Ženidba Vuka Mirkovića (istini slučaj)
0001 Lijepa je postala đevojka
0002 Nad svom Bosnom i Ercegovinom,
0003 Takve cure nadaleko nema:
0004 Na curu su čuda i zlamenja ─
0005 Na pleći joj tri kavada žuta,
0006 A na ruke dvanaest prstena,
0007 U svakoga po kameni dragi,
0008 Da se vidi odit’ u po noći
0009 Kano da je sred bijela dana;
0010 Na grlo joj tri đerdana stahu ─
0011 Jedan đerdan što je do dojaka,
0012 Ono [j’] đerdan od merdžana žuta,
0013 Oni više što je od dojaka,
0014 Đe junaku duša počijeva,
0015 Ono j’ đerdan od drobna bisera,
0016 Oni đerdan đe joj kuca duša,
0017 Ono j’ đerdan od suvoga zlata;
0018 Uz noge joj vuci i bauci,
0019 A uz bedre trista trepetljika,
0020 Jedno momče drži dendeljika,
0021 Ako drugo momče ruku pruža
0022 Da bi curi kvara učinilo,
0023 Da mu dade trista dendereka.
0024 Koliko je divna i ugledna ─
0025 Koliko je u godinu dana
0026 Toliko je iskaše prosaca,
0027 Svakome je cura zabavila!
0028 Tri je paše dobre zaiskaše,
0029 Tri su paše od tri b’jela grada:
0030 Prvi ište paša Skadranine,
0031 Drugi ište paša Bošnjanine,
0032 Treći traži paša Tiranine,
0033 No i njima naodila manu.
0034 Al’ joj babo ’vako govoraše:
0035 „Udaji se, mila moja šćerce,
0036 Tvoji su mi prosci dodijali
0037 Dajući im kafu i duvana,
0038 Razdriješe svilu i kadifu
0039 Stavljajući tvojijem proscima!
0040 Ali ti se nije ni čuditi
0041 Što si prvim naodila manu,
0042 Al’ pašama nemoj zabaviti ─
0043 Tri su paše od tri b’jela grada,
0044 Sam bi care njima šćercu dao!”
0045 Ali bula babu odgovara:
0046 „Mili babo, od Bosne vezire,
0047 Šjetuj mene, tako bio zdravo,
0048 Kojega ću od nji’ odabrati ─
0049 Al’ ću uzet’ pašu Skadranina,
0050 Al’ ću uzet’ pašu Bošnjanina
0051 Već ali bih pašu Tiranina,
0052 Koji bi mi pristao najbolje?”
0053 Ovako joj baba govoraše:
0054 „Oću, šćerce, tako mi ćitapa!
0055 Ti ako ćeš po ljepoti birat’,
0056 Uzmi, šćerce, pašu Skadranina;
0057 A ako ćeš, šćerce, po imuću,
0058 Uzmi, šćerce, pašu Bošnjanina;
0059 Al ako ćeš birat’ po junaštvu,
0060 Uzmi mlada pašu Tiranina!”
0061 Ovako mu bula govoraše:
0062 „Višnji Bože, na svemu ti fala,
0063 Ali pravo pravileđa kažu
0064 Da je dvaput stari na đetinstvo!
0065 Što će zalud naprazno ljepota?
