Ženidba Kumalijća Mujage
0001 Oglasi se na namu divojka
0002 Lipa Zlata Vranić-Alibega,
0003 U nje mlogo bilo mušterija.
0004 Jedno jutro beže podranio,
0005 Kahvu piof u svojoj odaji,
0006 Kod njeg Zlata stoji podviš ruke.
0007 Onda babo priče govoriti:
0008 „Zlato moja, u mene jedina!
0009 Već je vakat, da se rastajemo,
0010 Prosci te prose sa strane četiri,
0011 Prose te bezi po širokoj Lici,
0012 Vidiš knjiga tvojih prosačkinja!
0013 Meni tvoji prosci dodijali,
0014 Što mi bide bilice šenice,
0015 Sve mi prosci tvoji pojidoiše;
0016 Što mi ječma bide u hambaru,
0017 To njihovi konji pozobaše.
0018 Sad odberi, za koga ćeš poći,
0019 Onome ću tebe pokloniti,
0020 Ja ću tebe kršno opremiti.“
0021 Divojka mu ruci poletila:
0022 „A moj babo, Vranić-Alibeže!
0023 Ti rodio, a ti othranio,
0024 Mene daji, kud je tebi drago!“
0025 „ „Ne ću, ćeri, vjeru ti zadajem,
0026 Ti oberi, za koga ćeš poći,
0027 Ja ću onom tebe pokloniti.
0028 Sedam te je bega zaprosilo,
0029 Svaki mi je knjigu opravio,
0030 A osmi je Kumalijć Mujaga,
0031 I taj tebe, ćeri, zaprosio,
0032 To je aga, mahane mu nema,
0033 Jer je pravi junak na mejdanu,
0034 Već on što je soja fukarskoga,
0035 A tebe je gospoja rodila
0036 I gospodskim mlikom nahranila.“ “
0037 Divojka mu reče u odaji:
0038 „Kad je tako, babo Alibeže!
0039 Kad ćeš meni dati izabrati,
0040 Sad ne daji svoje jedinice!
0041 Eto mi brata ženiš starijega,
0042 Mehmedbega, brata rođenoga
0043 Sa Cetine kićenom divojkom,
0044 Lipom Hankom gazi-Mahmutage.
0045 Ti ’š kupiti kićene svatove,
0046 Dede piši knjige u odaji:
0047 Ko je godic meni mušterija,
0048 Svakog sebi zovni u svtove.
0049 Kad s’ sastanu na naših svatovih,
0050 Ja ću znati, kog ću izabrati.“
0051 Namah beže knjigu ujagmio,
0052 Knjige beže piše na kolinu:
0053 Prvu šalje do Novoga bila
0054 A na ruke begu Zenkoviću:
0055 „Zenkoviću ispod Velebita!
0056 Hodi meni u svatove pođi
0057 Na veselje Mehmedbegu mome,
0058 Digni meni stotinu svatova!“
0059 Drugu posla u Vrljiku ravnu,
0060 Na Vrljiku mazul-Alibegu:
0061 „Mazul-beže sa Vrljike ravne!
0062 Hodi meni u svatove pođi,
0063 Da ženimo Mehmedbega moga,
0064 Podigni mi trideset svatova!“
0065 Jednu posla u Cetinu ljutu
0066 A na ruke crnom Omerbegu:
0067 „Hodi meni u svatove pođi
0068 I četrest digni Cetinjana,
0069 Da ženimo Mehmedbega moga.“
0070 Jednu posla Hlivnu bijelome
0071 A na ruke begu Atlagiću:
0072 „Hodi meni u svatove pođi,
0073 Podigni mi šezdeset konjika,
0074 Da ženimo Mehmedbega moga.“
0075 Jednu posla polju Glamočkome
0076 A na ruke begu Jakirlijću:
0077 „Hodi meni u svatove pođi,
0078 Stotinu mi digni Glamočana,
0079 Da ženimo Mehmedbega nema.“
0080 Jednu posla u Krupu kamenu
0081 A na ruke begu Badnjeviću:
0082 „Hodi meni u svatove pođi,
0083 Podigni mi trideset Krupljana!“
0084 Najstrag posla na Liku Raduču
0085 A na ruke Kumalijć-Mujagi:
0086 „Kumalijću od Raduča bila!
