Ženidba Dmitra Jakšića

* * *


Ženidba Dmitra Jakšića

0001 Vino piju dva Jakšića mlada,
0002 Jakšić Dmitar i Jakšić Stevane;
0003 Jakšić Dmitar Stevanu besedi:
0004 ”Oj Stevane, moj brate rođeni,
0005 Koji su se sa mnom porodili
0006 Već su sebi djecu izrodili,
0007 A ti mene oženio nisi!”
0008 Jakšić Stevan Dmitru odgovara:
0009 ”Jakšić Dmitre, moj brate rođeni,
0010 Evo ima tri godine dana
0011 Kako tražim za tebe djevojku –
0012 Di ja nađem za tebe djevojku,
0013 Onđe nema za me prijatelja,
0014 A di nađem za me prijatelja,
0015 Onđe nema za tebe djevojke!
0016 Eto ima tri godine dana
0017 Otkako si turski aračlija –
0018 Jes’ vidio za sebe djevojku,
0019 Ja vidio, ja digod začuo,
0020 Da ti prosim u majke djevojku?”
0021 Al’ besedi Jakšić Dimitrije:
0022 ”vidio sam za mene djevojku,
0023 vidio sam dole u Rovina,
0024 U onoga Radosava Kavge!”
0025 Tad besedi Jakšiću Stevane:
0026 ”Da idemo da je isprosimo,
0027 Da prosimo jal’ da je otmemo!”
0028 Pa odoše po lepu djevojku.
0029 Kad su došli dole u Rovina,
0030 Al’ djevojka vizitira stražu;
0031 Za njom idu do devet ropkinja,
0032 Pa joj drže skute i rukave –
0033 Skute drže da se ne orose,
0034 A rukave da se ne okrune,
0035 Nad njom leti siv zelen sokole,
0036 Te joj čini od sunašca lada.
0037 Božiju joj pomoć nazivali,
0038 Ona njima bolje odgovara:
0039 ”Bog pomog’o, dva Jakšića mlada!
0040 Kud ste pošli i šta li tražite?”
0041 Njo’zi vele dva Jakšića mlada:
0042 ”Mi idemo dole u Rovinu,
0043 Na koljeno Radosava Kavge,
0044 Da prosimo kapetan-djevojku!”
0045 Njima veli kapeta-djevojka:
0046 ”Vratite se, dva Jakšića mlada,
0047 Oba ćete izgubiti glavu;
0048 Prosilo me devet prosioca,
0049 Svi ji devet pogubio Rade,
0050 Pogubiće i danas desete,
0051 Pogubiće dve lepote lepe!”
0052 Al’ besede dva Jakšića mlada:
0053 ”Draga dušo, kapetan-djevojko,
0054 Grli, dušo, dobra konja moga,
0055 Jali moga jali brata moga,
0056 Da idemo kroz goru zelenu!”
0057 Al’ besedi kapetan-djevojka:
0058 ”Sustić’ će nas Radosave Kavga,
0059 U njega su rti brzolovci,
0060 U njega su sluge zmajevite,
0061 U njega su konji brzovati –
0062 Sustić’ će nas u gori zelenoj,
0063 Pa će nama poskidati glave!”
0064 Njo’zi veli Jakšiću Stevane:
0065 ”Ne brini se, kapetan-djevojko,
0066 Ja imadem krčmaricu Maru,
0067 Koja će nas u gori skloniti
0068 Dok ne prođe Radosave Kavga!”
0069 Sve mislila kapetan-djevojka,
0070 Sve mislila, na jedno smislila,
0071 Pa zagrli konja Stevanova
0072 I odoše u goru zelenu.
0073 Al’ se vraća siv zelen sokole,
0074 Pa on leti dole u Rovinu
0075 Da probudi Radosava Kavgu;
0076 Udara ga krilom po obrazu
0077 I probudi Radosava Kavgu.
0078 Kad se trže Radosave Kavga,
0079 On povika zmajevite sluge:
0080 ”Povatajte konje brzovate!”
0081 Digoše se kroz goru zelenu,
0082 Pred njima su rti brzlovi –
0083 Sve sejele iz temelja kreću
0084 Kako ide Radosave Kavga.
0085 Kad to začu kapetan-djevojka,
0086 Besedila kapetan-djevojka:
0087 ”Bogom braćo, dva Jakšića mlada,
0088 Eto ide Radosave Kavga,
0089 Uzimajte sablju od pojasa,
0090 Vašom rukom odsjec’te mi glavu
0091 Da me živu ne zateče Kavga!”
0092 Al’ Steva slušati ne teo,
0093 Brzo ide krčmarici Mari,
0094 Pa besedi Jakšiću Stevane:
0095 ”Bogom sestro, krčmarice Maro,
0096 Zakloni mi brata i snaicu
0097 Da ji mlade ne pogubi Kavga!”
0098 To je Mara za Boga primila,
0099 Otvorila sve podrume dojne,
0100 Pa ji skloni u podrume dojne,
0101 Sama šeće pred dvor na ulicu,
0102 Ona sedi, grozne suze roni.
0103 Dolazi joj Radosave Kavga,
0104 Pa besedi Radosave Kavga:
0105 ”Krčmarice, draga drugarice,
0106 Je s’ vidila kakve god svatove
0107 Da su prošli, proveli djevojku?”
0108 Odgovara krčmarica Mara:
0109 ”Vid’la sam ji, leto ji ne vid’lo,
0110 Golem su mi zulum počinili,
0111 Razbili mi dva b’jela peara,
0112 Dva razbili, dva vina prosuli!”
0113 Al’ besedi Radosave Kavga:
0114 ”Ne kuni mi, krčmarice Maro,
0115 Ne kuni mi zeta ni sestrice,
0116 Svu ću tebi štetu naplatiti –
0117 Evo ima devet godinica
0118 Kako čekam dva Jakšića mlada!”
0119 Pa se maša rukom u džepove,
0120 Izvadi joj dva žuta dukata,
0121 Pa ji daje krčmarici Mari
0122 Da ne kune zeta ni sestrice
0123 I Stevana, mladog prijatelja.


Izvor

Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti. Pjesme junačke najstarije, knjiga druga, Beograd, 1974.