0066 Što li zalud veliko imuće
0067 Kad ljepote ni junaštva nema?
0068 Kad sam bila šici kolijevci,
0069 Pak mi stara prip’jevaše majka
0070 I jošt mene ludu zabavljaše,
0071 Za junake pjesnu iznosaše:
0072 ‚Junaku je blago za plećima,
0073 Oni dobra vazda će imati,
0074 Od gorega vazda uzimati!’
0075 Ja ću uzet’ pašu Tiranina!”
0076 Kada vezir šćercu razumio,
0077 Odma skoči na noge lagane,
0078 Pak dovati jedno pero karte
0079 I uzima divit i artije,
0080 Te je sitnu knjigu napravio,
0081 A šilje je Tiru bijelome,
0082 A na ruke paši Tiraninu.
0083 U knjizi ga vezir pozdravio:
0084 „Pozdravljam te, pašo Tiranine,
0085 Na znanje ti sitna knjiga moja,
0086 Da te moja cura odabrala
0087 Da ti bude cura za ljubovcu,
0088 Nego ajde na Bosni mojojzi
0089 I donesi na nju obilježje!”
0090 Kada pašu knjiga dopanula,
0091 Knjigu gleda, na noge ustava,
0092 Dobra se je konja potežio,
0093 Pravo ide na Bosni k veziru.
0094 Divno ga je vezir dočekao,
0095 Ovako je njemu govorio:
0096 „O, moj zete, pašo Tiranine,
0097 Znaš li, zete, jes’ li zapazio
0098 Da te moja cura odabrala
0099 Da ti bude za vjernu ljubovcu,
0100 Nego daji na nju obilježje!”
0101 Kad je bio paša razumio,
0102 Vrže ruke o džep od dolame
0103 I izvadi dvanaest prstena,
0104 A sve srma i dragi kamenja,
0105 Svaki valja po careva grada,
0106 Prsten dava, svadbu uglavljiva,
0107 Ova svadba do petnaest dana,
0108 Uglaviše pet stotina svata.
0109 Otolen se paša potežio
0110 I otide dvoru natragove.
0111 Al’ mu tiho tašta govoraše:
0112 „O, moj zete, pašo Tiranine,
0113 Ja sam čula đe mi drugi kažu
0114 Pobratima i više kumova,
0115 Više vlaha nego li Turaka!
0116 Fatima je od mnogo lijepa,
0117 Sve me pita mlada za kaura!
0118 Nemoj vodit’ koga od kaura,
0119 Eto moju tvrdu vjeru dajem
0120 Da ti cura oće zabaviti,
0121 Pa ako bi tebe zabavila,
0122 Nit’ ćeš poći ni povest’ đevojku
0123 Ni povesti svata nijednoga!”
0124 Kad bio paša razumio,
0125 Za to junak ni abera nema,
0126 No otide Tiru bijelome.
0127 Kada paša na dvorove dođe,
0128 Sitne mi je knjige napravio,
0129 Prijatelje zove u svatove:
0130 U neđelju koja prva dođe
0131 Da se oće paša oženiti,
0132 Da mu idu Turci u svatove.
0133 Sabrojio navr pet stotina,
0134 Nađe junak dobra barjaktara
0135 I jošt nađe jednoga đevera,
0136 Ma desnoga ne mogaše naći.
0137 Ljuto se je paša uzmučio,
0138 Al’ mu stara govoraše majka:
0139 „O, moj sine, paša Tiranine ,
0140 Znaš li, sinko, jes’ li zapazio
0141 Kad si doš’o iz Novoga grada,
0142 Kad si mi se pofalio, sinko,
0143 Za sokola Mirkovića Vuka,
0144 Od primorja Grblja pitomoga,
0145 Da lješega na svijetu nema,
0146 Njemu si se, sinko, zafalio,
0147 Kade bi se, sinko, oženio
0148 Da ti bude curi za đevera?”
0149 Kad je paša razumio majku,
0150 Odma mi je knjigu napravio,
0151 Pak je šalje put ravna primorja,
0152 A na ruke Mirkovića Vuka.
0153 Kako Vuka knjiga dopanula,
0154 Junak Vuko knjigu razglediva,
0155 Čati knjigu, pa se nasmjejiva.
0156 Al’ ga stara zapituje majka:
0157 „Što se, sinko, smiješljivo piše?