0087 Hodi meni u svatove pođi,
0088 Digni svojih dvanaest momaka,
0089 Da ženimo Mehmedbega moga.“
0090 Sve je bile knjige otisnuo,
0091 Svate čeka za tri b’jela dana.
0092 Kad četvrto jutro osvanulo,
0093 Beg Alibeg rano podranio,
0094 Spremi s’ beže na odžaku svome
0095 I pogleda niz polje zeleno.
0096 Eto mu stiže beže Zenkoviću
0097 I uz njega stotinu konjika,
0098 Svi padoše po polju zelenom,
0099 Zenković mu u konak iziđe.
0100 Istom sjeli i kahvu popili,
0101 Stiže njemu mazul-Alibeže
0102 I uz njega jašu konjanici,
0103 I taj njemu u konak iziđe.
0104 Istom sjeli, pa se pozdravili,
0105 Stiže njemu crni Omerbeže
0106 I dovede svoje Cetinjane,
0107 I taj njemu u konak iziđe.
0108 Istom sili, pa se podzravili,
0109 Stiže njemu beže Atlagiću
0110 I dovede kićene svatove,
0111 I taj begu u konak iziđe.
0112 Istom sjeli, pa se pozdravili,
0113 Stiže njemu beže Badnjeviću
0114 I dovede kićene svatove,
0115 I taj njemu u konak iziđe.
0116 Istom sjeli i kahvu popili,
0117 Pomoli se beže Jakirlijću
0118 I uz njega jašu Glamočani,
0119 I taj stiže u polje zeleno,
0120 I taj njemu u konak iziđe,
0121 A svatovi po polju padaju,
0122 Još im nejma Kumalijć-Mujage.
0123 Bezi kahvu piju u odaji,
0124 Bezi mladi, divojke im drage,
0125 Pomiču se bezi po odaji,
0126 Alibegu vele u odaji:
0127 „Bi li nami izun dopuštio,
0128 Da sađemo u tvoju avliju
0129 S divojkami kolo poigrati.
0130 Da viđamo lipih divojaka.“
0131 Alibeg im izun dopuštio,
0132 Namah bezi na noge skočiše.
0133 Kad sađoše u halvat-avliju,
0134 Kolo hoda trijest divojaka.
0135 Sastale se fukarske divojke,
0136 Nema Zlatke Vranić-Alibega.
0137 Kad videše bezi u avliji,
0138 Da begova nije u kolu Zlatka,
0139 Divojkama ni mukaet nisu,
0140 U avliji oni posidaše,
0141 Povikaše bega Mehmedbega:
0142 „Mehmedbeže Alibegoviću!
0143 Hajde, beže u kulu kamenu,
0144 Izvedi nam sestru jedinicu,
0145 Nek povede kolo u avliji,
0146 Da zajedno kolo poigramo,
0147 Mehmedbeže, na veselju tvome.“
0148 Ode beže u kulu kamenu.
0149 Kada sestri u odaju uđe,
0150 Jal divojka sjedi kod pendžera,
0151 Sve pogleda niz polje zeleno.
0152 Mehmedbeg joj tiho govorio:
0153 „Zlato, sestro u brata jedina!
0154 Hajde sađi u našu avliju
0155 S divojkama kolo poigrati,
0156 Tebe bezi zovu u avliju,
0157 Nek te bezi vide u avliji.“
0158 „ „Hajde, brate, ja ću kašnje doći,
0159 To je starost kićene divojke.“ “
0160 Povrati se braco Mehmedbeže,
0161 A divojka na noge skočila,
0162 Sama misli u svojoj odaji:
0163 „Bože mili, na svemu ti fala!
0164 Ja bi li se dobro opremila,
0165 Pa ’nda sašla u našu avliju
0166 S divojkami kolo poigrati;
0167 Al se meni ni spremati neće,
0168 Već ovako idem u avliju,
0169 Kad mi age Kumalijća nejma.“
0170 Pao krenu kuli niz mostove.
0171 Istom ćide u avliju saći,
0172 Avlijnska se otvoriše vrata,
0173 A uskoči đogat u avliju
0174 I na njemu Kumalijć-Mujaga,
0175 Za njim jaše dvan’est konjanika.
0176 Kad ga vidi kićena divojka,
0177 Bježi natrag u kulu kamenu,
0178 Pa divojka veli u odaji:
0179 „Mal’ što s’ o svog agu ne obružih!
