Ženidba Sirotan-Alije (Foča)
0001 Vino piju do dva pobratima
0002 Jedno pobro sirotan Alija,
0003 Drugo pobro silan Bojkoviću,
0004 U Udbini, u pjanoj mejhani.
0005 Kad se pjana napojili vina,
0006 Da ti vidiš sirotan-Alje,
0007 Gdje on suze proli od očiju,
0008 A silan ga Bojkoviću pita:
0009 »Hair ola, Bogom pobratime,
0010 Što ti suze proli od očiju,
0011 A kod naše sofre i trpeze?« –
0012 »Ne pitj me, Bogom pobratime,
0013 Kad mi ništa pomoći ne možeš.
0014 Dobro znadeš, nije davno bilo,
0015 Kad vi prije četu pokupiste
0016 Po Udbini, po našoj Krajini,
0017 U toj četi trides’t Krajišnika.
0018 Okrenuste četu od Udbine,
0019 Pa Kunari visokoj planini.
0020 Ja za vama pođoh nazorice,
0021 Da se učim četu četovati.
0022 Stigoh vaske u Kunar-planini,
0023 Vi bijaste konak učinili,
0024 Pod jelikam’ vatre naložili;
0025 Tu zajedno konak učinismo.
0026 A kad svanu i ogrija sunce
0027 Po planini zelene jelike,
0028 Vi krenuste u planinu društvo,
0029 Ne dadoste meni u družinu,
0030 Ostavite mene u Kunari,
0031 Da vam stažu niz planinu čuvam,
0032 Da ne prođu Vlasi u Udbinu,
0033 Da nam kakva ne načine kvara;
0034 Zamakoste uz Kunar-planinu.
0035 Istom jeknu Kunara planina,
0036 A nikakva vjetra ne bijaše.
0037 Kad pogledah od tanke jelike,
0038 Dok ispade Kotarac Ilija,
0039 A za njime trideset hajduka,
0040 Sve mrkijeh jato gavranova.
0041 Ugledaše mene pod jelikom,
0042 Opkoliše u planini sama.
0043 Ja pripadoh za tanku jeliku,
0044 Pa se branim puškom od očiju;
0045 Dok mi teče praha i olova,
0046 Ubih njemu sedmericu druga,
0047 Kad mi nesta praha i olova,
0048 Uhvati me Kotarac Ilija,
0049 Sveza meni pod jelikom ruke,
0050 Pa me svede u kršne Kotare,
0051 Te me baci u tavnicu mračnu.
0052 Tu sam ležo četiri mjeseca,
0053 Viš’ me tude držati ne htjede,
0054 Već me posla u grada Korlata,
0055 Pokloni me od Korlata banu.
0056 Svedoše me do Korlata grada,
0057 Mene bane u tavnicu baci.
0058 Tu tavnovah tri pune godine,
0059 Jer ja roda u Udbini nemam,
0060 Ko bi mene pušćo iz tavnice,
0061 Je l’ za blago, ja li za junaštvo.
0062 Pa pocvijeh u vlaškom zindanu,
0063 Cviljeh, brate, tri bijela dana,
0064 Za tri dana i tri noći mračne.
0065 Kad četvrta noćca pritisnula,
0066 Tavnici se otvoriše vrata,
0067 Dok uljeze bijela Latinka.
0068 U ruci joj fenjer i svijeća,
0069 Ona meni dobar večer viknu,
0070 Ja sam njojzi ljepše prihvatio:
0071 »»Zdravo bila, lijepa Latinko!««
0072 Latinka mi reče u tavnici:
0073 »»Ja Turčine, iz turske Krajine,
0074 Kako se ti po imenu vičeš?««
0075 Kazah joj se, brate u tavnici,
0076 Gdje se zovem sirotan Alija,
0077 Gdje ja nikog u Udbini nemam,
0078 Nemam brata, ni bratića svoga,
0079 Meni reče bijla Latinka:
0080 »»Kaka ti je golema nevolja,
0081 Te toliko jadovito cviliš?
0082 Jesi l’ gladan hljeba u tavnici,
0083 Al tavnica tebi pritužila,
0084 Al si žedan zavičaja svoga?««
0085 Ja joj rekoh, brate, u tavnici:
0086 »»Oj Latinko, prihladna djevojko,
0087 Nijesam ja gladan u tavnici,
0088 Nit’ tavnica meni pritužila,
0089 Ja sam žedan zavičaja svoga,
0090 Evo ležim tri pune godine,
0091 Pa da ležim dvanaest godina,
0092 Nike mene izvaditi nema!
0093 Već djevojko, oba ti cvijeta,
0094 Što si noćac došla u tavnicu?
0095 Čijega si soja i plemena,
0096 Kako li se po imenu zoveš?««
0097 A reče mu bijela Latinka:
0098 »»Ja sam šćerca od Korlata bana,
0099 Po imenu Anđelija mlada,
0100 Više nema od srca evlada,
0101 Nego mene jednu u vijeku.
0102 Pa mi žao, sirotan Alija,
0103 Što toliko u tavnici cviliš.