0158 Okle te je knjiga dopanula?”
0159 Vuko svojoj odgovara majci:
0160 „O, tako ti, moja stara majko,
0161 Kad me pitaš, da ti pravo kažem ─
0162 Evo me je knjiga dopanula
0163 Pobratima paše Tiranina,
0164 Da mu idem u svatove, majko,
0165 U svatove za desna đevera!”
0166 Al’ mu s plačem majka govoraše:
0167 „Mili sine, Mirkovića Vuče,
0168 Tako t’ moje hrane i mlijeka
0169 S čim sam tebe, sinko, uzgojila,
0170 Odi prođ’ se kite i svatova
0171 I tvojega paše pobratima,
0172 Jer su Turci nevjerni ajduci,
0173 Mogli b’ oni vjerom prevratiti,
0174 Teb’ izgubit’, mene ucv’ jeliti
0175 Daleko je zemlja Bosna ravna,
0176 Tamo nemaš brata nijednoga,
0177 Ni sinovca od brata rođena
0178 Koji bi ti valj’o u nevolju
0179 I za tebe pušku opalio
0180 Ili svoje sablje skrvavio!”
0181 Smijući joj Vuko govoraše:
0182 „Ne boj mi se, moja stara majko,
0183 Evo nemam do trideset ljeta,
0184 Petnaest sam dobio megdana,
0185 I tamo ću, reče, ako Bog da!
0186 Ako bi mi do potrebe bilo,
0187 Al’ se uzdam u Boga jednoga
0188 Da mi neće biti od potrebe!
0189 No tako ti, moja stara majko,
0190 Mramori mi pretila đogina
0191 I daji mu bjelice pšenice
0192 I napij ga crvenoga vina,
0193 Jer da znadeš, ostarala majko,
0194 Bosna je, znaš, odavno na glasu,
0195 U Bosnu su žestoki junaci,
0196 Pod njima su konji kako vile,
0197 Da me ne bi koji ukorio,
0198 I tako ti, ostarala majko,
0199 Pripravi mi što je za junaka!”
0200 Kad ga stara poslušala majka
0201 Da ne može odmoliti sina,
0202 Odma ga je stara poslušala
0203 Kako joj je naredio Vuko ─
0204 Dobra mu je konja uzgojila.
0205 Kad neđelja napunano dođe,
0206 Ustade se Mirkovića Vuko,
0207 Obuče se što moga nalješe,
0208 Obuče mi svilenu košulju,
0209 Vrh košulje zelenu dolamu,
0210 Na dolamu trideset putaca,
0211 Svako puce od suvoga zlata,
0212 Ona puca što su pod groce,
0213 Ona miču po po oke zlata,
0214 Vr[h] nje meće crvenu ječermu,
0215 Opasa se mukaden-pojasom,
0216 A za pasu dvije puške male,
0217 Ni kovate ni čekićem bite,
0218 No u zlatni kalup slijevane,
0219 A na rame sjajna dževerdara,
0220 O pojasu mača plamenoga,
0221 A na glavu kapu samurliju,
0222 O kapi mu jedna kita zlatna,
0223 Koju mu je kralje darovao
0224 Za junaštvo što je počinio.
0225 Kada mi se izvođede Vuko,
0226 Dobra mi je konja pojahao
0227 Iz maloga sela Prijerada,
0228 Ošinu ga trostrukom kandžijom
0229 Dokle junak na kaldrmu siđe,
0230 Ode junak preko Gore Crne
0231 U onoga pobratima svoga,
0232 Pobratima popa Stanišića.
0233 Daleko ga pope ugledao,
0234 Nabliže ga pope susretao,
0235 Pa ovako njemu govorio:
0236 „Đe si mi se, pope, opravio,
0237 Đe si tako konja nasrdio?”
0238 Sve mu pravo po istini kaže ─
0239 Da on ide u Bosnu ponosnu
0240 K pobratimu paši Tiraninu.
0241 Riječ reče, konja ošinuo,
0242 Zamuči se preko Crne Gore
0243 Dokle dođe maloj Šumadiji,
0244 Šumadiju zemlju pregazio.
0245 Kada dođe sprema Bosne ravne,
0246 Daleko ga paša ugledao
0247 Sa pendžera od bijele kule,
0248 Pa svatima paša govoraše:
0249 „Đe, viđite, kićeni svatovi,
0250 Evo mene Mirkovića Vuka!”
0251 Pak ga paša odma susretao,
0252 U b’jela se lica poljubiše.
0253 Ondar reče paša Tiranine:
0254 „Be, aferim, Mirkovića Vuče,
0255 Taki mi se oće u svatove,
0256 Taki junak i tako ođelo!”
0257 Šetajući u dvorove po’še,
0258 Kada oni na dvorove do’še,
0259 Salamet im božju pomoć zvaše:
0260 „Božja pomoć, kićeni svatovi!”
