◄   POJAVA II POJAVA III POJAVA IV   ►

POJAVA III
Ravijojla i Marta, same.

RAVIJOJLA:

U n’jemoj, tihoj noći,
Kad cv’jetak sankom spi,
Što plaču moje oči,
Što strepiš srce ti?
Oh, kako duša gori,
Po njojzi bol i jad,
Ko sinje stoJe more,
I tone slatki nad.
Što strepiš srce moje,
Što plačeš dušo, ti? —
Ah, minu, iščezlo je,
Veselje, slatki sni!

MARTA:

Ne tuži, vilo mila,
Još mjesec ne će zać,
Smjelo ćeš viti krila,
Osvetu ti ćeš nać!

RAVIJOJLA:

Oh, Marto, Marto...!

MARTA:

Šta je?
Kakav te mori jad?

RAVIJOJLA:

Padne li vitez onaj,
I ja ću pasti tad!

MARTA:

Šta veliš, čedo milo?

RAVIJOJLA (podiže oči k nebu):

Oh, Bože, čuj mi glas:
Ne lomi orlu krilo;
Štiti ga, daj mu spas!

MARTA (začuđena):

Šta? Ti mu želiš sreće?
Viteza ljubiš zar?

RAVIJOJLA:

Ah!...

MARTA:

I tebe zar oblijeće
Ljubavi slatke čar?

RAVIJOJLA:

Ah, ćuti, ćuti!...

MARTA:

Našto?
Kad tebe lomi jad;
Zar mogu da pogledam
Kako mi veneš sad?
Kaži mi: koga ljubiš?

RAVIJOJLA (obzire se i žurno):

Srce mi uze on...

(Iza pećine čuje se rog. Obje se prtaje i osluškuju. Kad rog prestane, čuje se Markov glas.)

MARKO (za pećinom):

Hej, ima l’ koga tamo?

RAVIJOJLA:

Oh, Bože, evo njih;
Ja ne sm’jem da ih čekam ...

MARTA:

Skloni se!

RAVIJOJLA:

Ljuti plam
Već hvata srce moje!

MARTA:

Siroče jadno moje,
Ostani!

RAVIJOJLA (odbija, sa strahom):

Ne, ne, ne!
Sa str’jela skini čari,
Rasčini zamke zle! (Pobjegne.)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.