0104 Već čuješ li, što ću besjediti,
0105 Je li kaka vjera u Turaka,
0106 Pa što reče, da prevarit ne će?
0107 Da ja tebe puštam iz tavnice,
0108 Da te spremim zavičaju tvome,
0109 Bi l’ ti sišo do godinu dana,
0110 Pa izveo mene u Udbinu,
0111 Uzeo me sebi za ljubljenje?««
0112 Zadadoh joj vjeru u tavnici,
0113 Jer je brate, za nevolju bilo:
0114 »»Bih ti sišo do godinu dana,
0115 Kad bih znao, da bih poginuo.
0116 Evo tebi moja vjera tvrda,
0117 Što ti rečem, ja prevarit’ ne ću.««
0118 Kad djevojka riječ razabrala,
0119 Hvatila se u džepove rukom,
0120 Iz džepove ključe izvadila,
0121 Te na meni gvožđe otvorila,
0122 S mene skide sindžir gvožđe teško,
0123 Kad me cura gvožđa oprostila,
0124 Pa zavuče u džepove ruke,
0125 Izvadi mi stotinu dikata:
0126 »»Naj to tebi, sirotan Alija,
0127 Te se napij i opanke kupi.
0128 Nek te more svesti na Udbinu.
0129 Ako stvoriš što si besjedio,
0130 Te ti po me do Korlata siđeš
0131 Dosti ćemo ponijeti para,
0132 Jer imade u Korlata bana,
0133 Ima mala, nema mu hesaba.
0134 Već ustani, sirotan Alija,
0135 Vakat jeste tebi pobjegnuti.««
0136 Ustah, brate, od zemlje na noge,
0137 Al ubila prokleta tavnica,
0138 Jedv’ iziđoh iz tavnice mračne,
0139 A preda mnom dilber Anđelija.
0140 Iziđosmo iz tavnice mračne,
0141 U fenjeru uduhnu svijeću,
0142 Izvede me gradu do kapije:
0143 »»U dobri čas, sirotan Alija!««
0144 Ja iziđoh gradu kroz kapiju,
0145 Cura ode u čardaka svoga.
0146 Sidoh, brate, u našu Udbinu,
0147 Tražih druga do Korlata grada,
0148 Da ko sa mnom pođe po djevojku,
0149 Pa ja tražih, a na mogoh naći,
0150 Sad s’ okrenu u drugu godinu.
0151 Sinoć meni sitna knjig dođe,
0152 Od Anđuše iz Korlata grada,
0153 Drage šćerce od Korlata bana.
0154 Šta j’ u knjizi cura načinila:
0155 »»Ej Turčine, sirotan Alija,
0156 Eto tebi knjige od Anđuše:
0157 Kam’ ti vjera, ona te ubila?
0158 Reče sići do godinu dana,
0159 A ja jesam na ćemal djevojka,
0160 Mnoga meni ima mušterija,
0161 A vlaški me prose kapetani.
0162 Bane daje, ja nijednog ne ću,
0163 Već se tebi iz Udbine nadam,
0164 Kad ćeš po me do Korlata doći,
0165 Kako si mi vjeru zado tvrdu.
0166 Sad je došo preko mora bane
0167 Od Maltije, od zemlje daleke,
0168 Te je mene isprosio mladu
0169 Za svog sina, malog Mihaila.
0170 I od ove u drug nedjelju,
0171 Hoće doći banovi svatovi,
0172 Odvest mene preko mora hladna.
0173 Ja ću tebi biti davudžija,
0174 Oj Turčine, na onome sv’jetu!««
0175 Pa ja ne znam što ću od života,
0176 Durga nemam do Korlata grada,
0177 A za sama nema putovanja.
0178 Stašivo je do Korlata sići,
0179 Jer su ružni klanci i planine,
0180 A planine nikad same n’jesu,
0181 Mogu iduć izgubiti glavu.«
0182 A kad začu silan Bojkoviću,
0183 Što mu kaza sirotan Alija,
0184 On li je sile udario:
0185 »Ej Alija, crn ti obraz bio,
0186 Zar je taka vjera u Turčina!
0187 Zadat vjeru do godinu dana,
0188 Pa s’ okrenu u drugu godinu,
0189 Što nijesi meni kazivao!
0190 Hajde sada u kulu od kamena,
0191 Nemoj više hladno piti vino,
0192 Pa na noge pritegni opanke,
0193 Uzm’ u ruku pušku džeferdara,
0194 Noćas da si sišo do Kladuše,
0195 A do kule serdar-age Muja,
0196 Te zamoli serdar-agu Muja,
0197 Nek ti polje gojenog Halila,
0198 Nek mu dade debela đogina,
0199 Neka tebi pođe u svatove.
0200 Pobratime, i ja ću ti poći,
0201 Naći ću ti još dvojicu druga,
0202 Iz Udbine Nika bajraktara,
0203 Iz Ribnika hajduk-Ibrahima.
0204 Peterica, viš nas ne trebuje,
0205 Moremo ti dovest Anđeliju,
0206 Ako bude od Boga suđeno,
0207 I bez rane i bez mrtve glave.«
0208 Kad Alija riječ razumio,
0209 Skoči junak, ko da ne sjeđaše,
0210 Iz mejhane ode svojoj kuli,
0211 Pa se svuče, te se preobuče,
0212 A na noge priteže opanke,
0213 Oko pasa svijetlo oružje,
0214 A u ruku pušku džeferdara,
0215 Te on ode poljem od Udbine.
0216 Kud god ide u Kladušu siđe,
0217 U lijepo doba dohodio,
0218 Po Kaludši sunce obasjalo,
0219 I Mujovu od kamena kulu.
0220 Kad Alija dođe pred avliju,
0221 Na avliji otvorena vrata,
0222 U avliji studena vodica,
0223 Na njoj Ajka, sestra Hrnjičina.
0224 Pere cura krvave haljine,
0225 A proljeva suze od očiju.
0226 Njoj Alija turski selam viče,
0227 Djevojka mu ljepše prihvatila,
0228 Pa Aliji hoš-đeldiju dava; -
0229 Baš djevojka, kao muška glava.
0230 A reče joj sirotan Alija:
0231 »Hair ola, sestro Mujagina,
0232 Što proljevaš suze od očiju,
0233 A što pereš krvave haljine?
0234 Je li zdravo Mujo sa Halilom?«
0235 Djevojka mu riječ progovara:
0236 »Bogom brate, sirotan Alija,
0237 Zdravo jeste gojeni Halile,
0238 Zdravo nije serdar-aga Mujo.
0239 Skoro Mujo četu pokupio,
0240 I u četi trides’t i tri druga,
0241 Odveo je četu u planinu
0242 Evo ima za petnaest dana,
0243 Ja ne znadem kud je dolazio.
0244 Sinoć došo iz čete Hrnjica,
0245 Ranjen došo na konju đoginu.
0246 Od trideset i tri svoja druga,
0247 Ne doveo, nego sedmoricu,
0248 I to, brate, jadno i ranjavo.
0249 Eno Muja na bijeloj kuli,
0250 Grdnijeh je dopanuo rana,
0251 I Bog znade, preboljet ih ne će«.
0252 A kad začu sirotan Alija,
0253 Njemu milo ne bi nikoliko,
0254 Od očiju suze poletješe,
0255 Pa on ode na bijelu kulu,
0256 U odaju, gdje boluje Mujo.
0257 Na odaji otvorio vrata,
0258 Ranjen leži na dušeku Mujo,
0259 Pokrili ga kumašli-jorganom,
0260 A po glavi srmali-mahramom.
0261 Viš’ glave mu gojeni Halile,
0262 Rasklopio kuran-hamajliju,
0263 Kuran uči svome bratu Muju,
0264 A proljeva suze od očiju;
0265 S desnu stranu ostarjela majka.
0266 Rasklopila kuran-hamajliju,
0267 Kuran uči, suze prolijeva.
0268 Alija im turski selam viče,
0269 Obadvoje ljepše prihvatilo,
0270 I Halil mu hoš-đeldiju daje.
0271 Za junačko pitaše se zdravlje,
0272 Pa se savi sirotan Alija,
0273 S Muja otkri srmali-mahramu,
0274 Pa se sagne, te poljubi Muja,
0275 Suzama ga svega potopio.
0276 Istom Mujo oči otvorio,
0277 Pa ovaku riječ besjedio:
0278 »Davor kulo, ne ostala pusta,
0279 Jošte nema ni godina dana,
0280 Kako sam te tamir učinio.
0281 Danas si mi vodom prokapala.
0282 Te mi ne daš bolovati rana.«
0283 Progovori gojeni Halile:
0284 »Ne luduj mi, serdar-aga Mujo,
0285 Nije kula vodom prokapala,
0286 Već to došo sirotan Alija,
0287 Tebe Mujo suzom dohvatio.«
0288 Dok Aliju ugleda Hrnjica,
0289 Njemu Mujo hoš-đeldiju daje,
0290 Za junačko pitaju se zdravlje.
0291 Pa ga pita serdar-aga Mujo:
0292 »Hair ola, sirotan Alija.
0293 Oj Alija koja je nevolja.
0294 Te proljevaš suze od očiju?
0295 Što si došo do Kladuše ravne?
