 Selam ti je mali Mehmedaga,
0737 Da mu Tale do odžaka sideš
0738 U nedilju, koja prva dojde,
0739 Jer mi se je aga oženio,
0740 Pa ćeš Tale ići po divojku“.
0741 A Tale mu veli pred kolibom:
0742 Brate Huso, čija je divojka,
0743 Je li s mista Huso divičica,
0744 Imam li se zašto zamučiti?
0745 More li se Huso napojiti?
0746 Hoćel s’ moći preobući Tale?“
0747 „Hoćel Tale obadva mi svita,
0748 Dobro se je aga oženio“.
0749 „Brate Huso čija je divojka?“
0750 „Bogme brate ozdo od Ungjura,
0751 Sa Ungjura, sa Kaniže bile,
0752 Lipa Hata bega Alajbega“.
0753 Kada Tale oču pred kolibom,
0754 On na Husu oči iskolači:
0755 „Zašto Huso od Boga mu teško,
0756 Zar se nije mogo oženiti
0757 S kakvom Husu drugom divičicom?
0758 To je moja Huso jauklija,
0759 Toj sam Hati bio mušterija.
0760 Tri puta sam išo na Kanižu,
0761 Ne bil’ viđo begovu divojku,
0762 Ja je nikad ni vidio nisam
0763 Našem ću se Mehi umoliti
0764 On se kuji hoće osvetiti,
0765 Kad je svede do odžaka svoga.
0766 Ti ćeš selam agi od meneka,
0767 Ja ću njemu u svatove poći“.
0768 Otle Huso oćera alata,
0769 Pravo sajde Vukašiću knezu,
0770 Sve on knezu Vukašiću kaza,
0771 Da se aga ženi Mehmedaga,
0772 Da on tajin kupi po kmetima.
0773 To je kneže jedva dočekao.
0774 Poče kneže tajin sastavljati,
0775 Kako tajin kupi po kmetima?
0776 Na hambare bjelicu šenicu,
0777 Na torove jalovice ovce,
0778 Na podrume krave i volove,
0779 Na hardove vino i rakiju,
0780 Neka kupi, kako njemu drago,
0781 Ode Huso oćera alata,
0782 Kada kuli side i avliji,
0783 Dočeka ga aga pred kapijom:
0784 „Jesi l’ Huso haber učinio,
0785 Hoće l’ age meni u svatove?
0786 Jesil’ iš’o Vukašiću mome,
0787 Hoće l’ tajin Mutiliću sići?“
0788 „Hoće aga obadva mi svita“.
0789 Da vidimo age Mehmedage,
0790 Čeka aga prve nediljice.
