Ženidba Miloša Obilića/14
POJAVA V
Marko ulazi, sav usplahiren i mračan.
MARTA:
Zašto si mračan tako,
Što str’jelja pogled tvoj?
MARKO:
Kazuj, imaš li l’jeka?
MARTA:
Kakova?
MARKO:
Dan u dan,
Ko sjenka venem neka,
Ko da sam začaran!
Oh, Marto, Marto, silno me mori,
Nekakav čudni, potajni jad,
U mojoj duši lomi se, gori;
Pomaži, Marto, vidaj me sad!
Otkada vilu pob’jedih onu,
Ona mi čini nabaca, zla:
Svako se piće od srca odbi,
Ni kapi vina ne pijem ja!
MARTA:
Pa šta bi?
MARKO:
Zlo mi je, — ču li? — ne pijem više!
MARTA (podrugljivo):
A ti pij vodu!
MARKO:
Hu, ko bi to?
Kad jošte vodu vitezi piše? —
Ta to je piće što pije vo!
MARTA:
Pa šta bi htio?
MARKO:
Skini mi čine,
I kaži, gdje je vilinski stan?
MARTA:
Šta će ti vila?
MARKO:
Da je ubijem.
MARTA (smije se):
Ha, ha, ha, ha, ha!
MARKO:
Kad s’jevne dan,
Ona će mrtva u gori biti,
Čini će s mene otići sve,
I ja ću opet tulumom piti
Viteško piće, ko što sam pre!
MARTA:
Zalud Marko, tražiš l’jeka
Na ognjištu mom;
Nije vila tebi kriva,
Već u srcu tvom
Druga bolja tebe muči,
Tamo ljubav vri,
U duši ti tako buči;
Zaljubljen si ti!
MARKO:
Muči kugo! Zar ja?...
MARTA:
Ti, ti!
Zaljubljen si, znaj!
A to može izvidati
Njezin zagrljaj.
MARKO (hvata se aa glavu):
Teško Marku, kad on ljubi!
MARTA:
Ne tuži, Marko, i vila ljubi!
MARKO:
Šta reče, šta?
MARTA:
Viteza jednog i vila ljubi,
Al’ ne znam koga...
MARKO (upada joj u riječ):
Stoj, ja ga znam ...
MARTA (radoanalo):
Reci mi, koga?
MARKO (pouzdano):
Bez sumnje, mene...
MARTA:
Po čemu sudiš?
MARKO:
Po čemu sudim? Ja sam je tuko,
Kad ono pobru ustr’jeli mog,
Zgrabih joj kose, pa sam je vuko,
Ona me ljubp od časa tog.
MARTA:
Zašto se, Marko, ne ženiš njome?
MARKO:
Pa onda hoće l’ nestati čini?
MARTA:
Nestaće, Marko, ko laka sjen.
MARKO:
Pomozi, Marta, teret mi skini!
MARTA:
Pa to će biti već poso njen,
Čim uzmeš vilu.
MARKO:
Al kako, reci?
MARTA:
Ako si vitez, ja ću ti reći,
Al’ prvo, Marko, hajd’ jednu pij!
(Naliva mu u pehar vina. Marko ga prinese ustima i sav se stresa. Vraća joj pehar.)
MARKO (očajno):
Eto ne mogu... vidiš i sama,
Baš srce ne će...
MARTA:
Viteže, čuj!
Jezeru pođi, tamo je sada,
Ukradi veo vilinski njen;
Njezina moć će prestati tada,
S tobom će ići ko n’jema sjen.
MARKO:
Zagorka vila moja će biti,
Njeznih čini prestaće smet,
I ja ću vina ko i pre piti.
I ne ću više sudbinu klet.
MARTA:
Al se čuvaj brodarice,
Ona plovi po vas dan;
Čim junaku spazi lice,
Njega snađe vječni san,
Spazi li te, ubiće te...
MARKO:
Ne plašim se, Marto, ja!
Ne bojim se vile klete,
Ravijojla mene zna. (Ode.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.
|