0296 A reče mu sirotan Alija:
0297 »Serdar Mujo, direk od Krajine,
0298 Žalim tebe, gdje’s se obranio;
0299 I meni je golema nevolja.«
0300 Pa mu sjede kazivat Alija,
0301 Sve mu kaza koja je nevolja:
0302 »Pa sam došo tebi u Kladušu,
0303 Da mi dadeš brata i đogina,
0304 A da sa mnom do Korlata siđe,
0305 Da pomogne izvesti djevojku,
0306 Porad Boga i sevapa svoga,
0307 Daj mi izun i daj mi Halila,
0308 I podaj mu svojega đogina,
0309 Porad nama sve naše Krajine!«
0310 A kad Mujo riječ razumio,
0311 Šta mu kaza sirotan Alija,
0312 Na Aliju oči iskolači:
0313 »Ne dam tebi brata ni đogina,
0314 Da bi cure nikad ne vidio,
0315 Ni, Alija, sebe oženio.
0316 Ja sam, sinko, četu pokupio,
0317 I odveo trides’t i tri druga,
0318 Četu sveo do Korlata grada,
0319 Bio, sinko, dobro zadobio,
0320 I nahvato tankijeh Latinki,
0321 Latinskijeh nasjeko se glava,
0322 Vratio se od Korlata grada,
0323 Do Vučaja visoke planine.
0324 Tu me vlaška potjer dostignula,
0325 Tu su meni džadu prekinuli.
0326 Razbili mi četu u Vučaju,
0327 U Vučaju visokoj planini.
0328 Od trideset i tri druga, sine,
0329 Ne doveo, nego sedmericu,
0330 I to, sinko, jadno i ranjavo.
0331 I ja ranjav došo na đogatu,
0332 A Bog znade, hoću l’ preboljeti.
0333 Sad da imaš sokolova krila,
0334 Ne bi perje iznijelo mesa;
0335 Od Korlata do Vučaj-planine,
0336 Sve pritisla begluk Njemadija-
0337 A nekmo li izvesti djevojku;
0338 Prođ’ se vraga, i Korlata grada!«
0339 A kad začu sirotan Alija,
0340 Od očiju suze odletješe,
0341 Pa se opet savi do serdara,
0342 I ljubi ga u junačku ruku:
0343 »Daj mi izun i konja đogina,
0344 I pošlji mi svog brata Halila,
0345 Porad Boga i sevapa svoga,
0346 Porad nama sve naše Krajine,
0347 Tako rane prebolio, Mujo!«
0348 Već se Muju od ina ne more,
0349 Pa pogleda u brata Halila,
0350 Pa Halilu bratu besjedio:
0351 »Bi l’ ti milo putovati bilo,
0352 Do Korlata, kaurskoga grada,
0353 I Aliji po djevojku poći?«
0354 Nasmija se Halil na Hrnjicu:
0355 »A bih, brate, života mi moga,
0356 Bih volio do Korlata sići,
0357 Da pokajem naše Krajišnike,
0358 Nego, Mujo, tri tovara blaga!«
0359 Onda reče serdar-aga Mujo:
0360 »Čuješ, brate, gojeni Halile,
0361 Hajde siđi umornu đoginu,
0362 Sedlo svali sa konja đogata,
0363 Sedlo svali, pa na jasle baci,
0364 Istimari umorna đogina,
0365 Pa ga pokri čulom velikijem,
0366 A zauzdaj đemom od čelika.
0367 Vodi konja na dno u čaršiju,
0368 Do dućana Trifka bojadžije,
0369 Nek oboji grivu đogatovu,
0370 Jer će Vlasi poznati đogina,
0371 Skoro im je đogat dolazio.
0372 Dobro Trifku zahmediju plati,
0373 Podaj njemu madžariju žutu,
0374 I pozdravi Trifka bojadžiju.
0375 Kad obojiš grivu đogatovu,
0376 Svrati konja novoj nalbantnici,
0377 Prekuj konju noge sve četiri.
0378 I nalbantu zahmediju plati,
0379 Pa se ne boj, brate, eksikluka.«
0380 Tako Halil posluša serdara,
0381 Skoči Halil, ko da nesjeđaše,
0382 Časom side niz bijelu kulu,
0383 A u podrum, bratovu đoginu.
0384 Sedlo svali, pa na jasle baci,
0385 A dohvati kašagiju sjajnu,
0386 Istimari vilena đogina,
0387 Pa preginje čula velikoga,
0388 A po čulu priteže kolane.
0389 Odvede ga na dno u čaršiju,
0390 Do dućana Trifka bojadžije,
0391 Pa on Trifku »dobro jutro« viče,
0392 A Trifko mu ljepše odaziva:
0393 »Zdravo bio, Mujagin Halile!
0394 Kako nam je serdar-aga Mujo?«
0395 A Halil mu tiho odgovara:
0396 »Dobro jeste serdar-aga Mujo,
0397 I tebi je pozdrav opremio,
0398 Da obojiš grivu đogatovu,
0399 Da načiniš crnogriva đoga,
0400 Jer đogatu putovat valjade.«
0401 Birdem skoči Trifko bojadžija:
0402 »Nek je zdravo serdar-aga Mujo,
0403 Časkom ću mu hizmet učiniti!«
0404 Pa na grivu boju udario,
0405 Kad oboji grivu đogatovu,
0406 Njemu Halil madžariju daje,
0407 A Trifko je prihvatiti ne će:
0408 »To na poklon serdar-agi Muju,
0409 Sretno njemu putovanje bilo!«
0410 Halil vrati debela đogina,
0411 Pa ga novoj nalbantnici svrati.
0412 Prekova mu noge sve četiri,
0413 Pa zarovi u džepove rukom,
0414 Pa izvadi žutu madžariju,
0415 Da nalbantu zahmediju plati.
0416 Nalbante mu prihvatiti ne će:
0417 »To na poklon serdar-agi Muju,
0418 Sretno njemu putovanje bilo!«
0419 Ode Halil, odvede đogina,
0420 Uvede ga u tople podrume,
0421 Pa čul svali, a sedlo navali,
0422 A po sedlu priteže kolane,
0423 Neka drže sedlo na đogatu.
0424 Ode Halil na bijelu kulu,
0425 Gdjeno leži serdar-aga Mujo.
0426 Usto Mujo, sjedi sa Alijom;
0427 To Halilu vrlo milo bilo,
0428 Brata Muja zagrlio svoga,
0429 Zagrlio, pa ga poljubio:
0430 »Blago meni odsad do vijeka,
0431 Kad mi sjede na dušeku, Mujo!«
0432 Sjede Mujo sjetovat Halila:
0433 »De otvori šarena sanduka,
0434 Sve povadi kaursko od’jelo,
0435 Sve povadi, pa obuci na se!«
0436 Halil svoga brata poslušao,
0437 Pa je sanduk šaren otvorio,
0438 Sve izvadi kaurske haljine,
0439 A sve vadi, pa oblači na se.
0440 Pa najposlje šapku nataknuo,
0441 Na kojoj je tride’st pletenica,
0442 Među njima tri krsta od zlata.
0443 Dok je šapku kapu nataknuo,
0444 Tri put Bogu sedže učinio:
0445 »Bože mili, u grijeh ne piši,
0446 Za nevolju ni grjehote nema!«
0447 Mujo pita sirotan-Aliju:
0448 »Koga imaš jošte od drugova,
0449 Da će s tobom po djevojku poći?«
0450 Sve Alija od istine kaže:
0451 »Ja imadem Nuka bajraktara,
0452 I imadem silna Bojkovića,
0453 Iz Ribnika hajduk-Ibrahima,
0454 I još Boga i Halila tvoga,
0455 Peterica viš’ nas ne imade.«
0456 A reče im serdar-aga Mujo:
0457 »Dobro slušaj, gojeni Halile,
0458 Što će tebe sjetovati Mujo!