0791 Sve dan po dan osvanu nedilja,
0792 Viče aga bajraktara svoga:
0793 „Hajde Huso na polje izagji,
0794 Razapni mi čador pred kapijom,
0795 Eto mene svate dočekati!“
0796 Odmah Huso agu poslušao,
0797 Pa ga eto pred gradsku kapiju,
0798 On razape čador pred kapijom.
0799 Kada aga do čadora side,
0800 Aga s Husom sjede pod čadorom.
0801 Uz polje se alaj pomolio,
0802 Pred njim sedam ide bajraktara,
0803 A za njime silovita vojska,
0804 To je glava bega Udbinskoga.
0805 Kada side Lika Mustajbeže,
0806 Osta vojska u polju zelenom,
0807 Ode beže agi do čadora.
0808 Istom malo otpočela vojska,
0809 Uz polje se alaj pomolio,
0810 Pred alajom jedan na alatu,
0811 To bijaše Ahmet Alajbeže
0812 Od Nadina grada bijeloga,
0813 A za njime kićeni svatovi.
0814 Još se alaj jedan pomolio,
0815 Izbijaju age na alaje,
0816 Sva se vojska zbija pred kapijom.
0817 Poglavice sve zajedno idu,
0818 Sva se sila s-njima sakupila,
0819 Još im Tale Ibrahima neja.
0820 Svako veli, da ga ne čekamo,
0821 Sam Hrnjica, da ga prečekamo,
0822 Jer bez Tale tamo hoda neja.
0823 U riječi u kojoj bijahu,
0824 Pomoli se na kulašu Tale;
0825 On nejaše, ko ostali ljudi.
0826 Obe noge prebacio Tale,
0827 U kulaša ni uzde mu neja,
0828 Sve mu kulaš travu popasuje,
0829 A na njemu oholo odilo.
0830 Na Tali su od saje čakšire,
0831 Svakojakim iskrpljene suknom,
0832 Kroz čakšire propala kolina,
0833 Na plećima ćurak od medvida,
0834 A na glavi kapa od jazavca,
0835 Kroz kapu mu kosa propanula,
0836 A za Talom četrest bešlija,
0837 Krnje lule a ćibuci kratki,
0838 Iz desna mu belaj buljugbaša,
0839 A iz liva obadva sestrića.
0840 Tale dojde a grlom povika;
0841 „Ustaj beže, da mi polazimo,
0842 Nismo došli age prisvojiti,
0843 I njegovi kmeta prodavati,
0844 Već smo agu došli oženiti.
0845 Jesil’ beže svate prebrojao?
0846 Kol’ko beže vodimo svatova?
0847 Imamo li s-čime na Kanižu,
0848 Jer nam valja na Muhačko sići,
0849 Valja nam se banom pozdraviti“.
0850 A veli mu Lika od čadora:
0851 „Nisam Tale svate prebrojio,
0852 Deder Tale ti prebroji vojsku“.
0853 Odmah Tale viknu kod čadora:
0854 „Čujete li age pod čadorom,
0855 Svaki meni pravo kazivajte,
0856 Kol’ko koji imade nefera.
0857 Ako ne bi meni pravo kazo,
0858 Staviću mu pod kolino glavu,
0859 Udarit ga drenovom toljagom,
0860 Udarit ga nekoliko puta,
0861 Gvozdenjaka iznad prdenjaka,
0862 Ni od kakve odprdnuti neće.
0863 Nikakve mu prebrojiti neću“.
0864 Svako Tali pravo kazivao,
0865 Svak se Tale boji Ibrahima,
0866 Svaki aga kaza Ibrahimu,
0867 Kol’ko koji imade nefera,
0868 Kada Tale na kalem uzeo,
0869 Ima svata dvanajest hiljada,
0870 Kada Tale svate prebrojio,
0871 Beg se krenu od Udbine ravne,
0872 I povede kićene svatove,
0873 Uz njeg jaše mali Mehmedaga,
0874 A pred begom sedam bajraktara.
0875 Pred Mehagom Huso na alatu,
0876 Pa ostali idu bajraktari.
0877 Svak za svoga stao bajraktara,
0878 Pa sa njima sila i svatovi.
0879 Najzad Tale jaše Ibrahime,
0880 I uz njega četrest bešlija,
0881 Ja kake su Taline bešlije?
0882 Farklije je četrest momaka,
0883 I pred njima Tale Ibrahime,
0884 Nego pola kićeni svatova.
0885 Još sam čuo đe govore ljudi,
0886 Da ni jednog olovo ne gagja.
0887 Tako Lika ide sa svatima,
0888 Tegli Lika na Kanižu bilu,
0889 Tiho ide predanjuje često,
0890 Peto jutro pod Kanižu side.
0891 Kada side Lika na Kanižu
0892 I dovede kićene svatove,
0893 Kanižani preićramli Turci,
0894 Dočekaše kićene svatove.
0895 Tude beže konak učinuo,
0896 I u jutro rano uranio,
0897 Čauš viknu, dabulhana ciknu:
0898 „Hazurola kićeni svatovi,
0899 Nek je hazur kićena divojka.
0900 Dugi danci a kratki konaci,
0901 Daleko je na Udbinu sići“.
0902 Oprema se kićena divojka.
0903 Vid’ gospoje Alajbegovice,
0904 Đe daruje kićene svatove,
0905 Svakom svatu žuta madžarija
0906 A agama boščaluke dili,
0907 Mustajbegu sedam boščaluka,
0908 Mehmedagi na konju divojku.
0909 Krenuše se kićeni svatovi,
0910 Zapjevaše, svati zapucaše,
0911 Prodreči se Tale sa kulaša:
0912 „Ne pucajte praha i olova,
0913 Moglo bi nam braćo trebovati“.
0914 Pa zavika Tale Ibrahime:
0915 „Mustajbeže, direk od Udbine,
0916 Daj mi beže izun od sebeka,
0917 Da ja uzme četrest bešlija,
0918 Pa da idem na polje Muhačko,
0919 Da ja vidim jeli došo bane.
0920 Ja sam tamo šićar podpazio,
0921 Da je Jovan sišo harambaša,
0922 To je ujak Sibinjlije bana,
0923 Brat rogjeni paše Kaniškoga,
0924 Da je sebi čador razapeo
0925 O Mustajbeg, u gori Muhačkoj,
0926 I sa njime stotinu pandura,
0927 To je straža Sibinjlije bana,
0928 Tude će nas Jovan dočekati,
0929 Da upitam Jovan harambašu,
0930 Od kog’ stražu u planini čuva“.
0931 Njemu beže izun dopustio.
0932 Vidi Tale mirovati neće,
0933 On podiže četrest bešlija,
0934 Ode Tale odvede bešlije.
0935 Kada side Tale i bešlije,
0936 Jovanovu sidoše čadoru,
0937 Kad al’ side Jovan harambaša,
0938 I kod njega stotinu pandura;
0939 Ja kako se Jovan naredio,
0940 Sav u srmi i čistome zlatu,
0941 Svitli mu se kalpak na očima.
0942 Kada mu se Tale prikučio
0943 Tale viknu, ko da se pomami:
0944 „O Jovane božji nesretniče,
0945 Što ćeš ovde danas u planini,
0946 Čiju stražu na planini čuvaš,
0947 A Jovan mu veli od čadora:
0948 „Što se za me brineš u planini,
0949 Ovde čekam kićeni svatova,
0950 Nek mi ovde ostave divojku,
0951 Pa nek s mirom idu na Udbinu.“
0952 Kad te Tale razumio riči,
0953 Pa on veli Jovan harambaši:
0954 „O Jovane nemoj naprgjivat,
0955 Kome hoćeš Turkinju divojku?“
0956 A Jovan mu veli od čadora:
0957 „Što se brineš danas u planini,
0958 Ja kome ću gizdavu divojku?
0959 Meni ju je paša poklonuo,
0960 Da oženim bana Sibinjliju.
0961 Kad te riči Tale razumio,
0962 Na njemu se dlaka ispravila,
0963 Ko na vuku prosinca mjeseca.
0964 Digoše se uz vilice brci,
0965 Oči mu se krvi nadoliše,
0966 Podrhtaše u mišici ruke,
0967 On na balčak naslonuo ruku,
0968 A podviknu Jovan harambaši;
0969 „O Jovane nemoj zamiriti,
0970 Što ću s tobom kavgu zametnuti,
0971 Kakav paša, da poklanja Hatu,
0972 Kad je Hatin u životu babo.
0973 Nije paša Hate odhranio,
0974 Već ju njezin odhranio babo.
0975 Babo ju je nama poklonuo,
0976 Mi smo s njome Mehu oženili.
0977 Drž’ se dobro Jovan harambaša,
0978 Reći nemoj, da sam prevario.
0979 On na čador naćera kulaša,
0980 Na Talana puške zapucaše,
0981 Obzire se Tale na delije,
0982 Svakom žao Tale Ibrahima,
0983 Svi četrest ljuto udariše,
0984 A soldati živo dočekaše,
0985 Sve na oganj i na vatru živu.
0986 Al’ zaludu što puške pucaju,
0987 Kad od njiha zrnja odskakuju,
0988 Fatiše se posiklica krivi;
0989 Dok bi majka zadojila sina
0990 I junačkim pasom opasala,
0991 Izsikoše stotinu pandura
0992 I pred njima Jovan harambašu.
0993 Vidi Tale mirovati neće,
0994 On zavika četrest bešlija:
0995 „Braćo moja ovde kod čadora,
0996 Razbacajte leše po planini,
0997 Ja ću svući s-Jovana haljine,
0998 S-njega svući, pa na se obući“.
0999 Tale svuče s-Jovana haljine,
1000 S-njega svuče, pa na se obuče,
1001 Još ustače kapu kamilavku,
1002 Sjede Tale u zlatnu stolicu,
1003 A dvori ga četrest bešlija,
1004 U tom Lika stiže i Ličani.
1005 Kad Mustajbeg do čadora side,
1006 Pod čadorom Talu ugledao,
1007 On Talanu turski selam viknu,
1008 A Tale mu selam odprimio:
1009 A sta vika pod čadorom Tale:
1010 „Vidi beže svilena čadora,
1011 Vidi beže u mene haljina,
1012 Vidi beže za glavom kalpaka.
1013 Vid’ u mene od zlata stolice,
1014 Vidi stola a vidi rakije.
1015 Kad ja sidem na široku Liku,
1016 Vira j’ i Bog biću poglavica“.
1017 „Hoćeš kenjče ko i jesi Tale“.