0180 Evo meni Kumalijća moga,
0181 Valja mi se sada opremati.“
0182 U tom aga odjaha đogata,
0183 A momci mu konja prifatiše.
0184 Stade vika age Kumalijća:
0185 „Čujte, naši bezi u avliji!
0186 Što s’ u kolo, bezi, ne faćate,
0187 Ne štimate naših divojaka?
0188 Vidit ćemo dana današnjega,
0189 Kako kolo valja poigrati.“
0190 U kolo se aga ufatio,
0191 A divojke pismu zapivaše,
0192 Pripivaše agu Kumalijća
0193 I Zlatiju, kićenu divojku,
0194 A svi bezi muče na okolo.
0195 Opremi se Zlata u odaji,
0196 Često gleda sa pendžera svoga.
0197 Kad u kolu agu opazila,
0198 Ona reče: „Kuku moja majko,
0199 More mi druga agu ujamgiti!“
0200 Pa poteče kuli niz mostove.
0201 Kad divojka u avliju sađe,
0202 Od divojke avlija zasjala.
0203 Vijdaše je bez iu avliji,
0204 Svi se bezi na noge skočiše,
0205 Pa se oni kolu pojagmiše,
0206 U kolo se oni pofaćaše,
0207 Nek s’ okreće kolo na okolo!
0208 A divojka pokraj kola stadem
0209 Kraj nje bezi u kolu hodaju,
0210 Svaki Zlati tiho progovara:
0211 „Lipa Zlate, kićena divojko!
0212 Hod’ kod mene u kolo uniđi,
0213 Da zajedo kolo poigramo.“
0214 Zlate muči, ništa ne divani,
0215 Svi prođoše bezi na okolo.
0216 A kad dođe Kumalijć Mujaga,
0217 Njemu veli kićena divojka:
0218 „Kumalijću, po svitu gledanje!
0219 Je l’ mi, dragi, izun od tebeka,
0220 Da do tebe u kolo uniđem,
0221 S tobom, dragi, kolo poigrati
0222 Na veselju brata Mehmedbega?“
0223 Kumalijć joj tiho odgovara:
0224 „Lipa Zlate, kićena divojko!