0459 Kad budete kroz Vučaj-planinu,
0460 Gdje je moje izginulo društvo,
0461 Ondje Turcim’ rahmet podavajte.
0462 Sići ćete u Mahnete luge,
0463 Kroz Lužine četiri sahata,
0464 Nikad luzi sami bili n’jesu,
0465 Ja bez vuka, ja li bez hajduka,
0466 Tu morete, brate, izginuti.
0467 Kad siđete polju pod Korlata,
0468 Preko polja četiri sahata,
0469 U gradu ćete ugledat kapiju,
0470 Jaš’te konje gradu do kapije.
0471 Kad dođete gradu do kapije,
0472 Odjašite konje za kapijom,
0473 U Kaura taki adet ima,
0474 Neprojaše konja kroz kapiju.
0475 Na kapiji trides’t kapidžija,
0476 Što čuvaju grada i kapiju,
0477 A vi njima Boga naspomen’te,
0478 Provedite konje za dizgine,
0479 Uvedite konje u sokake,
0480 Pravo kuli od Korlata bana.
0481 Hod’te mudro, ne ginite ludo,
0482 Ne dopan’te kaurske tavnice,
0483 Ne ostav’te konja u Kaura.
0484 Ako meni vakt i sahat dođe,
0485 Te ja umrem na bijeloj kuli,
0486 Niko vaske izvaditi nema!
0487 Ondje će vam kosti ostanuti,
0488 U banovoj dubokoj tavnici.«
0489 Pa se sage gojeni Halile,
0490 Te se s bratom poljubio Mujom,
0491 Poljubiše, pa se halališe.
0492 Ode Halil i Alija s njime,
0493 Ranjen osta Hrnjica na kuli.
0494 Halil siđe u podrum đoginu,
0495 Pa đogata iz nova oprema.
0496 Sve kaurski opremi đogata,
0497 Krstatom ga pokri abahijom,
0498 Zauzda ga đemom njemačkijem,
0499 Priteže mu četiri kolana,
0500 Pa izvede konja iz podruma,
0501 Iz podruma pred mermer-avliju.
0502 Privede ga binjeku kamenu,
0503 Pa s kamena na konja đogina,
0504 A pred njime sirotan Alija.
0505 Kud god išli, u Udbinu sišli,
0506 Tankoj kuli sirotan-Alije.
0507 Alija se kuli navratio,
0508 Halil hoda ispod tanke kule,
0509 I on voda Mujova đogina,
0510 A sve čeka, dok s’ Aija spremi.
0511 Kad se spremi sirotan Alija,
0512 Spremi sebe i dorata svoga,
0513 Ja kako se tebdil učinio!
0514 Bi ti reko, pa bi se zakleo,
0515 Da je glavom od mora Madžarče.
0516 Pa zatvori kulu i avliju,
0517 A pod kamen ključe ostavio,
0518 Pa ovaku riječ besjedio:
0519 »Davor kulo, dok Alija dođe,
0520 I dovede mladu Anđeliju!«
0521 Obojica konje uzjahaše,
0522 Tankoj kuli konje otjeraše,
0523 Tankoj kuli Nuka bajraktara.
0524 Kad dođoše do bijele kule,
0525 Al to Nuko ispod kule hoda,
0526 A za dizgin svog zekana voda.
0527 Bojković mu haber učinio,
0528 Pa je spreman Nuko bajraktare.
0529 Kad ugleda Mujova Halila,
0530 On Halilu stade na selamu.
0531 Njemu Halil turski selam viče,
0532 Nuko njemu selam prihvatio,
0533 Pa Halila za Hrnjicu pita:
0534 »Kako nam je serdar-aga Mujo?«
0535 Halil njemu ništa ne kazuje,
0536 Nego kaže: »Zdravo nam je Mujo.«
0537 Pa i Nuko uzjaha zekana,
0538 Pa eto ih kuli Bojkovića.
0539 Al Bojković ispod kule hoda,
0540 I za dizgin svog dorata voda;
0541 Sve obuko kaurske haljine,
0542 A i sebe tebdil učinio,
0543 Pa i sebe i dorata svoga,
0544 Ko što jašu bečki bajraktari.
0545 Njemu Halil turski selam viče,
0546 Bojković mu ljepše prihvatio,
0547 Pa Halila za serdara pita:
0548 »Kako nam je serdar-aga Mujo?«
0549 Halil njemu ništa ne kazuje,
0550 Nego kaže: Zdravo nam je Mujo.«
0551 I Bojković pojaha dorina;
0552 Uz Udbinu konje natjeraše,
0553 Kuli tankoj hajduk-Ibrahima.
0554 A to Ibro ispod kule hoda
0555 I za dizgin svoga vranca voda.
0556 A spremio sebe i vranića,
0557 Ko što bečki jašu bajraktari.
0558 Njemu Halil turski selam viče,
0559 Hajduk Ibro ljepše odaziva:
0560 »Je l’ nam zdravo serdar-aga Mujo?«
0561 Halil njemu ništa ne kazuje,
0562 Veće kaže:»Zdravo nam je Mujo.«
0563 I on svoga uzjaha vranića,
0564 Pa otale konje otiskoše.
0565 Kug godi išli, do Vučaja sišli,
0566 Gdje j’ Mujovo izginulo društvo.
0567 Vijaju se tice gavranovi,
0568 Meso jedu konjsko i junačko,
0569 A lešine leže po Vučaju.
0570 Ovjde Turcim’ rahmet predadoše,
0571 Kroz Vučaja zdravo progaziše,
0572 Pa siđoše u Mahnate luge;
0573 Niti ima vuka, ni hajduka.
0574 Pa izbiše polju pod Korlata,
0575 Preko polja četiri sahata.
0576 Časkom polje konji pregaziše,
0577 Dok dođoše gradu do kapije.
0578 Za kapijom konje odjahaše,
0579 Provedoše konje za dizgine.
0580 Po kapiji sjede kapidžije,
0581 Njima Turci Boga spomenuše,
0582 Kapidžije zdravljem prihvatiše.
0583 Njihke Đuro kapidžija pita:
0584 »Bajraktari, od zemlje koje ste?«
0585 Besjedio hajduk-Ibrahime:
0586 »Od ovud smo, od Beča našega,
0587 Bajraktari naše krune zlatne,
0588 Krune naše, od Beča ćesara,
0589 Pa smo čuli, u vašega bana
0590 Gdje golemo veselje imade,
0591 Gdje je šćerku dao svatovima
0592 Preko mora, u zemlju Maltiju,
0593 A za sina maltijanskog bana.
0594 Molili smo tri bijela dana,
0595 A našega u Beča ćesara,
0596 Da nas banu na veselje spremi.
0597 Molili se, pa se umolili,
0598 Pa nas poslo na veselje banu,
0599 Da svatove sejir učinimo,
0600 I vidimo svate maltijanske.«
0601 Tako zdravo prošli na kapiju,
0602 Pa eto ih do banove kule,
0603 A sve vode konje i dizgine.
0604 Kad mu kuli došli pred avliju,
0605 Na avliji otvorena vrata,
0606 A u bana dosta hizmećara,
0607 Sve musluge stoje po avliji.
0608 Kad dođoše turski bajraktari,
0609 Pa slugama dobru veče viču,
0610 Sluge zdravljem njima prihvaćaše;
0611 Od Turaka konje prihvatiše,
0612 Jedni Turke za bijele ruke
0613 Odvedoše uz banovu kulu,
0614 Gdjeno sjedi od Korlata bane,
0615 Oko njega sedam kapetana.
0616 Među njima varakli trpeza,
0617 Pod trpezom majolike zlatne,
0618 A u njima vino i rakija,
0619 Pije bane, kapetani s njime.
0620 Prvi uđe hajduk-Ibrahime,
0621 A sa njime Mujagin Halile.
0622 Kad uljeze hajduk-Ibrahime,
0623 Šapu mahnu, pa pod pazuh baci,
0624 Pa on svjemu Boga naspomenu,
0625 Ljepše njemu Boga prihvatiše.
0626 Primače se hajduk-Ibrahime,
0627 Te on banu poljubio ruku;
0628 Svi mu redom ruku poljubiše.
0629 A pita ih od Korlata bane:
0630 »Jabandžije, od zemlje koje ste?«
0631 Besjedio hajduk-Ibrahime:
0632 »Gospodare, od Korlata bane,
0633 Odovud smo, od zemlje ćesarske,
0634 Od našega Beča bijeloga,
0635 Bajraktari bečkoga ćesara;
0636 Pa smo čuli u tebe veselje,
0637 Gdje si šćerku dao svatovima
0638 Preko mora, u zemlju Maltiju,
0639 Za banova Mihaila sina.
0640 Molili se našoj kruni zlatnoj,
0641 Našoj kruni u Beču ćesaru,
0642 Molili se tri bijela dana,
0643 Dok nas poslo do Korlata grada,
0644 Da svatove sejir učinimo.«
0645 A kad začu od Korlata bane,
0646 Dobar im je ićram učinio,
0647 Za punu ih sofru posadio.
0648 »Hvala vama, moji bajraktari,
0649 I hvala mi od Beča ćesaru,
0650 Kad je vaske poslo na veselje.
0651 Ded sjedite, da se napijemo,
0652 Daleko je, od Beča dovle
0653 Umorili sebe i paripe.«
0654 Posjedoše Turci Krajišnici,
0655 A sluga im čaše dohaćaše,
0656 Koji služi vino i rakiju.
0657 Tamam sjeli, po jednu popili,
0658 Dok Madžarče viknu na avliji:
0659 »Gospodare, od Korlata bane,
0660 Jazuk tebi i sramota bila!
0661 Što će Turci na bijeloj kuli,
0662 Što će turski konji po avliji?
0663 Zar ne moreš poznavati, bane,
0664 Bar đogata od Kladuše Muja?
0665 Skoro ti je silazio Mujo,
0666 Sila ti je napravio kvara.
0667 A i vranca hajduk-Ibrahima,
0668 Ljuće guje u Turaka nema! –
0669 Eto njega tebi uz koljeno,
0670 Jadan bane, razminu te glava!«
0671 A kad začu hajduk-Ibrahime,
0672 Polako se džamu primaknuo,
0673 Pa pogleda u mermer-avliju,
0674 A Madžarče stoji na avliji.
0675 Njemu reče hajduk-Ibrahime:
0676 »Be, Madžarče, crn ti obraz bio,
0677 Šta me turčiš danas bez nevolje?
