◄   POJAVA V POJAVA VI POJAVA VII   ►

POJAVA VI

MARTA (sama):

Ravijojlo zagorkice
Gorak li je udes tvoj;
Opake su brodarice
Svaka čuva savjet svoj.
Ugleda li tvog viteza,
Zadrhtaće tamna noć,
I kam hladni od nje preza,
Strahotna je njena moć.
Ne, ta ja ga moram spasti!
Amo, slugo!
(Načini štapom krug u vazduhu i lupi nogom o zemlju. Silna olujina zazviždi i Grabancijaš uleti unutra.)

GRABANCIJAŠ:

Tu je, tu je!

MARTA:

Što urličeš?

GRABANCIJAŠ:

Opet onaj vitez strašni!

MARTA:

Ćut’, bezjače!

GRABANCIJAŠ:

Alp leđa?

MARTA:

Ne slušaš li, ja ću ti ih
Pročešati, znaj.

GRABANCIJAŠ:

Slušam, slušam! Zapov’jedaj!
Izvršiću svaki mig.

MARTA:

Ovog puta dobro gledaj,
Da ti bude hitar stig.
Ravijojlu da li voliš?

GRABANCIJAŠ:

Nikad nije bila zla,
Istukla me nikad nije...

MARTA:

Voliš li je?

GRABANCIJAŠ (sa glupavim izrazom stida, klima glavom):

Volim — ja.

MARTA:

A ti hitaj u oblake,
Nad jezerom nadvij sve;
Brodaricu ti odmami
I ostale vile zle.
Na jezeru neka samo
Ravijojla ostane!
Jesi l’ čuo?

GRABANCIJAŠ (blesasto potvrđuje):

A-ha!

MARTA:

Idi!

GRABANCIJAŠ:

Neka sama ostane.

(Potrči, ali čim izađe drekne i bjega preplašen natrag.)

MARTA:

Šta je? šta je?

GRABANCIJAŠ:

Nedaj, bako!

MARTA:

Šta se dereš, glupače?!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.