1018 Beg podiže Talu od čadora,
1019 Ponesoše čador na Udbinu,
1020 Kada beže goru prehodio,
1021 Na Muhačko ravno udario
1022 Kad pogleda Lika od goluba,
1023 Kad Muhačko polje pocrnilo
1024 Od škrljaka i od telećaka,
1025 Šala nije petnajest hiljada,
1026 Jer je bane čador razapeo,
1027 A poredo u glidu soldate.
1028 Kada Lika na polje izajde
1029 I ustavi kićene svatove,
1030 Stala vojska jedna prama drugoj.
1031 Beg razape svilene čadore,
1032 Tuj će beže konak učiniti,
1033 Jer mu se je vojska zamorila.
1034 Tude beže konak učinuo
1035 I u jutro rano uranio,
1036 I na jutru kahvu potrošio,
1037 I uz njega kićeni svatovi.
1038 Meho čuva kanižke divojke,
1039 Dok eto ti na konju katane,
1040 Ono nosi knjigu u pracipu,
1041 Pita čador Like Mustajbega.
1042 Kada vlašće Mustajbegu dojde,
1043 Dade knjigu Liki Mustajbegu.
1044 Knjigu gleda Lika Mustajbeže,
1045 Kada knjiga Sibinjlije bana.
1046 Šta je bane u knjizi pravio?