0225 Ona s’, draga, ruka osušila,
0226 Koja tvoju ne bi prifatila!
0227 Obe one oči iskapale,
0228 Koje tebe ne bi pogledale!“
0229 Pa za ruku ufati divojku,
0230 Okreće se kolo na okolo,
0231 Sve pjevaju kićene divojke.
0232 Zgledaju se bezi u avliji,
0233 Zgledaju se, među se govore:
0234 „,Vid’de ge, jednog kopileta,
0235 Gdje nam ovu ujagmi divojku!“
0236 Aga muči, ni mukaet nije,
0237 Tu bi bezi kavgu zametnuli,
0238 Al ne smidu kavge zamećati,
0239 Sve gledaju Kumalijć-Mujagu,
0240 Pedalj mu se sablje izvadilo,
0241 Kraj njeg hoda dvanaest momaka,
0242 Svaki sablju svoju izvadio,
0243 Jer čuvaju agu Kumalijća.
0244 Kad to vidi kićena divojka,
0245 Pripade se Kumalijću svome,
0246 Mogla bi se zametnuti kavga,
0247 Iz kola se izpušti divojka,
0248 Pa pobiže u kulu kamenu.
0249 A svi bezi u ahar odoše,
0250 Alibegu ušli u odaju
0251 I sjedoše kod nejg u odaji.
0252 Istom kahvu piju u odaji,
0253 Odaji se otvoriše vrata,
0254 A na vrata Kumalijć Mujaga
0255 I njegovih dvanaest momaka.
0256 Dočeka ga Vranić-Alibeže,
0257 Ispred njega na noge skočio,
0258 Kod sebe mu misto namistio:
0259 „Jesi l’, aga, zdravo i veselo?“
0260 „ „Jesam, beže, milom Bogu fala!“ “
0261 Delije mu kahvu natočiše,
0262 Mujo kahvu pije u odaji,
0263 A govore bezi u odaji:
0264 „Vidi Muje, jednog kopileta,
0265 Gdje nam onu ujagmi divojku!
0266 Hoćemo li kavgu zametnuti,
0267 Kopiletu glavu odrizati?“
0268 Al ne smidu kavge zamećati,
0269 Jere stoji dvanaest momaka,
0270 Zgledaju se momci u odaji,
0271 Sve čuvaju Kumalijća svoga.
0272 Pogledao beže sa pendžera,
0273 Al ujaha vlašče u avliju
0274 Na kulašu konju velikome,
0275 I on knjigu nosi u procipu,
0276 U avliji konja odjahao.
0277 Kada vlašče u odaju uđe,
0278 Pomoć viknu, begu poletio,
0279 Predade mu knjigu u odaji.
0280 Uze beže, knjigu razmotao,
0281 B’jelu knjigu gleda kod pendžera,
0282 Ta je knjiga sa kamen-Kotara,
0283 Od nikakva Gavran-kapetana,
0284 On je begu knjigu opravio:
0285 „Eto t’ knjiga, Vranić-Alibeže!
0286 Ti provodiš veliko veselje,
0287 Ženiš sina bega Mehmedbega,
0288 A udaješ svoju jedinicu.
0289 Sve si, beže, zovno u svatove,
0290 Ko t’ je godic ćeri mušterija,
0291 Što si mene, beže, ostavio?
0292 I ja sam ti Zlati mušterija,
0293 I moja je Zlate jauklija.
0294 Kad si mene, beže, ostavio:
0295 Ko je tvojoj Zlati mušterija,
0296 Nemoj mu je, beže, pokloniti,
0297 Kaži tamo, Vranić-Alibeže,
0298 Ko se tvoje primi divičice,
0299 Nek se knjige primi Gavranove
0300 I mejdana Gavran-kapetana
0301 Na poljani navrh Vučijaka,
0302 Nek dovede kićenu divojku,
0303 Ondi će meni na mejdan izići:
0304 Ko ostane, onom će divojka.“
0305 Kad beg vidi, što s’ u knjigi piše,
0306 Onda beže tiho govorio:
0307 „Čujte, bezi u mojoj odaji!
0308 Što vas ovdje ima u odaji,
0309 Svak je mojoj ćeri mušterija.
0310 Eno Zlate još u mojoj kuli,
0311 Eto knjige Gavran-kapetana:
0312 Ko se prima moje jedinice,
0313 Nek se knjige primi Gavranove
0314 I mejdana Gavran-kapetana
0315 Na poljani navrh Vučijaka!“
0316 Bezi muče, ni mukaet nisu.
0317 Nagoni se Vranić-Alibeže,
0318 Naćera se i dva i tri puta,
0319 Bezi muče, ni mukaet nisu.
0320 Onda skoči Kumajlić Mujaga:
0321 „Čujte, naši bezi u odaji!
0322 Svaki je Zlati bio mušterija,
0323 Primajte se knjige i divojke
0324 I mejdana Gavran-kapetana!“
0325 Bezi muče, ni mukaet nisu.
0326 Stoji vika age Kumalijća:
0327 „Čujte, naši bezi u odaji!
0328 Ja sam lipoj Zlati mušterija,
0329 Ja se knjige primih i divojke
0330 I mejdana Gavran-kapetana.
0331 Da je taman trijest mejdandžija,
0332 Dok je moje u životu glave,
0333 Ja ću im redom na mejdan izići.“
0334 Pa se fati kese od novaca,
0335 Vlahu dade dvanaest cekina:
0336 „Na ti, vlaše, pa se napij vina!