0678 Već tako mi krsta i zakona,
0679 I mojijeh sve sedmero posta,
0680 Ako siđem niz banovu kulu,
0681 S pljanom ću te rastaviti glavom!
0682 Šta trabuniš pjano po avliji,
0683 Mene turčiš na bijeloj kuli,
0684 A ja hizmet što ćesaru činim,
0685 Ev’ imaju četiri godine!«
0686 A kad začu blijedo Madžarče,
0687 Pobježe mu iz mermer-avlije.
0688 Teška bana šubha prihvatila.
0689 Pa počeše njemački zboriti,
0690 Eto bane, kapetani s njime.
0691 Što im bane riječ besjeđaše,
0692 A njemači jezik okrenuo:
0693 »Čujete li, sedam kapetana,
0694 Lasno ćemo poznavati Turke.
0695 Ako Turci budu Krajišnici,
0696 U avliji imadem odaju,
0697 Svešću njihke noćas u odaju,
0698 Nek prenoće noćas do sabaha;
0699 Na pendžere špije udariti,
0700 Nek slušaju šta će besjediti.
0701 Kad prenoće noćas do sabaha,
0702 Kad u jutro bijel dan osvane,
0703 Pa obasja po Korlatu sunce,
0704 Ja ću trides’t skupit djevojaka,
0705 Dovešću ih u svoju avliju.
0706 Iz kafaza izvest’ Anđeliju,
0707 Nek okrenu kolo na avliji,
0708 I mi ćemo na avliju sići,
0709 Pa snijeti varakli stolice,
0710 Pa sejriti kolo i djevojke,
0711 Na odaji otvoriti vrata.
0712 Ako budu Turci Krajišnici,
0713 Poklapni su Turci na Latinke:
0714 Ako budu bečki bajraktari,
0715 Baš nijedan pogledati ne će;
0716 Po tom ćemo Turke poznavati.«
0717 Što im bane njemački kazuje,
0718 Sve to znade hajduk-Ibrahime,
0719 Jer on znade dvanaest jezika.
0720 Bane skoči od pune trpeze,
0721 Bajraktarim’ riječ besjeđaše:
0722 »Bajraktari, od bijela Beča,
0723 Daleko je, a od Beča dovle;
0724 Umorni ste i vi i paripi.
0725 Hajte dolje u drugu odaju,
0726 Te s’ odmor’te, povad’te oružje,
0727 Vi se malo rahat učinite,
0728 Doć će vama vino i rakija.«
0729 Iza sofre Turci ustadoše,
0730 Pa za banom niz bijelu kulu,
0731 Svede njihke na avliju bane.
0732 Na avliji široka odaja,
0733 Sva zastrta dibom i kadifom.
0734 Lijepo im na konaku tude,
0735 Namjesti ih u odaju bane.
0736 Ode bane iz odaje otle,
0737 A za sobom pritvorio vrata,
0738 U odaji ostadoše Turci.
0739 Nu da vidiš od Korlata bana,
0740 Na pendžere špije naturio,
0741 Da slušaju, što će besjediti.
0742 Dokle viknu hajduk Ibrahime:
0743 »Akšam veće na zemljicu pade,
0744 De ustajte moji bajraktarai,
0745 Da s’ molimo Bogu po zakonu.«
0746 Hizmećari vodu donesoše,
0747 Pa umiše do za šake ruke.
0748 Umiše se vodom po obrazu,
0749 U istok se suncu okrenuše,
0750 Pa se mole Bogu istinome.
0751 Sve gledaju špilji kroz pendžere,
0752 Odletješe, pa banu kazaše:
0753 »Gospodare, od Korlata bane,
0754 Baš nijesu Turci Krajišnici,
0755 Jer se mole Bogu po zakonu,
0756 Okrenuti suncu i istoku.«
0757 To je banu čudo milo bilo,
0758 Gospodsku im opemi večeru,
0759 Uz večeru vino i rakiju.
0760 Večeraše, napiše se vina.
0761 Kad je vakat od spavanja bio,
0762 Polegaše Turci Krajišnici,
0763 Pa pospaše u odaji banskoj.
0764 Od pendžera špije odustaše.
0765 Svi odoše pa banu kazaše:
0766 »Polegaše bečki bajraktari,
0767 I pospaše u šikli-odaji.«
0768 I to banu čudo milo bilo.
0769 Njima dosta vina i rakije,
0770 Konj’ma dosta žita i sijena,
0771 Sve u zdravlju korlatskoga bana.
0772 Tako svanu i ogranu sunce,
0773 Bane posla od kule do kule,
0774 Te sastavi trides’t djevojaka.
0775 Kad dođoše cure na avliju,
0776 Iz kafaza Anđelija siđe,
0777 Na avliji kolo uhvatiše.
0778 Siđe bane u mermer-avliju,
0779 A za njime sedam kapetana,
0780 Snesoše im varakli-stolice.
0781 Posjedaše po mermer-avliji,
0782 Zapjevaše u kolu djevojke,
0783 Onda reče hajduk Ibrahime:
0784 »Čujete li, braćo moja draga,
0785 Sada će se otvoriti vrata;
0786 Nemojte se koji prevariti,
0787 Te u kolo očim’ pogledati,
0788 S konj’ma smo se, braćo, rastanuli,
0789 Konje ćemo jesir učiniti,
0790 A mi panut proklete tavnice,
0791 Niko naske izbaviti nema.
0792 Sinoć tako razgovara bane,
0793 Uzgledamo l’ kolo i djevojke,
0794 Poznaće nas, gdje smo Krajišnici.«
0795 Dok s’ odaji otvoriše vrata,
0796 Birdem Turci glave oboriše,
0797 Pa gledaju šaru po ziliji.
0798 Oketaše kolo dva sahata,
0799 Dok djevojke noge zabolješe,
0800 A avliji kolo raskidoše,
0801 Svaka ode svojoj tankoj kuli,
0802 Anđelija u kafaza svoga,
0803 Na odaji pritvoriše vrata.
0804 Ode bane na bijelu kulu,
0805 A za njime sedam kapetana,
0806 Stolice im ponesoše sluge.
0807 A kad bane na kulu iziđe,
0808 Kapetanim’ riječ besjedaše:
0809 »Kapetani, moji sokolovi,
0810 Baš nijesu Turci Krajišnici,
0811 Veće jesu bečki barjaktari;
0812 Hoćemo se osramotit’ ljuto
0813 Kod našega u Beču ćesara,
0814 Ja se bojim reziluku svome.
0815 Ono slaga pjani Madžarine.«
0816 Postaviše od zlata siniju,
0817 Prinesoše vino i rakiju.
0818 Malo stalo, za dugo ne bilo,
0819 Dok na gradu pukoše topovi,
0820 Trideset ih jedan za drugijem.
0821 Doletješe na muštuluk banu:
0822 »Eto tebi kite i svatova,
0823 I pred njima od Maltije bana,
0824 Za njim ide pet stotin’ svatova.«
0825 Bane dade muštuluke teške.
0826 Mrve stalo, za dugo ne bilo,
0827 Dok upade bijela katana
0828 U avliju od Korlata bana,
0829 Na doratu konju od mejdana.
0830 Na avliji konja ne sjahuje,
0831 Već doziva od Korlata bana:
0832 »Prijatelju, od Korlata bane,
0833 Ima adet u našoj Maltiji,
0834 Da kad kita i svatovi dođu,
0835 Valja izić’ te sresti svatove.
0836 Ako imaš kakva džiličiju,
0837 Da umije s konja po džilitu,
0838 Ti ga spremi moru na jaliju,
0839 Prijatelju, gradu za kapiju.«
0840 Bane znade, gdje sve to imade,
0841 Gdje imade sinovca Aleksu,
0842 Da umije plaho po džilitu.
0843 Onda bane Aleksu doziva:
0844 »Hajde, vranu bedeviju spremi,
0845 Pa en’ onu katanu prizajmi,
0846 Tjeraj njega gradu kroz kapiju,
0847 Pa mi sreti bana i svatove,
0848 Sreti njihke po morskoj jaliji,
0849 Potjeraj se s njima po džilitu,
0850 Pa dovedi svate do kapije.
0851 Napr’jed hajde brže pred svatima,
0852 A u našu u mermer-avliju.
0853 Valja, sinko, namješćat svatove,
0854 Valja ovdje noćcu prenoćiti.«
0855 Skoč’ Aleksa ko da ne sjeđaše,
0856 Na sejize srklet učnio,
0857 Izvedoše vranu bedeviju,
0858 Pritegoše četiri kolana,
0859 Zauzdaše đemom njemačkijem,
0860 Pa Aleksi džilit dohvatiše.
0861 Sve ga gleda s dorata katana,
0862 Što je došo iz zemlje Maltije,
0863 A ne bježi iz mermer avlije.
0864 Kad Aleksa posjeda kobilu,
0865 A katana okrenu dorata,
0866 Pa pobježe iz mermer-avlije.
0867 Na kapiju, sitnijem sokakom,
0868 A za njime sinovac Aleksa.
0869 Bora mi ga dostić’ ne mogaše!
0870 Protjera ga gradu kroz kapiju,
0871 Pa katana do svatova dođe,
0872 I na dizgin okrenu dorata,
0873 A Aleksa bedeviju vranu,
0874 Povrati je kapiji od grada.
0875 Stiže njega bijela katana,
0876 A Aleksa gradu u kapiju,
0877 S dorata ga udari džilitom,
0878 Iz bojna ga sedla isturio.
0879 Pad’ Aleksa na mermer-kaldrumu,
0880 Otrka mu kuli bedevija,
0881 Katana se opet vratit ne će,
0882 U sokake utište dorina,
0883 Do avlije od Korlata bana.
0884 Iz avlije opet bana viče:
0885 »Prijatelju, od Korlata bane,
0886 Nemoj spremat pred svate čobana,
0887 To je tebi baš sramota teška,
0888 Veće boljeg džiličiju nađi,
0889 Oni t’ amo nikad doći ne će.«
0890 A kad bane začu lakrdiju,
0891 Žali svoga Aleksu sinovca.
