Ženidba Sibinjanin Janka (Nikolić)

* * *



Ženidba Sibinjanin Janka

Nujan Janko po Sibinju šeće,
Od jada se na mač naslonio,
Pitao ga Sekula nećače:
„Što si nujan moj ujica Janko,
„Što si nujan i zlovoljan Janko? 5
„Koja ti je golema nevolja,
„Ter si mi se na mač naslonio?"
Odgovara Sibinjanin Janko:
„Za nevolju, drago dijete moje,
„Vreme mi je, oženio bih se, 10
„Al' ne mogu da nađem djevojke!
„Đe ja nađem lijepu djevojku,
„Tu ne mogu za nas prijatelja,
„Već ja nađoh u Misiru gradu,
„Prelijepu Misirkinju Janu, 15
„I dadoh joj teško obilještvo:
„Dvije burme od suvoga zlata,
„Dva kavada od zelene svile,
„I evo mi bjela knjiga dođe,
„Da j' kurvija neka preprosila, 20
„Preprosio Dmitar prekomorac,
„Moje zlato svoijem naziva!"
Al' mu veli Sekula nećače:
„Ništa za to, moj ujice Janko,
„Već daj meni oraovu lađu, 25
„U nju meći trga svakojaka,
„A najviše tog suvoga zlata,
„Suvog zlata i dragog kamenja,
„Da se vozim Savom do Dunava,
„A Dunavom do sinjega mora, 30
„Sinjim morem do Misira grada,
„Da dovedem lijepu ti Janu,
„Da te njome oženim, ujice!“
Jedva toga ujko dočekao
Dade njemu oraovu lađu, 35
I uvlači trga svakojaka,
A najviše tog suvoga zlata,
Suvog zlata i dragog kamenja.
Pak se vozi Sekula nećače,
Pak se vozi Savom do Dunava, 40
A Dunavom do sinjega mora,
Sinjim morem do Misira grada,
Pod Misirom prikrmio lađu.
Telal puče po Misiru gradu:
„Evo nama mlađana trgovca! 45
„Od kako je Misir postanuo,
„Jošt' ovaki nije nam došao,
„Ni ovakog trga donosio!“
Al' se šeće Misirkinja Jana,
I za njome devet devojaka, 50
Prinose joj skute i rukave,
Skute nose, da se ne orose,
A rukave da se ne mrljaju.
Al' govori Misirkinja Jana:
„Mili Bože, da l'jepa trgovca, 55
„Kanda j' roda vojevode Janka!
„Kako j' gođer Misir postanuo,
„Jošt' ovaki nije dolazio,
„Ovakoga trga donesao!“
Ali muči Sekula nećače, 60
Ali muči ništa ne govori.
Progovara Misirkinja Jana:
„Vaj Boga ti mlađani trgovče,
„Uljezide u tu svoju lađu,
„Ter mi vagni jednu litru zlata, 65
„Da ja vržem oko svoga vrata,
„Da ne ljubi Dmitar prekomorac,
„Da ne ljubi gola vrata moga,
„No da ljubi samo suvo zlato!“
Ali veli Sekula nećače: 70
„Ne ću, Bogie, Misarkinja Jano,
„Ja ne važem u neđelju zlata
„Jer će mi se, Misirkinja Jano,
„Pomamiti moje terazije.
„Van ti idi sama u tu lađu 75
„Uzmi trga koliko ti drago,
„Na od duga za godinu dana!“
Pak se šeće ona u tu lađu.
I za njome devet devojaka,
I sa njima Sekula nećače; 80
I potrže Sekula nećače,
I potrže sablju od bedrice,
I oceče konopac do lađe,
Otište je u to sinje more.
U to doba Dmitar prekomorac, 85
I on viče tanko, glasovito,
Po imenu Sekulu nećaka:
„Vaj Sekula, vaj Jankov nećače,
„Vrati meni Misirkinju Janu,
„A na dar ti devet devojaka!“ 90
Ali veli Sekula nećače:
„Ne ću, Bogme Dmitre prekomorče!
„Vodim Janu u Sibinja b'jela,
„Vodim Janu, oženiću ujka!
„A i ovo devet devojaka 95
„Biće meni devet vesladžija!“


Reference


Izvor

Nikolić A. Grigorije: Srpske narodne pesme iz Srema, Like i Banije, U Novom Sadu, Srpska knjižara i štamparija Braće M. Popovića, 1889., str. 69-71.