0261 Svi mi svati na noge ustaše
0262 I za glave čalme poskidaše,
0263 U b’jela se lica poljubiše,
0264 I divno mu mjesto učiniše,
0265 Divno mjesto u čelo trpeze.
0266 Doklen mi se napojiše vinom,
0267 Otolen se svati okrenuše
0268 Pjevajući i lubardajući,
0269 Dokle do’še ispod Bosne ravne ─
0270 Svi mi svati konje popuštaše
0271 I kubure svoje opališe.
0272 Kada viđe Mirkoviću Vuko
0273 Kako svati o bijesu rade,
0274 Ne basta im konje razigrati,
0275 Svojega je Vuko ustegnuo,
0276 Niti igra niti puške pali,
0277 Tri sahata izostade puta.
0278 Kada su se svati obratili,
0279 Ali nema Mirkovića Vuka!
0280 Povrati se paša Tiranine
0281 Jer ga Turci onđe ukoriše:
0282 „Što je tebe Vuko izostao?
0283 Da l’ ne moga boljega iznaći
0284 Za đevera đevojci junaka?
0285 Ali se je Vuko prepanuo
0286 Ali mu je kljuse nevaljalo,
0287 Te tri sata osta za svatima?”
0288 Pa ovako Vuku govorio:
0289 „A, đe si mi, jadan pobratime?
0290 Evo su me ukorili Turci
0291 Koga sam ja u svate doveo ─
0292 Zanago je nevaljalo kljuse
0293 Ali si se, Vuko, prepanuo?”
0294 Ma ovako Vuko govoraše:
0295 „Pobratime, pašo Tiranine,
0296 Nije mene konjic nevaljao
0297 Niti sam se od šta prepanuo;
0298 Ja ne mogu konja razigrati
0299 Da ne bude kavge u svatove!
0300 Ma ako mi davaš vjere tvrde
0301 Da razigram konja po načinu,
0302 Ja ću moju pušku opaliti
0303 Da mi nije zazor od svatova!”
0304 Vjeru mu je paša utvrdio,
0305 Sedam vjera za sedam danaka.
0306 Kad je Vuko pašu razumio,
0307 Dobro mi je konja rasrdio,
0308 Popušta ga niz to polje ravno
0309 I užiže bistra dževerdana,
0310 Iza pasa dvije puške male.
0311 Višnji Bože, na svemu ti fala,
0312 Da je kome stati pa gledati
0313 Od sokola Mirkovića Vuka!
0314 Odma Vuko svate pristignuo,
0315 Pristignuo pa i prestignuo ─
0316 Dokle svati pred dvorove do’še,
0317 Triput Vuko obigrava dvore.
0318 To viđela lijepa đevojka
0319 Sa pendžera od bijele kule,
0320 Te je staru dozivala majku:
0321 „Danu iziđ’, moja stara majko,
0322 Da pogledaš dobroga junaka
0323 Na konjica vranca brez biljege!
0324 Blago majci koja ga rodila,
0325 A sestrici koja ga gojila,
0326 A ljubovci koja mu se nada,
0327 Divna li će ljubit’ gospodara!”
0328 Ma ovako stara govoraše,
0329 Đevojci je omrazila Vuka:
0330 „Muči, sinko, okamenila se,
0331 Na što te je volja podnijela,
0332 No na vlaha Mirkovića Vuka!
0333 Lješi ti je paša Tiranine,
0334 Eno ti ga mlada pred svatima,
0335 Bijela mu do pojasa brada!”
0336 Ma ovako cura govoraše:
0337 „Muči, majko, crna kukavice,
0338 Radija bih u košulji Vuka
0339 Nego pašu u suvome zlatu!”
0340 U to svati u dvorove do’še,
0341 Posjedoše sofri za trpezom.
0342 I divno mi svate darovaše,
0343 Nekom pero, nekom perjanicu,
0344 Vuku da’še konja i đevojku,
0345 Ali tašta zetu govoraše:
0346 „Bog t’ ubio, pašo Tiranine,
0347 Zalud sam te bila sjetovala
0348 Da ne vodiš vlaha u svatove,
0349 Jere moja Fatima đevojka
0350 Lakoma je mnogo na kaure,
0351 Ja se bojim kakve prijevare;
0352 Ako nećeš izgubiti Vuka,
0353 Odvesće ti lijepu đevojku ─
0354 Bez đevojke sa svatima pođi!”
0355 Tad se paša na nevolji nađe ─
0356 Žao mu je izgubiti Vuka,
0357 Jere mu je vjeru utvrdio:
0358 „Ma kad dođem na Sitnicu ladnu,
0359 I kad trudni na nju počinemo
0360 I čadore naše poperiti,
0361 Tu ću Vuka izgubit’ zanago!”
0362 Oni misle niko ih ne čuje,
0363 To začula lijepa đevojka„
0364 Ona muči, ništa ne govori.
0365 Otolen mi svati okrenuše,
0366 Otidoše preko Bosne ravne,
0367 Kade oni na Sitnicu do’še,
0368 Onde svati trudno počinuše ─
0369 Svaki sebe čador razapeo,
0370 Evo piju kafu i duvana,
0371 A za kafom žežene rakije,
0372 Doklen su se svati izopili,
0373 Izopiše te svi i pospaše.
0374 Ma ne spava lijepa đevojka,
0375 No mi tiho Vuku govoraše:
0376 „Moj đevere, Mirkoviću Vuče,
0377 Oli mene da ti vjeru tvrdu
0378 Da me vodiš u Primorje ravno,
0379 Evo ću ti učuvati glavu!”
0380 Vuko joj se kune i preklinja,
0381 Tada reče lijepa đevojka:
0382 „Moj đevere, serdar-Mirkoviću,
0383 Paša dade božju vjeru tvrdu
0384 Kučki mojoj ostaraloj majci
0385 Kad dođemo na vodi Sitnici
0386 Da će tebe izgubiti glavu!”
0387 Onda Vuko na noge ustade,
0388 Dobroga se konja dobavio
0389 I đevojku za ruku ufati,
0390 Pa je baci za se na konjica,
0391 Tri puta je opašuje pasom
0392 Da mu ne bi cura otpanula,
0393 Šnjome bježi gorom i planinom,
0394 Bježi Vuče, ne obrće glave,
0395 Al’ s’ obrće lijepa đevojka,
0396 Sve se boji paše Tiranina ─
0397 Doklen ga je mlada ugledala
0398 Đe mi paša trči u poćeru.
0399 Teško mi se cura prepanula,
0400 Reče cura: „Vuče Mirkoviću,
0401 Vadi sablju, osjeci mi glavu,
0402 Evo ide paša Tiranine
0403 Na njegova konja debeloga,
0404 Od tebe će mene oduzeti,
0405 Na muke mi život izvaditi!”
0406 Ma govori Mirkovića Vuko:
0407 „Ne boj mi se, lijepa đevojko,
0408 Ne bojim se onaki junaka!”
0409 Pak povrati konja put Turčina,
0410 Od bedre je mača izvadio,
0411 Ali bula iza glasa viče:
0412 „Nemoj tako, gospodaru Vuče,
0413 No zapani za kamenom stancem,
0414 Pa opali bistra dževerdana
0415 Da bi kako pašu sagodio,
0416 Eda bi ga zemljom sastavio!”
0417 Tako Vuko bulu poslušao,
0418 On zapade za stancem kamenom.
0419 Kad mu paša na biljegu dođe,
0420 Tada Vuko puške opalio,
0421 Puška zveknu, a planina jeknu,
0422 Divno mi je pašu sagodio
0423 Posred pasa đe ne dade glasa,
0424 Rusu mu je osjekao glavu,
0425 Te mu uze konja i oružje,
0426 Otrže se put Primorja ravna.
0427 Dreto ide preko Šumadije,
0428 Odade se preko Crne Gore,
0429 Goru mi je Crnu pregazio,
0430 Zdravo dođe Grblju prostranome
0431 I dovede lijepu đevojku,
0432 Pokrsti je i vjenča je za se
0433 Da je ljubi kad gođ se probudi.