0892 Na um su mu pali bajraktari,
0893 Gdje su dolje u odaji ravnoj.
0894 Na odaji otvorio vrata,
0895 Pa ovaku riječ besjedio:
0896 »Bajraktari, od Beča b’jeloga,
0897 Nije l’ Bog do i sreća od Boga,
0898 Da umije koji po džilitu,
0899 Da iziđe gradu za kapijom,
0900 Da mi srete maltijskoga bana,
0901 I njegovo pet sotina svata,
0902 A prizajmi en’ onu katanu,
0903 Da ga stigne gradu do kapije,
0904 Da g’ ubije čelikli-džilitom,
0905 Dao bih mu stotinu dikata;
0906 On mi ubi sinovca Aleksu.«
0907 Istom skoči Mujagih Halile:
0908 »Gospodare, od Korlata bane,
0909 Izved’te mi crnogriva đoga,
0910 Ja umijem mrva po džilitu,
0911 Jer je mene ćesar naučio
0912 U našemu Beču širokome.«
0913 A kad bane začu lakrdiju,
0914 Na sejize srklet učinio:
0915 »Izvedite crnogriva đoga!«
0916 Sejizi mu konja izvedoše,
0917 A kad Halil pripade đoginu,
0918 Pa pomače sedlo na đogatu,
0919 Četiri mu priteže kolana;
0920 Sve ga gleda sa konja katana,
0921 Kako Halil prema đogina.
0922 Nu da vidiš od Korlata bana,
0923 On Halilu džilit dohvatio;
0924 Uze Halil od bana džilita,
0925 Pa on mahnu na konja đogina.
0926 Na doratu pobježe katana,
0927 Ispadoše u sitne sokake,
0928 Mogaše ga Halil dostignuti,
0929 Već ga štedi gradu do kapije,
0930 Gdje je pao sinovac Aleksa,
0931 A sinovac bana od Korlata.
0932 S đogata ga udari džilitom,
0933 Iz bojna ga sedla izbacio,
0934 A katana pade na kaldrmu,
0935 Ispod njega dorat izletio.
0936 Pa se Halil povratiti ne će,
0937 Već napolje istjera đogata,
0938 Te on bana srete i svatove,
0939 Pa zaturi s njima po džilitu.
0940 Dok doprati svate do kapije,
0941 Sedamnaest eksik učinio.
0942 Na kapiji ostavi svatove,
0943 A on ode do banove kule,
0944 A na konju Mujovu đoginu.
0945 Kad on dođe na avliju banu,
0946 Srete njega bane od Korlata;
0947 »Haj aferim, bečki bajraktare!«
0948 Pa mu dade stotinu dukata,
0949 Sejizi mu konja prihvatiše.
0950 Ode Halil u odaju društvu,
0951 Pa ga pita hajduk Ibrahime:
0952 »Pobratime, Mujagin Halile,
0953 Ima l’ bane kalabaluk svata?«
0954 A reče mu Mujagin Halile.
0955 »Pobratime, hajduk Ibrahime,
0956 Pet sotitna, više ne imade,
0957 Ja sam tefter dobro pročistio,
0958 Sedamn’est ih eksik učinio,
0959 Meni evo stotinu dukata,
0960 Što mi dade od Korlata bane,
0961 Ako zdravo u Kladušu siđem,
0962 Ja se mogu napojiti vina,
0963 Za banovih stotinu dukata.«
0964 U to doba svati u avliju,
0965 A pred njima od Maltije bane;
0966 Srete njega od Korlata bane.
0967 Prijatelj mu dobar danak viče,
0968 A bane mu zdravljem prihvaćaše.
0969 Što mu reče od Maltije bane:
0970 »Prijatelju, bane od Korlata,
0971 Što hajduka u svatove spremaš?«
0972 Ubi meni sedamna’st svatova!«
0973 A reče mu od Korlata bane:
0974 »Prihatelju, bane od Maltije,
0975 Vi ubiste prijatelja svoga,
0976 Mog sinovca, svoga prijatelja,
0977 Al se tako danas okenulo.«
0978 Dočeka ih od Korlata bane,
0979 Namjestio svate na konake;
0980 Dosti konj’ma žita i sijena,
0981 Svatovima vina i rakije,
0982 I debela mesa ovnovine,
0983 Svega dosta, ko što je u bana.
0984 Tu svatovi noćcu prenoćili;
0985 Kada svanu, pa ogranu sunce,
0986 Poraniše banovi čauši,
0987 Udariše banovi doboši,
0988 Zvikaše banovi čauše:
0989 »Hazur ola, ko je od svatova,
0990 Vakat jeste svatim’ polaziti,
0991 Daleko je do Mlatije sići,
0992 Valja preći preko mora hladna, »
0993 Pa čauši na djevere viču:
0994 »Izvodite curu u kočijam’.«
0995 Namjestiše varakli-kočije,
0996 Što ih voze dvije bedevije,
0997 Svaka valja hiljadu dukata;
0998 Uz kočije kumi i djeveri,
0999 Svatovi se hazur učiniše,
1000 Pa otle su pošli polaziti,
1001 Iz avlije izišle kočije,
1002 Pred kočijam’ pet stotin’ svatova,
1003 Uz kočije kumi i djeveri,
1004 Pa odoše gradu na kapiju.
1005 Kad pođođe svati kroz kapiju,
1006 Provedoše curu i kočije.
1007 Nu da vidiš od Korlata bana;
1008 S grada im je šenluk učinio,
1009 Ispuca mu trideset topova.
1010 A da vidiš Mujova Halila,
1011 Iz odaje dozivaše bana:
1012 »Gospodare, od Korlata bane,
1013 A tako mi sreće i zakona,
1014 Ako zdravo našem Beču siđem,
1015 A u Beču zlatnu krunu nađem,
1016 Ondje ću te dobaviti, bane,
1017 Pa ćesaru tebe opanjkati,
1018 Hoće tebe ćesar razbaniti,
1019 Pa od tebe uzet banovinu,
1020 Tebi dati torbu i tojagu,
1021 Te ti krave po Korlatu čuvaj.
1022 Naske posla naša kruna zlatna,
1023 Gospodare, na tvoje veselje,
1024 Da svatove sejir učinimo,
1025 A ti nama izići ne dadeš,
1026 Već si naske pritvorio, bane,
1027 Ćesareve prve bajraktare.«
1028 Prepade se od Korlata bane,
1029 Na odaji otvorio vrata,
1030 Pa na mlađe srklet učinio:
1031 »izvedite konje bajraktarske!«
1032 Pa sejizi konje izvedoše,
1033 Iziđoše iz odaje Turci,
1034 Prihvatiše debele paripe,
1035 Pritegoše na toke kolane,
1036 Oko njihke silah i oružje,
1037 Pa debele konje pojahaše.
1038 Njima bane riječ besjeđaše:
1039 »Bajraktari,moji sokolovi,
1040 Vi pratite pet stotina svata,
1041 Pratiti ih moru do đemije;
1042 Kad uljegnu svati u đemiju,
1043 Vratite se gradu na kapiju,
1044 Ovdje hajte mojoj tankoj kuli,
1045 Da se hladna napijemo vina,
1046 Bajraktari, punu heftu dna;
1047 Da pozdravim našu krunu zlatnu,
1048 Našu krunu u Beču ćesara,
1049 I zahvalim našoj kruni zlatnoj,
1050 Što je vaske k meni opremio.«
1051 I odoše Turci Krajišnici,
1052 A u polju stigoše svatove,
1053 Pa ih prate moru do đemije,
1054 Zaturaju s njima po džilitu.
1055 Dok dođoše moru do đamije,
1056 Pedeset ih eksik učiniše.
1057 A na moru gotova đemija,
1058 Pa počeše ulazit’ svatovi.
1059 Navoziti u morsku đemiju.
1060 Najteraše varakli-kočije,
1061 Onda viknu hajduk - Ibrahime:
1062 »Ej Alija, oči izgubio,
1063 Zar ćeš puštat curu i kočije,
1064 Da uljegne moru na đemiju?
1065 Već je amo povartiti ne ćeš!«
1066 A kad začu sirotan-Alija,
1067 On natjera na doratu svome,
1068 Za oštru se sablju prihvatio,
1069 Posiječe kuma i djevere,
1070 A povrati varakli-kočije.
1071 Pokraj mora kavgu zaturiše.
1072 Kad pogleda Mujagin Halile,
1073 Pokraj mora niz morsku jaliju,
1074 Velika se tama zapodjela;
1075 Pred tom tamom momak na vraniću,
1076 Iz te tame izbijaju Turci.
1077 Što je napr’jed momak na vraniću,
1078 Ono jeste serdar-aga Mujo,
1079 Na malinu, konju Halilovom,
1080 A za njima trista Krajišnika.
1081 Pa bi reko i bi se zakleo,
