Ženidba Komnen-barjaktara
0001 Vino pije bane Zadranine;
0002 Nasred Zadra, grada bijeloga,
0003 Šnjim pije tridest Zadrana.
0004 Pošto se napojiše vina,
0005 No da reče Komnen-barjaktare:
0006 „Hodite, braćo, da se poigramo,
0007 Da igramo igre svakojake!”
0008 No da reče bane Zadranine:
0009 „Ostav’ igru, Komnen-barjaktare,
0010 Sad će doći deli-Rude mali,
0011 Svakom će te igrom naigrati,
0012 Pa ćeš uput zametnut’ kavgu!”
0013 A rekoše trideset Zadrana:
0014 „Ne bestija’ Komnen-barjaktaru,
0015 Da si stoga igru zametnuti,
0016 Ti bi igru doma zametnuo,
0017 No ti mlados’ u neradost prođe!”
0018 Kad to začu Komnen-barjaktare,
0019 On ijetko na dvorove prođe,
0020 Te uze za sebe brašnjenika,
0021 U torbicu sedamdeset okah
0022 I bači ju Komnen na plećima
0023 I otide zelenom planinom,
0024 Na kraj polja udbinskom dođe.
0025 Od pojasa nadžak izvadio,
0026 Te jelu po temelju gađe,
0027 Ponese ju Komnen u rukama,
0028 Prisloni je uz bedem od grada,
0029 Pa ulježe u Udbin unutra
0030 I otide uz Udbinju gradu,
0031 Dokle kuli Tankovića dođe.
0032 Kad pogleda u bijelu kulu,
0033 Ali sjedi petnaes’ Turakah,
0034 Sjedi u pročelje Kovačina Ramo,
0035 A do Rama Tanković Osmane,
0036 Do Osmana od Udbinja Mujo,
0037 Do Muja Budalina Tale,
0038 Do Tale Gojković Alija,
0039 Do Alije Elečković Ibro.
0040 Pa se Turci zbora zađednili,
0041 No da reče Kovačina Ramo:
0042 „Fala Bogu, čuda velikoga,
0043 Brz li je Komnen-barjaktare,
0044 Ćera sam ga dva sahata puta,
0045 Ja na konja, a Komnen na nogama ─
0046 Ne mogah muni pramove viđeti!”
0047 No da reče od Udbinja Mujo:
0048 „A, tako mu Muhameda sveca,
0049 Kako je pseto presililo,
0050 Strah je mene, uzeće mi Hajku!”
0051 Ono Komnen sluša i gleda,
0052 Pa potrča na Mujovu kulu.
0053 Kad na vrata od odaje dođe,
0054 Ali igralo kolo đevojakah,
0055 Igrale su pa su počinule.
0056 No pričeka Komnen-barjaktare
0057 Dok đevojke doma otidoše,
0058 Tade Komnen do odaje dođe,
0059 Pa zakuca prstenom u vrata,
0060 Na Alijnu grlo prevrnuo:
0061 „Hajko seko, otvori mi vrata!”
0062 No govori Turkinja đevojka:
0063 „Proj’ se, Alo, života ti moga,
0064 Ne smijem ti otvoriti vrata
0065 Od bijesna Komnen-barjaktara,
0066 No ti zovi bule i orfane!”
0067 No jo’ reče Komnen barjaktare:
0068 „Ja ne mogu, seko, bule budit’,
0069 Bule doje njinu đecu ludu,
0070 A orfane su popadale trudne”.
0071 Skoči mlada i otvori mu vrata,
0072 No je bješe Komnen ufatio,
0073 Pa pobježe niz Udbinju gradu,
0074 Dade se poljem udbinskijem.
0075 Kad sjutra dan i zora dođe, ─
0076 Rano rani Mujagina ljuba,
0077 Te doziva Hajkunu đevojku:
0078 „Dig’ se hajko, meti hodaju,
0079 Te prostri šarene ćilime,
0080 Sad će doći Mujo i Alija
0081 I doveste na zavio Turke!”
0082 Kad ulježe bula u hodaju,
0083 Ona viđe e Hajkune nema,
0084 Dofati pletenu kandžiju,
0085 A potrča Tankovića kuli,
0086 Tu nađe trideset Turakah,
0087 Pa ih bije redom svakojega:
0088 „Dig’ se, Mujo, glave ne dignuo,
0089 E ti Komnen povede Hajkunu!”
0090 I skočiše trideset Turakah
0091 I uzeše konje i oružje,
0092 Potrčaše poljem udbinskijem,
0093 Pogledaše nadno polja ravna,
0094 Tu nađoše Komnen-barjaktara
0095 Đe umoran pije vino ladno.
0096 Konja igra Tanković Osmane,
0097 Na Komnena konja nagonio,
0098 No je Komnen nadžak dofatio
0099 I Osmana lako udario,
0100 Od dobra ga konja odvojio,
0101 Pa ga sputi, a za jelu sveza.
0102 Redom dohode Turci Udbinjani,
0103 On ih bije, svakojega veže,
0104 Sve ujedno za jelu zelenu.
0105 No govori Budalina Tale:
0106 „Jošt me ovo nahodilo nije!”
0107 Pozno dođe od Udbinja Mujo,
0108 Na Komnena konja nagonio.
0109 Sretoše se dva dobri junaka,
0110 E se oni nadžacima gađu,
0111 Obojica te se premetnuše;
0112 Na bricke se sablje udariše,
0113 Dokle im se sablje salomiše
0114 Do krsnica i rukah desnica;
0115 Za b’jela se grla ufatiše,
0116 E se nose po dolini crnoj.
0117 Vika stari od Udbinja Mujo:
0118 „Haj, đe si mi, od planine vila,
0119 Kad si mene božu vjeru dala
0120 Da ćeš mene pomoć’ na Komnena!”
0121 No se stade Komnen obrtati
0122 Otkud će mu vila udariti,
0123 Mujo manu, obali Komnena,
0124 Pa mu sputi obadvije ruke.
0125 Pa pušti trideset Turakah.
0126 No se zagna Gojković Alija,
0127 Što je za njim Hajka isprošena,
0128 Da Komnenu posiječe glavu,
0129 No ga ne da od Udbinja Mujo.
0130 Zbori Mujo: „Polako, Alija,
0131 Bio mu posjeć’ glavu prije!
0132 No vi hote sudom da zborimo,
0133 A da Komnenu oprostimo ruke,
0134 Da mu damo Taleva kulina
0135 I njegovu okovanu đordu,
0136 Da se obide s’ Gojković Alijom ─
0137 Ko dobije, eto mu đevojka!”
0138 Kako reče, tako pristadoše:
0139 Dadoše mu konja i oružje,
0140 Udriše se dva dobri junaka ─
0141 Prije Komnen izgubi Turčina
0142 No da bi ga opalila munja.
0143 Kad to viđe od Udbinja Mujo,
0144 Aliji je sinu govorio:
0145 „Bjež’, Alija, zlo jutro ti bilo!”
0146 Staše bježat’ trideset Turakah,
0147 No ih ćera Komnen-barjaktare ─
0148 Dvadeset i pet glavah okinuo,
0149 Pet utekli u Udbinju gradu.
0150 Pa se ondole Komnen podignuo,
0151 Dođe Komnen dvoru bijelome
0152 I dovede Hajkunu đevojku.
0153 Pa dovede popa i kuma,
0154 Te pokrsti lijepu đevojku,
0155 Pokrsti i vjenča za se.
0156 To je bilo, a Bože pomozi!