1047 Čuj Turčine Lika Mustajbeže,
1048 Ti si sišo na Kanižu bilu,
1049 I poveo Hatu Kanižkinju,
1050 Oženio Šarca Mehmedagu,
1051 Pogubio Jovan harambašu;
1052 Moj je ujak Jovan harambaša.
1053 Čuj me Lika pošteni Turčine,
1054 Pošalji mi malog Mehmedagu
1055 I uz njega Hatu Kanižkinju,
1056 P’onda ajde s mirom na Udbinu.
1057 Ako ne daš Mehe i divojke
1058 A ti meni spremi Mehmedagu,
1059 Da junački mejdan podilimo,
1060 Ili za njeg’ mejdandžiju traži.
1061 Kada beže knjigu pregledao,
1062 Pa vidio šta mu knjiga kaže,
1063 Onda Lika viknu Mehmedagu;
1064 „Mehmedaga moje dite drago,
1065 Ho’š li vlahu na mejdan izaći,
1066 Il’ ćeš za se mejdandžiju naći?“
1067 A veli mu mali Mehmedaga:
1068 „Hoću beže obadva mi svita,
1069 Ja ću vlahu na mejdan izaći.“
1070 „Samo beže ja ti ljubim ruku,
1071 Kod koga ću curu ostaviti?“
1072 A veli mu Lika Mustajbeže,
1073 Hajde Meho, ne brini se Hatom,
1074 Hata neće u kaurske ruke,
1075 Ja ću Hati vrći diverove,
1076 Iz Kladuše Mujova Halila,
1077 Od Udbine Dizdareva Mehu.
1078 Oni će ti očuvati Hatu,
1079 Ako bi se zametnula kavga,
1080 Ti se ne boj svojoj Kanižkinji
1081 Oni će ti curu očuvati“.
1082 Kada aga riči razumio,
1083 Odmah aga na noge skočio,
1084 Pa on pride do zekana svoga,
1085 On zekanu priteže kolane,
1086 Pa povika bijesna zekana,
1087 Isprati ga Huso na alatu,
1088 Hodže đulbe dovu zaučiše,
1089 Rad mejdana malog Mehmedage.
1090 Ode aga oćera zekana,
1091 Opazi ga od Sibinja bane,
1092 Pa povika sluge kod čadora:
1093 „Poved’ te mi bijesna gavrana,
1094 Eto meni sada mejdandžije.“
1095 Sluge banu vrana dovedoše,
1096 Ban poside bijesna gavrana,
1097 Pa pred Mehu na polje izagje.
1098 Kad su bili jedan pored drugim,
1099 Onda veli bane sa gavrana:
1100 „Ja Turčine mali Mehmedaga,
1101 Kako ćemo mejdan dijeliti?“
1102 „Bogme vlašče, kako tebi drago.“
1103 „Kad je Ture kako meni drago,
1104 Bježi Ture ja ću okupiti.
1105 Ako tebe stignem na gavranu,
1106 Da ti uzmem sa ramena glavu.
1107 Ako tebe ne mognem stignuti,
1108 Bježaću ti do čadora svoga,
1109 Ako stigneš mene na zekanu,
1110 Ti osicaj kako tebi drago“.
1111 To rekoše, ati potekoše,
1112 A pobiže aga na zekanu,
1113 Za njim bane navrže gavrana.
1114 Blizu bane agu dostignuo,
1115 Za njim bane koplje otisnuo,
1116 Dobar zekan koplje opazio,
1117 Pa se s-desna u lijevo baci,
1118 Pokraj age koplje protrkalo.
1119 Kada bane vidi na Muhaču,
1120 A da age koplje ne zafati,
1121 Za njim bane pušku opalio,
1122 Kad od bana dimi poletiše,
1123 Dva singjirli zrna poletiše,
1124 Obadvoje agu pogodilo,
1125 Pogodiše al’ ne oboriše,
1126 Onda aga povrati zekana,
1127 Pred njim bane povrati gavrana.
1128 A pobiže bane na gavranu.
1129 Ranjen aga navrgo zekana,
1130 Vidi bana nametnu gavrana,
1131 Kud najgušća glija i parada,
1132 Za njim aga nametnu zekana.
1133 Dočekaše upisni soldati,
1134 Sve na oganj i na vatru živu.
1135 Još dvi agu puške udariše,
1136 Ranjen aga u logor umače,
1137 A sta vika Tale Ibrahima:
1138 „Uč’te dovu hodže i hadžije,
1139 Da brez dove ne ginu junaci,
1140 Deder Lika, da mi udaramo,
1141 Ranjen nam je aga u logoru“.
1142 Hodže đulbe dovu zaučiše,
1143 A hadžije zićir donesoše,
1144 A ostali udariše Turci.
1145 Trgoše se mladi bajraktari,
1146 Fuka stade u nebu bajraka.
1147 Crne zemlje stade gudljevina,
1148 Kad se sile dvije udarile,
1149 Rabri bože nemila sastanka.
1150 Grmi sjeva a krv se proliva,
1151 Ni brat brata poznati ne more,
1152 Ja kamo li Turčin kaurina.
1153 Sama osta u polju divojka
1154 I uza nju dva divera mlada,
1155 Jedno Halil Muje Kladuškoga
1156 Drugo Meho starog Dizdarage
1157 Kada su se sile udarile,
1158 Da vidimo mladi diverova.
1159 Ostaviše u polju divojku,
1160 Obadva se vatri pojagmiše,
1161 I Ličanim hampu učiniše,
1162 Tako stalo četiri sahata.
1163 Da vidimo Dizdareva Mehe,
1164 Iz logora išćero dorata,
1165 Đe je Hatu ostavio Meho,
1166 Kad mu neja Kanižke divojke.
1167 Odma Mehu zlo na umu bilo,
1168 Sa Muhača otišće dorata,
1169 I oćera bana na doratu.
1170 Neka ide kako njemu drago,
1171 Da vidimo Kladuškog Hrjnice,
1172 Kad se đenjak malo utišao,
1173 Jere Turci mejdan osvojiše,
1174 Pobiše se kranjci do Sibinja,
1175 Vidi Muje nametnu đogata.
1176 Kada Mujo doćera đogata,
1177 Đe je cura bila na Muhaču,
1178 I uz curu dva divera mlada,
1179 Kad mu Hate neja Kanižkinje,
1180 A neja mu brata ni Mehage,
1181 Odmah Muji zlo na umu bilo,
1182 Pa pod sobom otišće đogata,
1183 On oćera bana na đogatu,
1184 U planine udario Mujo,
1185 Kad ugleda bijesna zekana,
1186 Dobar zekan malog Mehmedage.
1187 Do njeg Mujo prićera đogata,
1188 Tude malog Mehmedagu najde,
1189 Đe on leži pod zelenom jelom,
1190 Jer su Mehu rane osvojile,
1191 Njemu Mujo turski selam viknu.
1192 Mehmedaga oči otvorio,
1193 Više sebe Mehu ugledao.
1194 On Hrnjici selam odprimio,
1195 A Hrnjica razjaha đogata,
1196 Pa on Mehi veli u planini:
1197 „Moreš aga uzjahat zekana,
1198 Da te popnem na konja zekana,
1199 Pa ti hajde na polje Muhačko,
1200 Jer smo aga mejdan osvojili.“
1201 A veli mu u planini Meho:
1202 Digni mene na zekana Mujo,
1203 Čini mi se mogu odjahati“.