0337 Hajde Gavran’ kaži kapetanu,
0338 Rok nedilja, mejdan ponedeljak,
0339 Ja ću njemu na poljane doći,
0340 Sa svatovi dovesti divojku.“
0341 Uze vlašče, kršno zafaljuje:
0342 „Fala tebi, pošteni Turčine,
0343 A na daru i poštenju tvome
0344 I jabuci iz gospodske ruke!
0345 Zdravo bio, pa se veselio,
0346 Osvojio u mejdanu Zlatu,
0347 S njome bio, porod porodio!“
0348 To mu reče, pa se natrag vrati,
0349 U avliji uzjaha kulaša,
0350 Ode vlašče natrag u Kotare,
0351 Osta aga u halvat-odaji.
0352 A svi bezi na noge skočiše,
0353 Svaki svoje svate podignuo,
0354 Otiskoše u polje zeleno,
0355 Svak okrenu svojoj domovini,
0356 Viš ni begu u svatove ne će.
0357 A kad vidi Vranić-Alibeže,
0358 On povika Kumalijć-Mujagu:
0359 „Kumalijću od Raduča bila,
0360 Vidi bega, crn im obraz bio!
0361 Svaki svojoj ode domovini,
0362 Ne ćidoše meni u svatove,
0363 Osta moja snaha Cetinkinja.
0364 Sad što ćemo meni za svatove?“
0365 Nasmija se Kumalijć Mujaga:
0366 „Alibeže, nemoj budaliti!
0367 Ja ću tebi svate pokupiti:
0368 Brez Ličana svatovanja nejma.“
0369 Bilu knjigu na kolinu piše
0370 A na ruke ličkom Mustajbegu:
0371 „Pobratime, lički Mustajbeže!