1082 Da im Tale iz nebesa siđe,
1083 Jer ne vidje otkud Tale dođe
1084 Sa svojijeh trides’t Oraščana;
1085 Sa svatov’ma kavgu zaturiše.
1086 U svatova oporišta nema,
1087 Tuđi konji, a tuđe haljine;
1088 Razbiše ih pokraj mora Turci,
1089 Nešt’ uteče pokraj mora hladna,
1090 Nešt’ ujagmi u morsku đemiju,
1091 Nešt’ isjekli po obali Turci.
1092 Nu da vidiš serdar-age Muja!
1093 On doziva svog brata Halila:
1094 »Sjaš’, Halile, mojega đogina,
1095 Meni malin rane povređuje,
1096 Jer se s njime naučio n’jesam!«
1097 Posluša ga gojeni Halile,
1098 Pa Mujova odjaha đogina,
1099 Privede ga svome bratu Muju:
1100 »Jaši Mujo, na đogata svoga,
1101 na nama je mejdan ostanuo.«
1102 A od Muja prihvati malina;
1103 A kad Mujo sjede na đogina,
1104 Onda viknu sirotan-Aliju:
1105 »Ja Alija, moja sirotinjo,
1106 I čujete l’ moji Krajišnici,
1107 Što će vama besjediti Mujo:
1108 Da ostavim Tala Ibrahima,
1109 Neka curu i kočije čuva
1110 Sa svojijeh trides’t Oraščana,
1111 A vi hajte za mnom, Krajišnici,
1112 I ti hajde sirotan Alija,
1113 I posl’je ti silazit valjade
1114 U punice od Korlata bana,
1115 Da vidimo što prijatelj radi.«
1116 Sva Krajina poslušala Muja,
1117 Pa debele konje okrenuše
1118 Uz jaliju, gradu na kapiju,
1119 I naprijed serdar-aga Mujo,
1120 A za Mujom Halil na malinu,
1121 Za Halilom sirotan Alija,
1122 Za Alijom hajduk-Ibrahime,
1123 A za njime silan Bojkoviću,
1124 Pa ostali redom Krajišnici,
1125 Zadušiše gradu kroz kapiju.
1126 N kapiji kapidžija nema,
1127 Što čuvaju od grada kapiju,
1128 Sve pobjeglo u grada Korlata.
1129 Pa banovoj ujagmiše kuli,
1130 Na avliji otvoriše vrata.
1131 A natjera na đogatu Mujo
1132 U avliju od Korlata bana,
1133 Pa odjaha sa konja đogina,
1134 Ode Mujo uz banovu kulu.
1135 Kad izide na banovu kulu,
1136 U odaju, gdjeno sjedi bane,
1137 A kad bane sagledao Muja,
1138 Pred Mujom je na noge skočio,
1139 Pa ovako bane besjedio:
1140 »Hvala Bogu, kad sam dočekao,
1141 Te ja stekoh Turke prijatelje,
1142 Nek me Turčin od Turaka čuva!«
1143 Mimo Muja dok proletje Tale,
1144 A vrlo se ljutit dogodio,
1145 Pa za ruku bana prihvatio,
1146 I svuče ga niz bijelu kulu,
1147 Svuče njega na mermer-avliju,
1148 Doista ga pogubiti šćaše.
1149 Na avliji sirotan Alija,
1150 Pa ovako Talu besjedaše:
1151 »Ne ćeš, Tale, života mi moga,
1152 Danas moga pogubiti bana,
1153 Dok je moja na ramenu glava;
1154 Ni banove porobiti kule,
1155 Dok je moja na ramenu glava!«
1156 Pa od Tala otimaše bana.
1157 Al ispade iz avlije Tale,
1158 Pa zavika svoje Krajišnike:
1159 »Hajte amo niz korlatsku varoš,
1160 Da tražimo blaga gotovine!«
1161 A za Talom ušli Krajišnici.
1162 Nu da vidiš sirotan-Alije,
1163 Vodi bana za bijelu ruku,
1164 Izvede ga na njegovu kulu.
1165 U odaji Mujo sa Halilom,
1166 U odaji od Korlata bana.
1167 Zaklinje ih sirotan Alija:
1168 »Nemojte mi okahriti bana,
1169 Dosti sam ga i ja okahrio,
1170 Odvedoh mu šćerku Anđeliju.
1171 Rob’te, Mujo, po Korlatu kule,
1172 Al banovu dohvatit nemojte.«
1173 A kad začu serdar-aga Mujo,
1174 I dijete Mujagin Halile,
1175 Istresoše sve dukate banu,
1176 Što u bana b’jehu pokupili.
1177 »Ne ćemo ti pare ni dinara
1178 Odnijeti, bane prijatelju!«
1179 Pa ih eto niz banovu kulu,
1180 U korlatsku varoš udariše,
1181 Pošto dvan’est porobiše kula,
1182 Nakupili blaga gotovine,
1183 Vratiše se iz Korlata Turci.
1184 Eto njihke gradu na kapiju,
1185 Iz kapije na morsku jaliju,
1186 Gdje ostala cura i kočije,
1187 Kod kočija trides’t Oraščana,
1188 Sve družina budalastog Tala.
1189 Pa otale krenuše svatovi;
1190 Dotle Turci bili četenici,
1191 A otalen kićeni svatovi, -
1192 Odvedoše Anđu u Udbinu,
1193 Oženiše sirotan-Aliju.