1204 Mujo njega diže na zekana,
1205 Dodade mu u ruke kajase,
1206 Još mu veli u planini Mujo:
1207 „Pusti aga zekanu kajase,
1208 Sam će tebe sniti na Muhačko“.
1209 Ode aga oćera zekana,
1210 Mujo svoga poside đogata;
1211 Malo Mujo u napredak pojde,
1212 Jednog pisca tuka u planini,
1213 Momak ide grozne suze lije.
1214 Kad se Muji bliže prikučio,
1215 Pozna Mujo Dizdareva Mehu,
1216 Njemu Mujo turski selam viknu,
1217 Preko plača otprimio Meho.
1218 A Mujo mu veli u planini:
1219 „Brate Meho kamo ti divojka,
1220 Đe si brata ostavio moga,
1221 A kamo ti dorat od mejdana?“
1222 A Meho mu reče u planini:
1223 „Brate Mujo ako Boga znadeš,
1224 Kada su se sile udarile,
1225 Ja sam Mujo curu ostavio,
1226 A sa tvojim gojenim Halilom,
1227 Mi smo vama hampu učinili,
1228 Kasno meni na um prepanulo,
1229 Da potražim Kanižku divojku,
1230 Ja išćera bijesna dorata,
1231 Kad al’ neja Kaniške divojke,
1232 Odmah mi je zlo na umu bilo,
1233 Ja sam Mujo bana okupio,
1234 I blizu ga Mujo dostignuo:
1235 Kad nam konji uporedo bješe,
1236 Prevari me od Sibinja bane,
1237 Ubi meni podamnom dorata.
1238 Kuku dore rane ne prebone,
1239 I umrijeću priboliti neću,
1240 Sad ja znadem koga sam imao,
1241 Ja ostado sad sirota Mujo.
1242 Dok se s mrtvim ja rastavi dorom,
1243 Dotle vlašče oćera gavrana:
1244 I odnese Kanišku divojku.
1245 Ja se Mujo natrag povratio,
1246 A poču se grlo Halilovo,
1247 Đe on viče bana sa gavrana,
1248 Bježi Bane Bara te štenila,
1249 Nigje tebe ostaviti neću,
1250 Dok je Boga i gavrana moga,
1251 Sćeraću te niz tri kraljevine“.
1252 Tomu reče kraj Muje okrenu,
1253 Ode Meho pješe u planinu.
1254 Da vidimo Muje na đogatu,
1255 Gje odjaha velika đogata,
1256 Pa đogata priveza za jelu.
1257 Eto Muje na vrh od jelike,
1258 Pa poteže durbin od očiju,
1259 Pa sejiri polje pod nogama.
1260 Gleda polja šest puni sahata
1261 U po polja opazio bana,
1262 Još mu neja gojena Halila.
1263 Ban kidiso veliku gavranu,
1264 Al’ mu vranac maknuti ne more,
1265 Jer poteška zasobica Hata,
1266 A vranac se hramljiv dogodio.
1267 Kada Mujo oči otisnuo,
1268 Izniče mu Halil na malinu,
1269 Paše vrana sa obadve strane.
1270 Blizu bana Halil dostignuo,
1271 Pored njime naćera gavrana,
1272 Prodreči se sa jelike Mujo:
1273 Ne nagoni vrana na Magjara,
1274 Ubiće ti bijesna malina“.
1275 Misli Mujo more dovikati,
1276 Al’ zaludu što ga dovikuje,
1277 Kad ne čuje Halil na gavranu.
1278 Kad im konji uporedu bili,
1279 Vidi vlaha, puške okrenuo.
1280 Na Halila puške okrenuo
1281 Ne pogodi gojena Halila,
1282 Već mu vrana svati po kolani,
1283 Mrtav vranac pade po poljani,
1284 A Halil se hitar dogodio,
1285 On se s-vranom rasta na poljani,
1286 Pa poteče pješe na nogama.