0372 Eto t’, beže, knjige od meneka,
0373 Evo mene u Vrani kamenoj,
0374 Isprosio kićenu divojku,
0375 Lipu Zlatu Vranić-Alibega.
0376 Dede diži po Lici Ličane,
0377 Hodi meni u Vranu kamenu,
0378 Hodi meni u svatove dođi,
0379 Hoćeš kume biti kod divojke,
0380 I povedi gospu sa odžaka,
0381 Snahu moju, a gospoju svoju,
0382 Nek jengija bide kod divojke,
0383 Treće jutro u Vranu iziđi.“
0384 Takvu knjigu begu opravio;
0385 A kad knjiga stiže Mustajbegu,
0386 Knjigu gleda lički Mustajbeže
0387 U mehani među Udbinjani.
0388 Kad im knjigu beže kazivao,
0389 Onda reče lički Mustajbeže:
0390 „Svaki hajde sada dvoru svome,
0391 Spremajte se u konaku svome,
0392 Do u jutro, dok se rodi sunce,
0393 I osva’te kod vode Crvaća!
0394 Valja nami u svatove poći,
0395 U svatove Kumlijću mome.
0396 Leti, Tale, uzjaši kulaša,
0397 Goni ata po našoj Udbini,
0398 Grlom viči, u talambas tuci:
0399 Ko god ata drži kod jasala,
0400 Sedam da je braće u odžaku,
0401 Do u utro, dok se rodi sunce,
0402 Nek osvane kod vode Crvaća!
0403 Pozovni mi Maljković-Stipana.
0404 Nek podigne trideset konjika.
0405 Radovane, begov službeniče!
0406 Goni vrana po širokoj Lici,
0407 Po palankah i bližih gradovih,
0408 Kaži selam Mustajbega svoga:
0409 Ko god ata drži kod jasala,
0410 Nek osvan ekod vode Crvaća,
0411 Povedi mi mložiju konjika,
0412 Tri hiljade i trista konjika.“
0413 Ode Rade, pojaha gavrana.
0414 Svu noć beže sana ne imao,
0415 Oprema se lički Mustajbeže,
0416 A oprema gospu na odžaku.
0417 Kad im žarko ogrijalo sunce,
0418 Sve se Tale čuje kod Crvaća:
0419 „Mustajbeže, vakat pohoditi,
0420 Tvoja se je Lika iskupila,
0421 Stigo ti je Maljković-Stipane
0422 I uz njega šezdeset konjika,
0423 Sve madžara ispod kraja tvoga.“
0424 Opremi se lički Mustajbeže,
0425 Pa Mustajbeg pojaha goluba,
0426 A gospoja begova zelenka,
0427 Po dnjom Simo povede zelenka,
0428 Pred njim pođe sedam bajraktara,
0429 A za begom trideset momaka,
0430 Mejdu njima Tale Ličanine.
0431 Sve uz bega drma dabulhana,
0432 Bubnji biju, pišti pištaljka.
0433 Dok se beže diže od Crvaća,
0434 Što uz bega pođe konjanika:
0435 Pet hiljada dobra konjanika,
0436 Ode sentu u Vranu kamenu.
0437 A dok stiže lički Mustajbeže
0438 Treće jutro, u rađanje sunca,
0439 Dočeka ga Kumalijć Mujaga
0440 I uz njega Vranić-Alibeže.
0441 Oni vojsci tain naredili,
0442 Vojska pade na polju zelenom,
0443 A Mustajbeg u konak uniđe,
0444 A gospoja u kulu Zlatiji.
0445 Istom sili i kahvu popili,
0446 U Mujage mirovanja nema:
0447 „Pobratime, lički Mustajbeže!
0448 Meni valja na Cetinu sići,
0449 Dovest begu snahu Cetinkinju,
0450 Oženiti šuru Mehmedbega,
0451 Pa ćemo onda dizati divojku.“
0452 Nasmija se lički Mustajbeže:
0453 „Eto t’, aga, moja dabulhana,
0454 Eto t’ sedam mojih bajraktara,
0455 Biraj svata, koliko ti drago!“
0456 Opremi se Kumalijć Mujaga,
0457 Uze svata trista konjanika,
0458 Sve probire dobre konjanike,
0459 I povede Maljković-Stipana,
0460 S njima Tale pođe Ličanine
0461 Svojim pobrom malim Radovanom,
0462 Otiskoše sentu na Cetinu.
0463 Kad Mujaga na Cetinu dođe,
0464 Na Cetini konak učinio,
0465 Sutra rano poveli divojku,
0466 Vas dan svati ljuto putovali,
0467 Dok stigoše u Vranu kamenu,
0468 Dovedoše kićenu divojku.
0469 Tu oženi šuru Mehmedbega,
0470 I bio mu kume kod divojke.
0471 Svu noć oni provode veselje,
0472 Pa u jutro rano podraniše,
0473 Ponediljak jutro osvanulo.
0474 Podigoše kićenu Zlatiju,
0475 Otiskoše niz polje zeleno,
0476 Često puška plamti u svatovih.
0477 Kad su putu bili na rastanku,
0478 Jedni puti okreću Udbini,
0479 Drugi idu na duge poljane.
0480 Vid’ de age Kumalijć-Mujage,
0481 Gdje dočeka bega udbinjskoga!
0482 A fati se knjige Gavranove,
0483 Dade knjigu ličkom Mustajbegu.
0484 Uze beže, svate zastavio,
0485 Pa pročita knjigu na golubu.
0486 Kada vidi lički Mustajbeže,
0487 Stade vika ličkog Mustajbega:
0488 „O Ličani, braćo i družino!
0489 Nije puta na grad na Udbinu,
0490 Valja najpri na poljane sići
0491 Viđat mejdan našeg Kumalijća,
0492 Jer nas čeka Gavran-kapetane.
0493 Svak iz nova puške prinabijaj
0494 Hitrim prahom i teškim olovom,
0495 More kavge biti na poljani.“
0496 Cuše svati, što beže govori,
0497 Svak u lišcu boju prominio,
0498 A iz nova pušk eprinabija,
0499 Jer svak znade, da će mejdan biti,
0500 Da bi s’ tamo moglo poginuti.
0501 Okrenuše na duge poljane.
0502 Kad stigoše na duge poljane,
0503 Ali izišo Gavran-kapetane,
0504 Uz njeg vojske četiri hiljade,
0505 Kuma metno bana Zadranina.
0506 Kad Mustajbeg svate zastavio,
0507 Stade vika bana Zadranina:
0508 „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
0509 Da mi najpri tanač ufatimo,
0510 Među vojskom da nam kavge nema
0511 Posli ovog jednoga mejdana
0512 Tvoga beže, Kumalijć-Mujage
0513 A i moga Gavran-kapetana.“
0514 A veli mu lički Mustajbeže:
0515 „Ne budali, bane Zadranine!
0516 Da vidimo, bane Zadranine,
0517 Hoće li nam tribovati kavga.“
0518 Stade vika Maljković-Stipana:
0519 „Ja čuj, počuj, bane Zadranine!
