◄   POJAVA IV POJAVA V POJAVA VI   ►

POJAVA V
Marko ulazi, sav usplahiren i mračan.

MARTA:

Zašto si mračan tako,
Što str’jelja pogled tvoj?

MARKO:

Kazuj, imaš li l’jeka?

MARTA:

Kakova?

MARKO:

Dan u dan,
Ko sjenka venem neka,
Ko da sam začaran!
Oh, Marto, Marto, silno me mori,
Nekakav čudni, potajni jad,
U mojoj duši lomi se, gori;
Pomaži, Marto, vidaj me sad!
Otkada vilu pob’jedih onu,
Ona mi čini nabaca, zla:
Svako se piće od srca odbi,
Ni kapi vina ne pijem ja!

MARTA:

Pa šta bi?

MARKO:

Zlo mi je, — ču li? — ne pijem više!

MARTA (podrugljivo):

A ti pij vodu!

MARKO:

Hu, ko bi to?
Kad jošte vodu vitezi piše? —
Ta to je piće što pije vo!

MARTA:

Pa šta bi htio?

MARKO:

Skini mi čine,
I kaži, gdje je vilinski stan?

MARTA:

Šta će ti vila?

MARKO:

Da je ubijem.

MARTA (smije se):

Ha, ha, ha, ha, ha!

MARKO:

Kad s’jevne dan,
Ona će mrtva u gori biti,
Čini će s mene otići sve,
I ja ću opet tulumom piti
Viteško piće, ko što sam pre!

MARTA:

Zalud Marko, tražiš l’jeka
Na ognjištu mom;
Nije vila tebi kriva,
Već u srcu tvom
Druga bolja tebe muči,
Tamo ljubav vri,
U duši ti tako buči;
Zaljubljen si ti!

MARKO:

Muči kugo! Zar ja?...

MARTA:

Ti, ti!
Zaljubljen si, znaj!
A to može izvidati
Njezin zagrljaj.

MARKO (hvata se aa glavu):

Teško Marku, kad on ljubi!

MARTA:

Ne tuži, Marko, i vila ljubi!

MARKO:

Šta reče, šta?

MARTA:

Viteza jednog i vila ljubi,
Al’ ne znam koga...

MARKO (upada joj u riječ):

Stoj, ja ga znam ...

MARTA (radoanalo):

Reci mi, koga?

MARKO (pouzdano):

Bez sumnje, mene...

MARTA:

Po čemu sudiš?

MARKO:

Po čemu sudim? Ja sam je tuko,
Kad ono pobru ustr’jeli mog,
Zgrabih joj kose, pa sam je vuko,
Ona me ljubp od časa tog.

MARTA:

Zašto se, Marko, ne ženiš njome?

MARKO:

Pa onda hoće l’ nestati čini?

MARTA:

Nestaće, Marko, ko laka sjen.

MARKO:

Pomozi, Marta, teret mi skini!

MARTA:

Pa to će biti već poso njen,
Čim uzmeš vilu.

MARKO:

Al kako, reci?

MARTA:

Ako si vitez, ja ću ti reći,
Al’ prvo, Marko, hajd’ jednu pij!
(Naliva mu u pehar vina. Marko ga prinese ustima i sav se stresa. Vraća joj pehar.)

MARKO (očajno):

Eto ne mogu... vidiš i sama,
Baš srce ne će...

MARTA:

Viteže, čuj!
Jezeru pođi, tamo je sada,
Ukradi veo vilinski njen;
Njezina moć će prestati tada,
S tobom će ići ko n’jema sjen.

MARKO:

Zagorka vila moja će biti,
Njeznih čini prestaće smet,
I ja ću vina ko i pre piti.
I ne ću više sudbinu klet.

MARTA:

Al se čuvaj brodarice,
Ona plovi po vas dan;
Čim junaku spazi lice,
Njega snađe vječni san,
Spazi li te, ubiće te...

MARKO:

Ne plašim se, Marto, ja!
Ne bojim se vile klete,
Ravijojla mene zna. (Ode.)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.