1287 Ja sam čuo, đe govore ljudi,
1288 Da je mogo ata dostignuti;
1289 Lahko mu je bilo dostignuti.
1290 Susto vranac noseći divojku.
1291 Kad je Halil poljem preletio
1292 Pješe tera za pola sahata,
1293 Kad u drugu polu ugazio,
1294 Halil ruku vrže na gavrana,
1295 On ufati kanižku divojku,
1296 Po dobru je mjestu ufatio.
1297 Kud je vlašče pasom utegnulo,
1298 Jaki se je Halil pregodio,
1299 On iz sedla izguli divojku.
1300 I bana je konjem rastavio,
1301 Pade bane u zelenu travu,
1302 Halil banu ruke savezao,
1303 On divojku vrže na gavrana,
1304 On za dizgin povede gavrana,
1305 Za gavrana vrana privezao.
1306 Ide Halil i vodi gavrana,
1307 Dokle Muju stiže na đogatu.
1308 Kad se oba brata sastadoše
1309 Pravo oni sišli na Muhačko,
1310 Kada beže vojsku sastavio,
1311 On pokopa na polju šehite,
1312 Ranjenicim sala napravio,
1313 I Mehagi sala napravio,
1314 Svak je Liki na očima tude.
1315 Njeko ranjen, njeko poginuo,
1316 Još mu nije najboljega druga,
1317 Nije begu Dizdareva Mehe.
1318 Beže hoda za Mehagu pita,
1319 A sta vika Kladuškog Hrnjice:
1320 „Ja sam beže vigjo Mehmedagu,
1321 Otišo je tebi i čadoru,
1322 Već su Mehu salomljena krila,
1323 Pogino mu dorat od mejdana“.
1324 U riječi u kojoj bijahu
1325 Pomoli se momak od Kaniže,
1326 Sav se svitli u žeženu zlatu,
1327 Pod njim dobar đogat zaigrava,
1328 Njiše mu se o oblaku glava,
1329 Sve što bliže poznaju ga age.
1330 Kad se bliže momak prikučio,
1331 Poznadoše Dizdarević Mehu.
1332 Meho dojde begu i čadoru,
1333 Selam dade oside đogata,
1334 Begu dade osičenu glavu:
1335 „Eto beže od mene jabuka,
1336 Ja sam beže sišo na Kanižu;
1337 Ja sam pašu glavom rastavio,
1338 I pašine obuko haljine,
1339 I pašina izjaho bjelana,
1340 Jer sam beže doru izgubio“.
1341 Otle beže pokrenu svatove,
1342 A ranjena agu na nosila,
1343 Uz njeg’ Hata plače Kanižkinja.
1344 Krenu Lika sa Muhača ravna,
1345 Sve dan po dan a konak po konak,
1346 Dokle side na Udbinu ravnu,
1347 Svako ode zavičaju svome.
1348 Beg Halilu konja poklonuo,
1349 Zadio mu za glavu čelenke.
1350 Beg je bana poslo do Stambola
1351 Nek dževapi caru u Stambolu.
1352 Mehi dao za glavu čelenke,
1353 Što je Meho pašu pogubio.
1354 Mehmedagi dobavi berbera,
1355 Nek’ ga berber u odžaku liči.
1356 Ličio ga berber na odžaku,
1357 U sedmoj ga podiže nedilji.
1358 Kada aga rane prebolio,
1359 On zavrže veliko veselje,
1360 Ko mu god je pošo u svatove,
1361 Svakoga je na veselje zovno.
1362 Mehmedaga provodi veselje,
1363 Od dna do dna cijel mjesec dana.
1364 Kum mu bio Lika Mustajbeže.
1365 Oženiše Hatom Kanižkinjom,
1366 Nikada je nije prekorio,
1367 Što je za nju rana dopanuo.


Izvor

Muslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909.