0520 To vam danas pomoći ne more,
0521 Da vi ovde tanač ufatite.
0522 Bome će Stipan kavgu zametnuti,
0523 Da ću svoju izgubiti glavu,
0524 U mene je šezdeset konjika,
0525 I joiš imam trijest pobratima,
0526 Taj će svaki zametnuti kavgu.“
0527 Kumalijću uzjaha đogata,
0528 Mustajbegu poljubio ruku:
0529 „Hajde, sinko, u sto dobrih časa!“
0530 Poćera aga đogu velikoga,
0531 Stade vika Tale Ličanina:
0532 „Kumalijću, Bogom pobratime!
0533 Junak jesi, ti pametan nisi.
0534 Kamo t’ puška Tale Ličanina?
0535 Zar se tako u mejdan polazi
0536 Brez kubure Tale budaline?
0537 Mlogome je puška tribovala,
0538 Mogla bi ti glavu obraniti.
0539 Na de tebi Talinu kuburu,
0540 Jutros nam je dobro prenabio,
0541 Osam drama u nju sasuo praha
0542 I četrnejst zrna od olova.
0543 Ako tebi bude do potribe,
0544 Kad se fatiš Taline kubure,
0545 Ona će ti obraniti glavu.
0546 Samo oko čuvaj i obrve,
0547 Jer s konja će tebe oboriti.“
0548 Dade mu pušku Tale Ličanine,
0549 A izjaha Gavran-kapetane:
0550 „Čuj, Turčine, Kumalijć-Mujaga!
0551 Jedan ćemo k drugom poletiti,
0552 Udariti jedan na drugoga.
0553 Gdje s’ sretemo, da se okušamo,
0554 Neka gleda na konju divojka!“
0555 Pa poćera jedan na drugoga,
0556 Obojica koplje otiskoše,
0557 Oba konja pala na kolina,
0558 Oba ih je koplje premetnulo.
0559 O male se puške pojagmiše,
0560 Oba im se konja sastadoše,
0561 Ovatriše, al’ ne zafatiše,
0562 Nit sfatiše, nit se obraniše,
0563 A dobri ih konji ponesoše.
0564 U mejdanu konje povratiše,
0565 O kubure pa se pojagmiše,
0566 Ispucaše, al ne zafatiše
0567 I jope ih konji ponesoše.
0568 U mejdanu konje okrenuše,
0569 O gole se sablje pojagmiše,
0570 Sve nagoni jedan na drugoga,
0571 Varaju se gvožđem u mejdanu,
0572 Oba s’ momka hitra prigodila:
0573 Al privari Gavran-kapetane,
0574 On privari Kumalijć-Mujagu,
0575 Odsiče mu obadva kajasa,
0576 Ponese ga đogo po mejdanu,
0577 Za njim Gavran navrže putalja,
0578 Pa poćrea agu po mejdanu.
0579 Stade dreka Maljković-Stipana:
0580 „Udri, beže, od Boga ti teško!
0581 Ja viš dalje čekati ne mogu.“
0582 „ „Stani, sine, taka je pogodba!“ “
0583 Sve ga goni Gavran po mejdanu,
0584 Sedam ga je puta dostignuo,
0585 Sedam puta sabljom ošinuo
0586 Po dolami i plećih junačkih,
0587 Sedam na njem rana načinio.
0588 Stoji vika Maljković-Stipana:
0589 „Kumalijću, Bogom pobratime!
0590 Gdje ti osta Talina kubura?
0591 Izgrdi te Gavran-kapetane.“
0592 Kad ga čuo Kumalijć Mujaga,
0593 On se fati Taline kubure,
0594 Pa na đogu pušku naslonio,
0595 Na Gavrana grlo upraivo,
0596 Povio se po grivi đogatu.
0597 Kad odape Talinu kuburu,
0598 Puče puška Tale Ličanina,
0599 Na četrnejst zrna poletilo,
0600 Pogodiše Gavran-kapetana,
0601 Mrtav Gavran pade sa putalja,
0602 Na desnu mu frci puška stranu,
0603 Pade aga na lijevu stranu.
0604 Dopade Stipan, ufati putalja,
0605 Mali Rade agina đogata,
0606 Iz nova mu zauda đogata,
0607 Podigoše agu na đogata,
0608 Niti pada, niti se pripada,
0609 A golu mu sablju dodadoše,
0610 Siče Stipan glavu Gavranovu.
0611 Aga đogu uz mejdan poćera,
0612 Pa povika Zadranina bana:
0613 „A čuj, pučuj, Zadranine bane!
