Ženidba Marka Kraljevića5
0001 Boga moli mlađena divojka:
0002 Da joj Bog da, gusta magla pane,
0003 Pa za maglom tija rosa bane,
0004 Pa za rosom žarko sunce grane,
0005 Da moluje svoje bile ovce,
0006 Bile ovce i malene janjce.
0007 Jer divojka bogomolna bila,
0008 Boga moleć Boga domolila,
0009 Bog joj dade, gusta magla pane,
0010 Ispod magle tija rosa bane,
0011 Pa po rosi žarko sunce grane,
0012 Pa moluje bile ovce svoje
0013 Po livadi Kraljevića Marka,
0014 Pa je mlada ovcam besidila:
0015 ”Pas’te brzo, bile ovce moje!
0016 Ako dođe Kraljeviću Marko,
0017 Vas će klati vuci i ajduci,
0018 Jer će mene Marko zarobiti,
0019 Pak ne ćete imati čobana.”
0020 Još divojka riči ne izsti,
0021 U to doba na konju delija:
0022 ”Božja pomoć, mlađena divojka!
0023 Čije l’ ovce, čija li livada?
0024 Čija li je mlađena divojka?”
0025 A divojka riči odgovara:
0026 ”Bora tebi, delijo neznana!
0027 Livada je Kraljevića Marka,
0028 Ovce jesu Senjanin-Ivana,
0029 A divojka, čija bude mlada.”
0030 Kad to čuje Kraljeviću Marko,
0031 On joj hvata ovna najboljega,
0032 Najboljega ovna devetaka,
0033 Koji nosi zvono suva zlata,
0034 A u zvono devet jezičaka.
0035 Pa ga veže konju za repinu,
0036 Pa ga vodi dvoru bijelomu.
0037 Divojka mu mlada progovara:
0038 ”Vodi ovna, Kraljeviću Marko!
0039 Ja imadem ovcu razbludnicu,
0040 Izleć će mi ovna i boljega.
0041 Imam ujca na moru mornara,
0042 Donit že mi zvono i varklije,
0043 Od bisera, od zlata suvoga.”
0044 Kad je Marko riči razumio,
0045 On tad pušća ovna devetaka,
0046 A nju hvata za desnicu ruku,
0047 Pa je baca na konja prida se.
0048 Trostrukim je pasom opasao,
0049 A četvrtim kaišom od ćorde,
0050 Da je Dunav ne odnese voda
0051 Oli grane od zelene gore,
0052 Jer imade goru prihoditi,
0053 A i Dunav vodu priplivati.
0054 Kad su došli dvoru bijelomu,
0055 On vazimlje pero i hartiju,
0056 Pa napisa listak knjige bile
0057 A na ruke Senjanin-Ivana:
0058 ”O moj šura, Senjanin-Ivane!
0059 Šaj’ čobana na livadu k ovcam,
0060 Da ti vuci ne pokolju ovce,
0061 A ti ajde seki u povode.”
0062 Kad Ivanu bila knjiga dođe,
0063 Otolem se zdravo podignuo,
0064 Pak on iđe seki u povode.
0065 Prid njime je Marko išetao,
0066 Za uzdu mu konja uhvatio,
0067 Za zdravlje je lipo upitao:
0068 ”Ah moj šura, Senjanin-Ivane!
0069 Jesi l’ zdravo? jes’ li s’ umorio
0070 Iz daleka putujući pute?”
0071 Tad ga vodi u bijele dvore
0072 Ter piruju za nedilju dana,
0073 Pa se Ivan dvoru povratio.
0074 Onda bilo, sad se spominjalo,
0075 A mi braćo zdravo i veselo!