0614 Ko god žali Gavran-kapetana,
0615 Nek izlazi, da ga okajemo.“
0616 Njemu veli bane Zadranine:
0617 „Kumalijću, pošteni Turčine!
0618 Ne žali niko Gavran-kapetana,
0619 Već ti drugog mejdandžije nema,
0620 Među vojskom nek nam kavge nema!“
0621 Povrati se Kumalijć Mujaga,
0622 Uz njeg ide Maljković-Stipane,
0623 On putalja vodi Gavranova.
0624 Kad stigoše begu i svatovom,
0625 Kad ga vidi lički Mustajbeže,
0626 Grozne begu suze udarile,
0627 Pa govori lički Mustajbeže:
0628 „Moreš li mi rane priboliti?“
0629 „ „Prođi me se, lički Mustajbeže!
0630 Vrlo su me rane savladale.“ “
0631 Stoji vika bana Zadranina:
0632 „Čuj, Mustajbeg, od sve Like glavo!
0633 Ne daj, beže, kavge zamećati,
0634 Ja na kavgu izlazio nisam,
0635 Da mi ginu kraljevi soldati.“
0636 Stoji dreka Maljković-Stipana:
0637 „Izun, beže, ako Boga znadeš,
0638 Da zametnem kavgu na poljani,
0639 Da okajem rane pobratima,
0640 Il im predam glavu sa ramena.“
0641 „ „Nemoj, sine, Maljković-Stipane,
0642 Nemij, sine, zamećati kavge!
0643 Kad govori bane Zadranine,
0644 Kavga dobra doniti ne more.“
0645 Stoji vika Maljković-Stipana:
0646 „Ja čuj, počuj, bane Zadranine!
0647 Daj mi brže hiljadu cekina,
0648 Jer će Stipan kavgu zametnuti.“
0649 A veli mu bane Zadranine:
0650 „Maljkoviću, begov službeniče!
0651 Eto tebi hiljadu cekina,
0652 Samo nemoj kavge zamećati,
0653 Kavga dobra doniti ne more,
0654 Da mi moji ginu Kotarani.“
0655 Uze Stipan hiljadu cekina,
0656 Ne ćidoše kavge zamećati.
0657 Otolen se natrag povratiše,
0658 Van sve agu drže na đogatu,
0659 A govori lički Mustajbeže:
0660 „O Ličani, braćo i družino!
0661 Zaludu nam i nam i junaštvo,
0662 Svakomu je Stipan ujagmio,
0663 Nema njega na širokoj Lici.
0664 Vidiste li, lički sokolovi,
0665 Gdje ucini bana na poljani,
0666 A u bana silovita vojska.“
0667 Otiskoše na široku Liku.
0668 Kad sađoše u Raduč na Lici
0669 Biloj kuli Kumalijć-Mujage,
0670 Izvedoše agu u odaju,
0671 Aga ječi, sva odaja zveči,
0672 Stoji vika ličkog Mustajbega:
0673 „O moj sine, Maljković-Stipane!
0674 Hajde goni ata na Udbinu,
0675 Dovedi mi Omera berbera,
0676 Neka liči agu Kumalijća.“
0677 Ode Stipan na Udbinu bilu,
0678 Dovede mu Omera berbera,
0679 Agu liči za pun misec dana.
0680 Kad izliči Kumalijć-Mujagu,
0681 Onda mu beže na veselje dođe:
0682 Ko je agi bio u svatovih,
0683 Svakoga je zovno na veselje.
0684 Oženi se Kumalijć Mujaga
0685 Lipom Zlatom Vranić-Alibega,
0686 S njome osto na odžaku svome,
0687 S njom rodio dva posopca sina
0688 I tri ćeri na odžaku svome;
0689 A nikad je nije prikorio,
0690 Što je za nju bio na mejdanu,
0691 Što je sedam zadobio rana.
0692 Dok im glave u životu bile,
0693 Držo dobro Maljković-Stipana,
0694 Često su se oni sastajali
0695 I zajedno vavik vojevali.
